Dr­ža­va Cr­na Go­ra kr­ši ljud­ska pra­va gra­đa­na, a zbog to­ga ni­ko ne od­go­va­ra, ocje­na je po­vo­dom 10. de­cem­bra – Me­đu­na­rod­nog da­na ljud­skih pra­va. Na či­nje­ni­cu da Cr­na Go­ra kr­ši ljud­ska pra­va svo­jih gra­đa­na već go­di­na­ma uka­zu­je Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru u svo­jim pre­su­da­ma, a u po­sled­nje vri­je­me i cr­no­gor­ski Ustav­ni sud, ko­ji je u vi­še na­vra­ta utvr­dio po­vre­du pra­va na ži­vot.
Po­sled­nje pre­su­de po­ka­zu­ju da su Mi­o­drag Mi­jo Mar­ti­no­vić, Ri­zo Al­ko­vić, Tu­fik Sof­tić, Bra­ni­mir Vuk­če­vić i Mom­či­lo Ba­ra­nin sa­mo ne­ke od žr­ta­va kr­še­nja ljud­skih pra­va, ko­je dr­ža­va ni­je za­šti­ti­la. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” upo­zo­ra­va­ju da dr­ža­va naj­če­šće šti­ti „pra­va” onih ko­ji sto­je iza zlo­sta­vlja­nja, tor­tu­re, mu­če­nja i kr­še­nja svih pra­va gra­đa­na.
Iz Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) ka­za­li su da je da­na­šnji dan pod­sje­ća­nje da ljud­ska pra­va ni­je­su sa­mo spi­sak li­je­pih že­lja, već pra­va ko­je je dr­ža­va du­žna da obez­bi­je­di svim lju­di­ma na nje­noj te­ri­to­ri­ji. Ka­za­li su da su svo­je mi­sli i osje­ća­nja, po­vo­dom ovog da­na, po­di­je­li­le ne­ke žr­tve kr­še­nja ljud­skih pra­va u Cr­noj Go­ri.
U toj NVO na­vo­de da je Ri­zo Al­ko­vić, Cr­no­go­rac, Rom i mu­sli­man, žr­tva kr­še­nja pra­va na za­šti­tu psi­hofi­zič­kog in­te­gri­te­ta i dis­kri­mi­na­ci­je, na osno­vu pre­su­de Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, te da dr­ža­va ni­je za­šti­ti­la nje­ga, su­pru­gu i dvo­je dje­ce od ra­si­stič­kih na­pa­da i pri­jet­nji kom­ši­ja.
– Ne znam da u Cr­noj Go­ri po­sto­je ljud­ska pra­va. Dr­ža­va je tre­ba­lo da ura­di sve kon­tra od ono­ga što je ra­di­la da za­šti­ti mo­ja pra­va. Na­ža­lost, sve što mi se de­ša­va­lo po­dr­ža­va­li su MUP, tu­ži­la­štvo i su­di­je. Šta ja do­bi­jam ovom pre­su­dom u Stra­zbu­ru? Ja sam de­set go­di­na bez adre­se, od­u­ze­li su mi stan i rad i dom, dva stu­den­ta sam mo­rao da is­pi­šem s fa­kul­te­ta da bi­smo oti­šli da bu­de­mo bez­bjed­ni – ka­zao je Al­ko­vić Ak­ci­ji za ljud­ska pra­va.
No­vi­nar Tu­fik Sof­tić žr­tva je dva ne­dje­lo­tvor­no is­tra­že­na na­pa­da, što je i utvr­dio Ustav­ni sud.
– Za­hva­lju­ju­ći dvi­je­ma pre­su­da­ma, Osnov­nog i Ustav­nog su­da, u ko­ji­ma je dr­ža­va osu­đe­na zbog ne­dje­lo­tvor­ne is­tra­ge u mom slu­ča­ju, mo­gao bih re­ći ka­ko ove go­di­ne Me­đu­na­rod­ni dan ljud­skih pra­va do­če­ku­jem sa ma­lo vi­še lič­nog op­ti­mi­zma i vje­re da su mo­gu­će pro­mje­ne na­bo­lje, ma­kar one do­la­zi­le i vr­lo spo­ro, kao što je to, ka­da se o me­ni ra­di, či­ta­vih de­set go­di­na. Pro­šli smo sve i sva­šta za ovih de­set go­di­na. Sto­ti­nu pu­ta sam po­že­lio da se pro­bu­dim na ne­kom dru­gom mje­stu – ka­že Sof­tić.
Sej­da Kr­dža­li­ja, maj­ka 22-go­di­šnjeg mu­zi­ča­ra Sa­ni­na, stra­da­log u ne­ka­žnje­nom rat­nom zlo­či­nu „de­por­ta­ci­je” mu­sli­man­skih iz­bje­gli­ca ka­za­la je da su ma­ja 1992. go­di­ne po­bje­gli od rat­ne stra­ho­te pu­ni na­de da će im u Cr­noj Go­ri pru­ži­ti za­šti­tu.
