Ustav­ni sud Cr­ne Go­re uva­žio je žal­bu Dra­ga­na Mak­si­ća, osum­nji­če­nog za po­ku­šaj na­vod­nog dr­žav­nog uda­ra, da se ne­za­ko­ni­to na­la­zi u pri­tvo­ru u Spu­žu. Sud je, ka­ko nam je po­tvr­đe­no, jed­no­gla­sno usvo­jio žal­bu u uto­rak, 4. apri­la. Pred­met će u za­kon­skom ro­ku bi­ti pro­sli­je­đen Vr­hov­nom su­du, ko­ji je, ka­ko je utvr­dio Ustav­ni sud, do­nio ne­za­ko­ni­tu od­lu­ku oko pri­tvo­ra osum­nji­če­nom Mak­si­ću.
U ustav­noj žal­bi ko­ja je pod­ne­se­na sre­di­nom ja­nu­a­ra, a ko­ju je pod­nio advo­kat Alek­san­dar Vo­ji­no­vić, na­vo­di se da sa­ma okol­nost da je okri­vlje­ni Mak­sić stra­nac, ne mo­že uka­zi­va­ti na to da po­sto­ji osno­va­na bo­ja­zan da bi se okri­vlje­ni skri­vao ili dao u bjek­stvo uko­li­ko bi se na­šao na slo­bo­di.
– Ovo po­seb­no iz raz­lo­ga što bi se svr­ha obez­bje­đe­nja pri­su­stva okri­vlje­nog u kri­vič­nom po­stup­ku mo­gla po­sti­ći i od­re­đi­va­njem po­la­ga­nja jem­stva u od­re­đe­nom nov­ča­nom iz­no­su, uz obe­ća­nje okri­vlje­nog da se ne­će kri­ti i da bez do­zvo­le ne­će na­pu­sti­ti Cr­nu Go­ru, a za­jed­no sa od­re­đi­va­njem mje­re nad­zo­ra od­u­zi­ma­nje put­ne is­pra­ve, či­me bi nje­gov od­la­zak iz ze­mlje, od­no­sno neo­vla­šće­ni pre­la­zak dr­žav­ne gra­ni­ce, bio one­mo­gu­ćen – na­vo­di se u žal­bi.
Ka­ko nam je po­tvr­đe­no, Ustav­ni sud je utvr­dio po­vre­du na­ve­de­nih ljud­skih pra­va i slo­bo­da, uči­nje­nih rje­še­njem Vr­hov­nog su­da od 13.1.2017. go­di­ne. Ustav­ni sud je do­nio od­lu­ku da uki­ne to rje­še­nje i vra­ti pred­met na po­nov­ni po­stu­pak Vr­hov­nom su­du.
Al­ter­na­tiv­ne mje­re nad­zo­ra su, ka­ko se na­vo­di u žal­bi, za­bra­na na­pu­šta­nja sta­na, za­bra­na po­sje­ći­va­nja od­re­đe­nog mje­sta ili pod­ruč­ja.
– Ni­jed­nom u po­stup­ku do­ma­ći su­do­vi ni­je­su ob­ja­sni­li za­što al­ter­na­tiv­ne li­ša­va­nja slo­bo­de ne bi osi­gu­ra­le da će se po­stu­pak ne­sme­ta­no od­vi­ja­ti. Ovaj ne­u­spjeh su­da je uto­li­ko neo­bja­šnjiv uko­li­ko se ima u vi­du da ZKP iz­ri­či­to zah­ti­je­va od do­ma­ćih su­do­va da raz­mo­tre ma­nje re­strik­tiv­ne mje­re kao al­ter­na­ti­ve pri­tvo­ru. Vr­hov­ni sud Cr­ne Go­re je u svom rje­še­nju po­gre­šno tu­ma­čio za­kon­ski osnov za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra, na­vo­de­ći da je ci­je­nio „kon­kret­ne okol­no­sti ko­je uka­zu­ju da bi okri­vlje­ni mo­gli uti­ca­ti na sa­i­zvr­ši­o­ce i na taj na­čin ome­ta­ti kri­vič­ni po­stu­pak”. Ovo iz raz­lo­ga iako za­kon zah­ti­je­va da sud utvr­di kon­kret­ne okol­no­sti ko­je upu­ću­ju na to da će osum­nji­če­ni za­i­sta i uti­ca­ti na sa­i­zvr­ši­o­ce. Da­kle, za­kon Cr­ne Go­re, isto kao i evrop­ski stan­dard na osno­vu Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma, ne­sum­nji­vo zah­ti­je­va ve­ći ste­pen iz­vje­sno­sti da će do­ći do ome­ta­nja kri­vič­nog po­stup­ka od pu­ke ap­strakt­ne mo­guć­no­sti da do to­ga do­đe, ko­jom se za­do­vo­ljio Vr­hov­ni sud – pi­še u žal­bi.
