Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo je pri­je de­set mje­se­ci otvo­ri­lo is­tra­gu pro­tiv Ole­ga Ob­ra­do­vi­ća, biv­šeg di­rek­to­ra Te­le­ko­ma, i Mi­o­dra­ga Iva­no­vi­ća, ne­ka­da­šnjeg čla­na upra­ve te kom­pa­ni­je, zbog zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, a tu­ži­o­ci su od ta­da, ka­ko nam je po­tvr­đe­no, uze­li iz­ja­ve sa­mo od njih dvo­ji­ce i ni­je­su sa­slu­ša­li ni­jed­nog svje­do­ka. Is­tra­ga pro­tiv Ob­ra­do­vi­ća i Iva­no­vi­ća po­kre­nu­ta je zbog tri kon­sul­tant­ska ugo­vo­ra iz 2005. go­di­ne za ko­je je ame­rič­ka is­tra­ga utvr­di­la da su la­žni.
Afe­ra Te­le­kom go­di­na­ma je u fo­ku­su cr­no­gor­ske jav­no­sti, a is­tra­ga u Pod­go­ri­ci po­kre­nu­ta je kra­jem 2011, na­kon što je ob­ja­vlje­no da je ame­rič­ka Ko­mi­si­ja za har­ti­je od vri­jed­no­sti i ber­zu (SEC) do­šla do po­da­ta­ka o ko­rup­ci­ji to­kom pri­va­ti­za­ci­ja te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nih kom­pa­ni­ja u Cr­noj Go­ri i Ma­ke­do­ni­ji. Iako je u is­tra­zi po­mi­nja­no i ime Ane Đu­ka­no­vić, se­stre pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ona ni­je ob­u­hva­će­na na­red­bom za spro­vo­đe­nje is­tra­ge.
Iz tu­ži­la­štva nam je po­tvr­đe­no da je is­tra­ga u to­ku, ali ni­je­su mo­gli da sa­op­šte ka­da bi ona mo­gla bi­ti za­vr­še­na.
– Pred­met je for­mi­ran, a is­tra­gom su ob­u­hva­će­na dva li­ca, i to je sve što mo­že­mo da sa­op­šti­mo – ka­za­li su nam iz tu­ži­la­štva.
Pre­ma na­šim sa­zna­nji­ma, na spi­sku svje­do­ka, po pred­lo­gu od­bra­ne, na­la­zi se ne­ko­li­ko li­ca iz Ma­đar­ske ko­ja su bi­la di­rekt­no uklju­če­na u pri­va­ti­za­ci­ju Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma. Me­đu­tim, tu­ži­la­štvo još uvi­jek ni­je oba­vi­je­sti­lo advo­ka­te od­bra­ne da li je taj pred­log pri­hva­ćen. Ta­ko­đe, in­te­re­sant­no je da tu­ži­la­štvo kao svje­do­ka ni­je pred­lo­ži­lo Anu Đu­ka­no­vić, bu­du­ći da je ona sa još pet cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na bi­la na spi­sku svje­do­ka od­bra­ne tro­ji­ce biv­ših di­rek­to­ra Ma­đar te­le­ko­ma, ko­ji­ma je pred su­dom u Nju­jor­ku su­đe­no zbog kr­še­nja ame­rič­kih ra­ču­no­vod­stve­nih, an­ti­ko­rup­tiv­nih i dru­gih pro­pi­sa u ve­zi sa na­vod­nim pod­mi­ći­va­njem zva­nič­ni­ka u Cr­noj Go­ri i Ma­ke­do­ni­ji.
Skup­štin­ski an­ket­ni od­bor je pri­je tri go­di­ne sa­slu­šao Ob­ra­do­vi­ća i Iva­no­vi­ća, ko­ji su ta­da sa­op­šti­li da ne mo­gu da pri­ča­ju o Te­le­ko­mu bez do­zvo­le biv­šeg po­slo­dav­ca. Is­tra­ga o pri­va­ti­za­ci­ji Te­le­ko­ma po­kre­nu­ta je kra­jem 2011. go­di­ne, na­kon što su ame­rič­ke vla­sti sa­op­šti­le da ima­ju do­ka­ze da je pri­va­ti­za­ci­ju Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma pra­ti­la ko­rup­ci­ja. Vla­sti SAD su utvr­di­le da je Ma­đar te­le­kom pri ku­po­vi­ni Te­le­ko­ma pod­mi­tio vi­še cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka sa ukup­no 7,35 mi­li­o­na eura.