– Umje­sto to­ga, na­ši si­no­vi, mu­že­vi i bra­ća su kao naj­ve­ći zlo­čin­ci hap­še­ni i de­por­to­va­ni u kon­cen­tra­ci­o­ne lo­go­re iz ko­jih su se sa­mo ri­jet­ki spa­si­li. Na­kon 13 du­gih go­di­na tra­ga­nja uspje­la sam na­ći po­smrt­ne ostat­ke mo­ga si­na, dok dru­ge maj­ke ni­je­su ni do da­nas – na­gla­si­la je Kr­dža­li­ja.
Zvi­ždač Mi­li­sav Dra­go­je­vić po­ru­čio je da mu upr­kos tom sta­tu­su ni­je pru­že­na ni­ka­kva za­šti­ta i da se nje­gov po­slo­da­vac iz­dvo­jio iz­nad za­ko­na jer ima za­šti­tu od po­je­di­na­ca iz vr­ha vla­sti.
Žr­tva ne­is­tra­že­ne po­li­cij­ske tor­tu­re, pre­ma od­lu­ci Ustav­nog su­da, Mi­jo Mar­ti­no­vić ka­zao je da se u Cr­noj Go­ri ljud­ska pra­va vr­lo ma­lo po­štu­ju, na­gla­ša­va­ju­ći da je od spe­ci­jal­ne po­li­cij­ske je­di­ni­ce do­ži­vio jed­nu od naj­ve­ćih tor­tu­ra u isto­ri­ji mo­de­r­ne Evro­pe.
– Osje­ćam se tu­žno, jer su sve dr­žav­ne i pa­ra­dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je uči­ni­le sve da se ovaj zlo­čin ne ot­kri­je i da se ne pri­ve­du prav­di oni ko­ji se za­kli­nju dr­ža­vi i na­ro­du da će bra­ni­ti ži­vo­te i imo­vi­nu gra­đa­na – na­gla­sio je on.
Bra­ni­mir Vuk­če­vić i Mom­či­lo Ba­ra­nin, žr­tve po­li­cij­skog zlo­sta­vlja­nja i ne­dje­lo­tvor­ne is­tra­ge dr­žav­nog tu­ži­la­štva, ka­za­li su da se i da­lje osje­ća­ju ne­si­gur­no i uvri­je­đe­no. Ocje­nju­ju ka­ko je oči­gled­no da cr­no­gor­sko dru­štvo još tu­ma­ra po mrač­nim hod­ni­ci­ma Pla­to­no­ve pe­ći­ne.
No­vi­nar Goj­ko Ra­i­če­vić, ko­ji je pre­tr­pio tri na­pa­da slu­žbe­ni­ka po­li­ci­je u no­ći po­sli­je pro­te­sta u ok­to­bru 2015. go­di­ne, od ko­jih ni­je­dan ni­je is­tra­žen, na­gla­sio je da je 10. de­cem­bar pod­sjet­nik da su mu pra­vo na ži­vot, slo­bo­du i si­gur­nost i da­lje ugro­že­ni.
Bra­slav Bo­ro­zan, žr­tva ne­is­tra­že­ne pri­ja­ve po­vr­e­đi­va­nja u po­li­cij­skoj sta­ni­ci u Pod­go­ri­ci, op­tu­žen za na­pad na pe­to­ri­cu po­li­ca­ja­ca na­gla­sio je da se osje­ća pot­pu­no bez­na­de­žno, jer se na lič­nom pri­mje­ru uvje­rio da „je­dan to­ta­li­tar­ni i dik­ta­tor­ski si­stem, ka­kav je ovaj u Cr­noj Go­ri, ne po­štu­je ele­men­tar­na ljud­ska i gra­đan­ska pra­va po bi­lo ko­jem osno­vu”.
U HRA pod­sje­ća­ju da je i Zdrav­ko Cim­ba­lje­vić, gej ak­ti­vi­sta za ljud­ska pra­va, žr­tva kr­še­nja pra­va na za­šti­tu psi­hofi­zič­kog in­te­gri­te­ta, ne­is­tra­že­nih pri­jet­nji smr­ću, zbog če­ga je do­bio azil u Ka­na­di.
