U na­stav­ku su­đe­nja okri­vlje­ni­ma za po­ku­šaj te­ro­ri­zma na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 2016. go­di­ne, svje­dok Mir­ko Pa­ja Ve­li­mi­ro­vić us­tvr­dio je da ga glav­ni spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić ni­je po­slao da ku­pi oruž­je.
– Ni­je tu­ži­lac me­ne po­slao da ku­pim oruž­je. Pr­vo su mi re­kli da ne ku­pim, ali ja sam re­kao da ne mo­gu da ne ku­pim, i on­da je re­kao: e on­da uzmi to – na­veo je Ve­li­mi­ro­vić.
On je ju­če u sud­ni­ci pod­go­rič­kog Vi­šeg su­da ka­zao da je svje­dok sa­rad­nik Sa­ša Sin­đe­lić tra­žio spi­sak lju­di ko­ji su bi­li s njim ka­ko bi ih na­gra­dio na­kon pro­te­sta. Na pred­log advo­ka­ta Du­ša­na Ra­do­sa­vlje­vi­ća i spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Sa­še Ča­đe­no­vi­ća, na ju­če­ra­šnjem su­đe­nju pre­slu­ša­ni su sni­mlje­ni te­le­fon­ski raz­go­vo­ri ko­ji su pri­ba­vlje­ni to­kom pri­mje­ne mje­ra taj­nog nad­zo­ra.
U jed­nom od tih raz­go­vo­ra ču­je se ka­ko se Ve­li­mi­ro­vić sa čo­vje­kom iz SDT-a do­go­va­ra da se na­đu i da on uzme klju­če­ve od ku­će u ko­joj je na­vod­no bi­la opre­ma. Pre­slu­ša­ni su i raz­go­vo­ri u ko­ji­ma se Ve­li­mi­ro­vić sa lju­di­ma iz Zu­bi­nog Po­to­ka do­go­va­ra da ga če­ka­ju dok se on na­đe sa Ni­ko­lom i dok mu se ja­vi Sin­đe­lić.
Ni ju­če­ra­šnjem su­đe­nju ni­su pri­su­stvo­va­li li­de­ri De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­ja Man­dić i Mi­lan Kne­že­vić, ko­ji su na jed­nom od ra­ni­jih pre­tre­sa uda­lje­ni do kra­ja do­ka­znog po­stup­ka zbog ne­do­lič­nog po­na­ša­nja i vri­je­đa­nja su­da.
Spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić ka­zao je da se tu­ži­la­štvo ne pro­ti­vi da se pre­sluš­ju raz­go­vo­ri ko­je je pred­lo­žio advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić, ali tra­že da se pre­slu­ša­ju još ne­ki raz­go­vo­ri.
Ra­do­sa­vlje­vić je ka­zao da bi vo­lio da se nje­go­vi pred­lo­zi odvo­je od pred­lo­ga tu­ži­la­štva.
– Ne pro­ti­vim se pred­lo­zi­ma tu­ži­o­ca, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da se ve­ći­na od­no­si na raz­go­vo­re ko­je sam i sam pred­lo­žio, sa­mo bih tra­žio da se pr­vo pu­ste raz­go­vo­ri ko­je sam ja pred­lo­žio ka­ko bih is­ko­ri­stio pra­vo da po­sta­vljam pi­ta­nja svje­do­ku – po­ja­snio je advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić.
Osta­li bra­ni­o­ci su se pro­ti­vi­li pred­lo­gu tu­ži­o­ca za pre­slu­ša­va­nje raz­go­vo­ra, na­kon če­ga je sud pri­hva­tio pred­lo­ge da se raz­go­vo­ri pre­zen­tu­ju svje­do­ku ka­ko bi se on iz­ja­snio o nji­ma.
Pre­slu­ša­ni su te­le­fon­ski raz­go­vo­ri ko­je je pred­lo­žio advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić.
Po­ja­šnja­va­ju­ći je­dan od pre­slu­ša­nih raz­go­vo­ra, Ve­li­mi­ro­vić je na­veo da raz­go­va­ra sa istim čo­vje­kom ko­ji u raz­go­vo­ru ka­že „do­la­zim za tri mi­nu­ta”.