Prav­ni za­stup­nik ame­rič­ke Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti Ro­bert Dodž iz­ja­vio je da po­sje­du­ju do­ku­men­ta i do­ka­ze na osno­vu ko­jih su do­šli do za­ključ­ka da je Ma­đar te­le­kom sa vi­še od se­dam mi­li­o­na eura pod­mi­tio vi­še vla­di­nih zva­nič­ni­ka u po­stup­ku ku­po­vi­ne Te­le­ko­ma Cr­ne Go­re 2005. go­di­ne, ali ta do­ku­men­ta ta­da ni­je­su bi­la do­stup­na jav­no­sti. Slu­čaj je okon­čan, a ame­rič­ki or­ga­ni su je­dan dio do­ku­men­ta­ci­je do­sta­vi­li cr­no­gor­skom tu­ži­la­štvu. U me­đu­vre­me­nu su Doj­če te­le­kom i nje­go­va kćer­ka fir­ma Ma­đar te­le­kom pri­sta­li da pla­te sko­ro 100 mi­li­o­na do­la­ra da nju­jor­ški Okru­žni sud ob­u­sta­vi pro­ces zbog mal­ver­za­ci­ja pri­li­kom ku­po­vi­ne cr­no­gor­skog te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nog ope­ra­te­ra.
Doj­če te­le­kom je, na­vod­no, pre­ko svo­je po­dru­žni­ce Ma­đar te­le­kom cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma u po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma is­pla­tio vi­še­mi­li­on­sko mi­to, a u tu­žbi ame­rič­ke Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti je na­ve­de­no da su pod­mi­ći­va­nje u Cr­noj Go­ri u ime Ma­đar te­le­ko­ma omo­gu­ći­la tri di­rek­to­ra, i to pre­ko če­ti­ri la­žna ugo­vo­ra o kon­sul­tant­skim uslu­ga­ma ukup­ne vri­jed­no­sti 7.350.000 eura. Ob­ra­do­vić je, na­vod­no, su­pot­pi­snik dva, a Iva­no­vić jed­nog od če­ti­ri kon­sul­tant­ska ugo­vo­ra sklo­plje­na 2005. go­di­ne za ko­je je ame­rič­ka is­tra­ga utvr­di­la da su la­žni.
D.Ž.


Spor­ni ugo­vo­ri

Ka­ko je usta­no­vi­la ame­rič­ka ko­mi­si­ja, je­dan od ta dva ugo­vo­ra po­slu­žio je da se se­stri naj­vi­šeg zva­nič­ni­ka Vla­de is­pla­ti dio ili či­tav iz­nos. Ame­rič­ka ko­mi­si­ja u tu­žbi tvr­di da je dva ugo­vo­ra sa kom­pa­ni­ja­ma ko­je u svom na­zi­vu ima­ju ri­je­či Sig­ma i Ro­li (Raw­le­igh) sklo­pi­la ćer­ka kom­pa­ni­ja Ma­đar te­le­ko­ma. Ugo­vor sa Sig­mom sklo­pljen je u ma­ju 2005. go­di­ne, ali je da­ti­ran na 6. april 2005, ne­pun mje­sec da­na na­kon što je Ma­đar te­le­kom zva­nič­no po­stao ve­ćin­ski vla­snik Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma. Pot­pi­sao ga je je­dan od čla­no­va ta­da­šnjeg od­bo­ra di­rek­to­ra i Ob­ra­do­vi­ćev ko­le­ga Ta­maš Mor­vai, pro­tiv ko­jeg je ame­rič­ka ko­mi­si­ja po­kre­nu­la tu­žbu. Vri­jed­nost tog ugo­vo­ra bi­la je 2,88 mi­li­o­na, od če­ga je „se­stri ta­da­šnjeg naj­vi­šeg zva­nič­ni­ka Vla­de ko­ja se ba­vi advo­ka­tu­rom” is­pla­ćen dio ili cio iz­nos od 580.000.