U po­bi­ja­nom rje­še­nju Vr­hov­nog su­da se ap­so­lut­no ne na­vo­di ko­je su to kon­kret­ne okol­no­sti ko­je uka­zu­ju da bi osum­nji­če­ni mo­gao ome­ta­ti kri­vič­ni po­stu­pak uti­ca­jem na sa­i­zvr­ši­o­ce (ko­lu­zij­ska opa­snost), jer opa­snost od do­ka­zne op­struk­ci­je mo­ra bi­ti kon­kret­na i obra­zlo­ži­va, a ne ap­strakt­na i pa­u­šal­na.
– Sud ne na­vo­di na ko­ji na­čin bi pod­no­si­lac ustav­ne žal­be mo­gao uti­ca­ti baš na ta li­ca, kao i na osno­vu če­ga je tu­ži­lac utvr­dio a sud pri­hva­tio da ova opa­snost za­i­sta po­sto­ji. U ospo­ra­va­nom rje­še­nju sud ni­je obra­zlo­žio na ko­ji na­čin či­nje­ni­ce i do­ka­zi pri­ku­plje­ni u is­tra­zi upu­ću­ju na to da je pod­no­si­lac osno­va­no sum­njiv da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo, od­no­sno ni­je obra­zlo­žio raz­lo­ge na ko­ji­ma te­me­lji svoj za­klju­čak da osno­va­na sum­nja za­i­sta po­sto­ji. Na­su­prot to­me, Vr­hov­ni sud u ospo­re­nom rje­še­nju osno­va­nu sum­nju utvr­đu­je na osno­vu po­da­ta­ka i do­ka­za do­sta­vlje­nih uz pred­log tu­ži­la­štva i ne kon­kre­ti­zu­ju­ći na osno­vu ko­jih či­nje­ni­ca i do­ka­za utvr­đu­je po­sto­ja­nje osno­va­ne sum­nje u od­no­su na sva­kog okri­vlje­nog po­na­o­sob. Sud je za­ne­ma­rio i ustav­no na­če­lo sra­zmjer­no­sti, jer pri­li­kom pri­mje­ne oba osno­va za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra ni­je po­ka­za­no da je, u kon­kret­nom slu­ča­ju, u od­no­su na pod­no­si­o­ca žal­be, pri­mje­na mje­re pri­tvo­ra neo­p­hod­na za ne­sme­ta­no spro­vo­đe­nje kri­vič­nog po­stup­ka, od­no­sno je li ona nu­žna, te je li ona pri­mje­re­no sred­stvo za po­sti­za­nje ci­lja – pi­še u žal­bi.D.ŽIV­KO­VIĆ


Kne­že­vić pod­nio no­vu ustav­nu žal­bu

Pred­sjed­nik De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je i je­dan od li­de­ra De­mo­krat­skog fron­ta Mi­lan Kne­že­vić pod­nio je Ustav­nom su­du još jed­nu ustav­nu žal­bu, ovo­ga pu­ta pro­tiv Na­red­be o spro­vo­đe­nju is­tra­ge Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva zbog po­vre­de pra­va na prav­ni li­jek i pra­va na pra­vič­no i jav­no su­đe­nje.
– Kne­že­vić je od Ustav­nog su­da za­tra­žio da utvr­di po­vre­du na­ve­de­nih ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da za­jam­če­nih Usta­vom i Evrop­skom kon­ven­ci­jom za za­šti­tu ljud­skih  pra­va i osnov­nih slo­bo­da. Pred­lo­žio je Ustav­nom su­du da po­me­nu­tu na­red­bu uki­ne u cje­lo­sti i pred­met vra­ti Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu na po­nov­ni po­stu­pak i od­lu­či­va­nje – sa­op­šte­no je iz DNP-a.
