Pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­de­ni­ca ka­za­la je da Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce pred­sta­vlja ve­li­ku po­god­nost – sma­nju­ju se tro­ško­vi, su­di­je se ne op­te­re­ću­ju du­gim pro­ce­si­ma, a sma­nji­će se i broj su­di­ja uko­li­ko bu­de vi­še spo­ra­zum­nih pri­zna­nja kri­vi­ce. Ko­men­ta­ri­šu­ći rad Vi­šeg su­da, ona je ka­za­la da ni­je u po­zi­ci­ji ni­ti joj za­kon da­je ta ovla­šće­nja da upu­ću­je bi­lo šta su­di­ja­ma, ali je­ste pred­sjed­ni­ku su­da.
– Pred­sjed­ni­ku su­da je su­ge­ri­sa­no da sni­mi ko­li­ki broj pred­me­ta ima po su­di­ji u Vi­šem su­du i ko­li­ki je nji­hov uči­nak. Uko­li­ko ima vi­še su­di­ja, a pred­me­ta ma­nje u od­no­su na op­te­re­će­nje, tre­ba­lo bi da dru­gim su­di­ja­ma da iz­mje­nu go­di­šnjeg ras­po­re­da. Ka­ko u gra­đan­skom odje­lje­nju ima ve­li­ki broj za­o­sta­lih pred­me­ta, od­no­sno pri­liv pred­me­ta je pre­ko 1.500 i iz go­di­ne u go­di­nu vi­ši je od pret­hod­ne, su­di­je ko­je u kri­vič­nom re­fe­ra­tu ne­ma­ju do­vo­ljan broj pred­me­ta i uz to ne po­sti­žu re­zul­ta­te i efek­tiv­nost, no­vim iz­mje­na­ma ras­po­re­da tre­ba pre­u­smje­ri­ti u gra­đan­sko odje­lje­nje – is­ta­kla je Me­de­ni­ca.
Cr­no­gor­ski su­do­vi su la­ni bi­li ažur­ni i na kra­ju go­di­ne bi­lo je 33.414 ne­ri­je­še­nih pred­me­ta, što je u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu ma­nje za 2.283 pred­me­ta, ka­zao je pred­sjed­nik Sud­skog sa­vje­ta Mla­den Vuk­če­vić  na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je.
– „Sud­ska vla­da” je ove go­di­ne ima­la mo­žda i naj­in­ten­ziv­ni­ji rad o če­mu svje­do­či broj odr­ža­nih sjed­ni­ca  i to 33. Iza­bran je na­vje­ći broj su­di­ja, vi­še od sto­ti­nu, a kon­ku­ri­sa­lo je vi­še od 300 kan­di­da­ta. Ve­li­ki iza­zov je bio iz­bor svih su­di­ja za pre­kr­ša­je i to 57 – ka­zao je Vuk­če­vić.
Pred­sta­vlja­ju­ći iz­vje­štaj o ra­du Sud­skog sa­vje­ta i sta­nju u sud­stvu za pro­šlu go­di­nu, Vuk­če­vić je re­kao da je u cr­no­gor­skim su­do­vi­ma na kra­ju 2015. go­di­ne bi­lo 96,18 od­sto za­vr­še­nih pred­me­ta po svim vr­sta­ma, u od­no­su na ukup­ni go­di­šnji pri­liv.
– Iz­vje­štaj­nu go­di­nu su po­če­li sa 35.697 pred­me­ta, pri­mi­li 91.842, a za­vr­ši­li 88.332, osta­lo je ne­ri­je­še­no 33.414. Pri­liv pred­me­ta bio je ma­nji u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu za 2,23 od­sto. Su­di­je su bi­le op­te­re­će­ne pro­sječ­no sa 461,16 pred­me­ta, za­vr­ši­li su 339,20, dok je osta­lo ne­zav­rše­nih 125,34 – do­dao je Vuk­če­vić.
Pre­ma nje­go­voj ocje­ni, kva­li­tet ra­da pro­šle go­di­ne za­dr­žan je na za­do­va­lja­va­ju­ćem ni­vou, što zna­či da je 65,80 od­sto od svih od­lu­ka po žal­ba­ma po­tvr­đe­no, dok je 21,83 od­sto uki­nu­to i 6,78 dje­li­mič­no po­tvr­đe­no, pre­i­na­če­no ili uki­nu­to.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci  po­čeo je iz­vje­štaj­nu go­di­nu sa 3.104 pred­me­ta, pri­mio 10. 160, osta­lo je ne­ri­je­še­no 2.657, dok je u bje­lo­polj­skom Vi­šem sud osta­lo ne­za­vr­še­no sve­ga  290, ili 5,91 od­sto predmeta.M.V.P.


Bez pa­ra ne­ma ne­za­vi­sno­sti

Go­vo­re­ći o obez­bje­đi­va­nju eko­nom­ske ne­za­vi­sno­sti no­si­la­ca su­dij­ske funk­ci­je, Vuk­če­vić je uka­zao da su u ovoj go­di­ni tri sta­na do­di­je­lje­na su­di­ja­ma Vr­hov­nog, Ape­la­ci­o­nog i Uprav­nog su­da. To je, kod či­nje­ni­ce da ne­ri­je­še­no stam­be­no pi­ta­nje ima 77 cr­no­gor­skih su­di­ja, ne­do­volj­no. Usko­ro će po­če­ti gradnja dva objek­ta za rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja su­di­ja.
On je po­ja­snio i da se sta­tus su­di­je ne mje­ri sa­mo vi­si­nom pla­te, već i dru­gim ga­ran­ci­ja­ma nji­ho­ve ne­za­vi­sno­sti – rje­ša­va­njem stam­be­nog pi­ta­nja, is­pla­tom na­dok­na­da za pre­ko­vre­me­ni rad i slič­no.
Vuk­če­vić je oci­je­nio da Za­kon o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru ni­je pre­po­znao va­žnost za­po­sle­nih u Se­kre­ta­ri­ja­tu.
– Ni­je pro­blem u vi­si­ni ko­e­fi­ci­je­na­ta, pro­blem je što ih za za­po­sle­ne u Se­kre­ta­ri­ja­tu ne­ma u za­ko­nu, po­čev od pred­sjed­ni­ka Sa­vje­ta i uti­sak je da su slu­žbe­ni­ci dru­gih gra­na vla­sti pri­vi­le­go­va­ni. Naj­no­vi­ji pri­mjer je uve­ća­nje ko­e­fi­ci­je­na­ta za pla­te slu­žbe­ni­ci­ma Skup­šti­ne. Ge­ne­ral­no se mo­že re­ći da je ovaj za­kon iza­zvao tur­bu­len­ci­je i po­re­me­ća­je od­no­sa u pra­vo­su­đu, sa po­seb­no na­gla­še­nim pro­ble­mom ma­lih pla­ta u sud­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji – is­ta­kao je Vuk­če­vić.