– Ja sam ga če­kao, on je vje­ro­vat­no za­ka­snio ma­lo, i za­to mi je to re­kao. Na­šao sam se s tim čo­vje­kom, a po­tom smo oti­šli do ku­će u ko­joj je tre­ba­lo da osta­vim oruž­je. Mi­slim da sam pr­vo oti­šao u tu­ži­la­štvo, a on­da to što je do­go­vo­re­no – u tu ku­ću. Ne mo­gu sve­ga da se sje­tim – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
On je do­dao da ga ni­ko ra­ni­je ni­je pi­tao za su­sre­te s tim čo­vje­kom i da ga za­to ni­je ni po­mi­njao.
Svje­dok tvr­di da mu je 12. ok­to­bra sa­mo po­ka­za­no gdje je ku­ća, a da je na­red­nog da­na ušao u nju, fo­to­gra­fi­sao oruž­je i ob­i­šao pro­sto­ri­je. Advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić je uka­zao da Ve­li­mi­ro­vić mi­je­nja is­kaz oko to­ga da li je znao gdje se na­la­zi ku­ća i oko iz­la­ska iz Cr­ne Go­re 14. ok­to­bra.
Velimirović je na­veo da je pri­ča za Sin­đe­li­ća bi­la da on smje­šta oruž­je u ku­ću i fo­to­gra­fi­še ga, pa da on­da ide da se opet vi­di s njim.
– Po­sli­je fo­to­gra­fi­sa­nja opre­me, oti­šao sam na po­li­graf, a na­kon to­ga sam se vra­tio u Sr­bi­ju – is­pri­čao je Ve­li­mi­ro­vić.
Advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić je pod­sje­tio da je ra­ni­je pi­tao Ve­li­mi­ro­vi­ća ka­ko je nje­gov iz­la­zak evi­den­ti­ran oko če­ti­ri uju­tru i da on to ni­je znao da ob­ja­sni, a da je pr­vo­bit­no re­kao da je oko 9 uju­tru tog da­na kre­nuo na­zad.
– Po­sli­je po­li­gra­fa sam po­zvao tak­si­stu ko­ji me je do­veo i re­kao sam mu da ide­mo na­zad na Ko­so­vo - kazao je svjedok. Pre­slu­šan je raz­go­vor ko­ji je na­stao 15 mi­nu­ta po­sle po­no­ći gdje Ve­li­mi­ro­vić zo­ve vo­za­ča i ka­že da idu na­zad.
Pre­slu­šan je i raz­go­vor gdje se Ve­li­mi­ro­vić i je­dan čo­vjek do­go­va­ra­ju da mu ovaj po­ka­že gdje je ku­ća u ko­joj je na­vod­no bi­lo oruž­je. Raz­go­vor je sni­mljen 12. ok­to­bra, ne­što pri­je 19 ča­so­va. Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao je to isti čo­vjek sa ko­jim sve vri­je­me ko­mu­ni­ci­ra pre­ko te­le­fo­na i da mu je taj čo­vjek dao te­le­fon za ko­mu­ni­ka­ci­ju. Ra­do­sa­vlje­vić je uka­zao da raz­go­vor ni­je oba­vljen pre­ko te­le­fo­na ko­ji je svje­dok do­bio od tu­ži­la­štva. Pre­slu­šan je i raz­go­vor u ko­me se po­tvr­đu­je da taj čo­vjek do­la­zi po nje­ga, a po­tom i raz­go­vor od ne­što pri­je 20 ča­so­va gdje ga taj čo­vjek oba­vje­šta­va na ko­ji broj te­le­fo­na da ga zo­ve. Ve­li­mi­ro­vić tvr­di da je tog čo­vje­ka upo­znao ka­da ga je sa­če­kao u vo­zi­lu kod tu­ži­la­štva.
Pre­slu­šan je i raz­go­vor od 15. ok­to­bra ko­ji je vo­đen ma­lo po­sli­je se­dam uju­tru. Ve­li­mi­ro­vić je na­veo da je ta­da sa gra­ni­ce zvao istog čo­vje­ka da vi­di da li mo­že da po­mog­ne da br­že pro­đu gra­ni­cu. On mi­sli da mu se taj isti čo­vjek i ja­vio jer je zvao na broj ko­ji mu je on dao.