Ka­ko na­vo­de, „ka­da su u pi­ta­nju pred­stav­ni­ci De­mo­krat­skog fron­ta i nje­go­vi li­de­ri kr­še­nje pro­ce­du­re i ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da iz­gle­da po­sta­ju pra­vi­lo i  pre­ra­sta u prak­su ko­jom se vo­de cr­no­gor­ske in­sti­tu­ci­je”.
– De­mo­krat­ski front upor­no po­ku­ša­va da od­bra­ni ustav­ni po­re­dak i za­ko­ne ove ze­mlje od ta­kvih  zlo­u­po­tre­ba, gdje se pra­vo i prav­da po­ti­ru u ci­lju po­li­tič­kih ob­ra­ču­na sa ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma.  Na­i­me,  za­kon strikt­no pro­pi­su­je da je tu­ži­lac bio u oba­ve­zi da u na­red­bi o pro­ši­re­nju is­tra­ge pre­ci­zno na­ve­de i po­bro­ji do­ka­ze iz ko­jih pro­iz­i­la­zi osno­va­na sum­nja o po­či­nje­nom kri­vič­nom dje­lu. To ov­dje ni­je slu­čaj ne­go se umje­sto pri­mje­ne za­ko­na kao obra­zlo­že­nje na­vo­de pa­u­šal­ni i pro­iz­volj­ni na­vo­di ko­ji za­pra­vo ja­sno po­tvr­đu­ju da po­me­nu­ti akt ne sa­dr­ži za­ko­nom po­treb­ne ele­men­te i da se nji­me u ci­lju po­li­tič­kog pro­go­na kr­še im­pe­ra­tiv­ni prav­ni pro­pi­si – za­klju­ču­je se u sa­op­šte­nju.
V.R.


Za­ko­no­dav­ni od­bor: Sve je po Usta­vu

O ustav­nim žal­ba­ma li­de­ra DF-a ras­pra­vlja­no je ju­če na sjed­ni­ci Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra Skup­šti­ne Cr­ne Go­re. Kon­sta­to­va­no je da Skup­šti­na ni­je po­vri­je­di­la ustav­no pra­vo na pra­vič­no su­đe­nje ni­ti su ugro­že­ne ljud­ske slo­bo­de An­dri­je Man­di­ća i Mi­la­na Kne­že­vi­ća ka­da im je uki­nut imu­ni­tet. Mi­šlje­nje Za­ko­no­dav­nog od­bo­ra bi­će upu­će­no Ustav­nom su­du.
Pred­sjed­ni­ca od­bo­ra Mar­ta Šće­pa­no­vić ka­za­la je da je pri­li­kom uki­da­nja imu­ni­te­ta Man­di­ću i Kne­že­vi­ću u pot­pu­no­sti is­po­što­va­na pro­ce­du­ra.
Član od­bo­ra iz DPS-a Mi­o­drag Vu­ko­vić sma­tra da je mi­šlje­nje tog rad­nog ti­je­la do­bro kon­ci­pi­ra­no.
– Skup­šti­na je ura­di­la ono na šta je oba­ve­zu­je za­kon ka­da je ski­da­la imu­ni­tet Man­di­ću i Kne­že­vi­ću. Po­slov­nik Skup­šti­ne ni­je kr­šen tom pri­li­kom i mi smo sa­mo omo­gu­ći­li spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu da ra­di svoj po­sao. Ta­ko da je pri­go­vor Man­di­ća i Kne­že­vi­ća ne­u­te­me­ljen. Mi ni­je­smo ugro­zi­li ljud­ska pra­va, sa­mo smo omo­gu­ći­li da oni bu­du do­stup­ni is­tra­zi – ob­ja­snio je on.
I Pre­drag Se­ku­lić (DPS) sma­tra da pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ke o ski­da­nju imu­ni­te­ta ni­je­su kr­še­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de.
– Ne­do­pu­sti­vo je prav­no ne­zna­nje tra­ži­ti prv­ni li­jek na od­lu­ku Skup­šti­ne – na­veo je on.
Po mi­šlje­nju čla­na od­bo­ra iz LP-a An­dri­je Po­po­vi­ća, žal­ba ko­ju su li­de­ri DF-a upu­ti­li Ustav­nom su­du je pre­ten­ci­o­zna.
– Mi smo uki­nu­li imu­ni­tet na osno­vu čla­na 86 Usta­va i ne­ma po­tre­be da­lje ra­a­pra­vlja­ti –na­gla­sio je on.V.R.