– Spa­dam u one ko­ji su mo­ra­li da na­pu­ste na­šu dr­ža­vu zbog ne­pra­ved­nog i ne­hu­ma­nog od­no­sa dr­žav­nog si­ste­ma – ka­zao je Cim­ba­lje­vić.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma ljud­skih pra­va u Gra­đan­skoj ali­jan­si Mi­lan Ra­do­vić ka­zao je za „Dan” da se iz go­di­ne u go­di­nu bi­lje­že od­re­đe­ni po­ma­ci po pi­ta­nju uskla­đi­va­nja za­ko­no­dav­stva sa prav­nom te­ko­vi­nom Evrop­ske uni­je, ali da pri­mje­na me­đu­na­rod­nih kon­ven­ci­ja i po­što­va­nje tih stan­dar­da i da­lje ne ži­vi u prak­si. On je po­ru­čio da prak­sa dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja ka­da se de­se te­ška kr­še­nja ljud­skih pra­va mo­ra da bu­de mno­go efi­ka­sni­ja i da su neo­p­hod­ne hit­ne i ne­za­vi­sne is­tra­gu.
Ra­do­vić je na­gla­sio da još ne­ma­mo ime­na po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka ko­ji su to­kom ok­to­bar­skih pro­te­sta pri­je dvi­je go­di­ne bru­tal­no pre­bi­ja­li gra­đa­ne na na­šim uli­ca­ma, te da za­bri­nja­va prak­sa Upra­ve po­li­ci­je ko­ja ću­ti i ne sa­op­šta­va nji­ho­va ime­na.
– Pod­sje­ti­ću na slu­čaj tor­tu­re iz ZIKS-a iz 2015. gdje još ne­ma­mo osu­du. Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je mo­ra­ju mno­go br­že da re­a­gu­ju, mno­go vi­še sa ne­za­vi­snog aspek­ta, bez ob­zi­ra da li je dr­žav­ni slu­žbe­nik ili ne­ko dru­gi kr­šio za­kon. Oni mo­ra­ju što pri­je da iden­ti­fi­ku­ju te po­je­din­ce i da ih pro­ce­su­i­ra­ju. U su­prot­nom, kao što je i sa­da si­tu­a­ci­ja, mi ne mo­že­mo bi­ti za­do­volj­ni, a to i te ka­ko osta­vlja ve­li­ke po­sle­di­ce i na sa­me gra­đa­ne i na te in­sti­tu­ci­je. Ova­kvi is­pa­di ba­ca­ju mr­lju i na in­sti­tu­ci­je ko­je su ostva­ri­le ne­ki na­pre­dak – po­ru­čio je Ra­do­vić, do­da­ju­ći da po­li­ci­ja mo­ra ra­di­ti na svom in­te­gri­te­tu, te da se mo­ra osna­ži­ti in­sti­tu­ci­ja dr­žav­nog tu­ži­la­štva.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Pe­tar Đu­ka­no­vić sa­gla­san je da je mno­go pro­sto­ra za una­pre­đe­nje po­što­va­nja ljud­skih pra­va u Cr­noj Go­ri. On do­da­je da si­stem ljud­skih pra­va ne funk­ci­o­ni­še po­ve­za­no i do­volj­no ko­or­di­ni­sa­no.
Đu­ka­no­vić ne sma­tra da po­sto­ji si­stem­sko kr­še­nje ljud­skih pra­va, ali da ne­dje­lo­tvor­nost po­je­di­nih seg­me­na­ta u spre­ča­va­nju kr­še­nja ljud­skih pra­va i dis­kri­mi­na­ci­je je­ste za­bri­nja­va­ju­ća.
A.O.


Ključ­no obra­zo­va­nje i vas­pi­ta­nje

Pe­tar Đu­ka­no­vić na­gla­ša­va da je u sva­kom seg­men­tu si­ste­ma po­treb­no ulo­ži­ti do­da­tan na­por i ve­ću po­sve­će­nost.
– Sve kre­će od obra­zo­va­nja i vas­pi­ta­nja, a tu smo, či­ni mi se, naj­ta­nji ka­da je u pi­ta­nju po­sve­će­nost raz­vo­ju kul­tu­re ljud­skih pra­va. Te­me ko­je se ti­ču ljud­skih pra­va pre­ma­lo su za­stu­plje­ne u na­sta­vi, udž­be­ni­ci­ma, op­štoj kli­mi ili ono­me što zo­ve­mo etos ško­le i sl. Uz sve to ide i uti­caj me­di­ja, iz­vr­nu­tog si­ste­ma vri­jed­no­sti, lo­ših uzo­ra i mo­de­la po­na­ša­nja u dru­štvu – ka­zao je on za „Dan”.
U po­seb­no su te­škom po­lo­ža­ju, ka­ko je re­kao, ra­nji­ve dru­štve­ne gru­pe po­put oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, LGBT po­pu­la­ci­je, Ro­ma – upo­zo­rio je on.


Hu­ma­ni­tar­na utak­mi­ca

Hu­ma­ni­tar­na utak­mi­ca