Advo­kat Ra­do­sa­vlje­vić je pod­sje­tio Ve­li­mi­ro­vi­ća da je ra­ni­je ka­zao da se sa gra­ni­ce ni­je čuo ni sa kim.
–Ni­sam mo­gao sve da za­pam­tim. Ako sam za­bo­ra­vio ne­što, to ni­je iz zle na­mje­re. Ja go­vo­rim sa­mo isti­nu – us­tvr­dio je Ve­li­mi­ro­vić.
Op­tu­že­ni Bran­ka Mi­lić i Dra­gan Mak­sić ni­je­su ima­li pi­ta­nja, dok je op­tu­že­ni Mi­lan Du­šić pi­tao da li je Ve­li­mi­ro­vić znao ne­što u ve­zi sa si­tu­a­ci­jom iz be­to­njer­ke, ka­da je ne­ko re­kao „mi će­mo bi­ti sju­tra pu­šte­ni, a vi gle­daj­te ka­ko će­te”. Ve­li­mi­ro­vić je od­go­vo­rio da mu ta si­tu­a­ci­ja ni­je po­zna­ta.
Op­tu­že­ni Mi­ha­i­lo Ča­đe­no­vić pi­tao je Ve­li­mi­ro­vi­ća da li se do­go­va­rao sa tu­ži­la­štvom da Bo­jan Ko­va­če­vić i Ste­fan Ve­li­mi­ro­vić bu­du pu­šte­ni, što je svje­dok ne­gi­rao. Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja, on je ka­zao da ni­ka­da ni­je hap­sio Sin­đe­li­ća, kao
i da sma­tra da je ne­ko pri­je nje­ga pri­ja­vio sve, ali da ne­ma sa­zna­nja o to­me.
Ve­li­mi­ro­vić je is­pri­čao da se sa op­tu­že­nim Bra­ti­sla­vom Di­ki­ćem sreo u ho­lu ula­za u Del­tu. Tvr­di da je Di­ki­ću po­me­nuo DF ka­da ga je on pi­tao za or­ga­ni­za­to­re pro­te­sta.
On tvr­di i da ne zna pra­vo ime iz­vje­snog Ča­ru­ge.
– Sa Ča­ru­gom i Alek­si­ćem sam pri­čao o sku­pu i šta tre­ba da se de­si. Ta­da sam re­kao da ću da­ti no­vac lju­di­ma ko­ji do­đu –ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
On je u jed­nom od sni­mlje­nih raz­go­vo­ra sa ka­zao Sin­đe­li­ću da je do­nio oruž­je.
–On je tra­žio od me­ne da se vra­tim što pri­je. Ka­da ka­žem ma­ji­ce, mi­slim na opre­mu. Pi­će se od­no­si na oruž­je. Sli­ka ko­ja se po­mi­nje jer sli­ka oruž­ja iz te ku­će. Tre­ba­lo je da je od­ne­sem da mu je po­ka­žem– po­ja­snio je Ve­li­mi­ro­vić sa­dr­žaj tog raz­go­vo­ra.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Ra­do vi­đen gost

Po­zna­jem Bran­ku Mi­lić pre­ko sku­po­va sa Rav­ne go­re i dru­gih sku­po­va. Ni­je­sam bio baš sa njom uklju­čen, ali ona je bi­la u sva­koj or­ga­ni­za­ci­ji, ta­ko­re­ći uvi­jek ra­do vi­đen gost na sku­po­vi­ma, ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić ko­men­ta­ri­šu­ći je­dan od pre­slu­ša­nih raz­go­vo­ra.


Stal­ni kon­takt sa čo­vje­kom iz tu­ži­la­štva

Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao da se sje­ća pr­vog raz­go­vo­ra sa čo­vje­kom iz tu­ži­la­štva ko­ji mu je dao te­le­fon i sa ko­jim se ču­jao ka­da je do­la­zio u Cr­nu Go­ru.
– Upo­znao sam ga ka­da sam pri­ja­vio sve ovo, ta­mo kod ho­te­la na Bi­o­ču. Pr­vi put smo se sre­li kad me je od­ve­zao od su­da do ta­mo. Oni su mi po­sle re­kli da ću ima­ti kon­takt sa tim čo­vje­kom – na­veo je Ve­li­mi­ro­vić.