Tra­di­ci­o­nal­ni kon­cert „Po­zdrav iz Austri­je” po­no­vo je odu­še­vio, pe­tu go­di­nu za­re­dom, Pod­go­ri­ča­ne ko­ji su uspje­li da na­đu ula­zni­cu za na­stup Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra. Val­ce­ri, mar­še­vi, pol­ke i oper­ske ari­je Štra­u­sa Mla­đeg i Sta­ri­jeg, Gu­noa, Štol­ca, Ci­re­ra, Fu­či­ka, Ofen­ba­ha i Le­ha­ra, po­put naj­u­ku­sni­je „Mo­cart ku­gle”, odu­še­vi­li su pu­bli­ku ko­ja je gro­mo­gla­snim apla­u­zi­ma na­gra­di­la naš or­ke­star ko­jim je zna­lač­ki upra­vljao i ove go­di­ne beč­ki ma­e­stro Uve Taj­mer. Ka­ko apla­uz ni­su pre­sta­jao, pu­bli­ka je na dar do­bi­la tri bi­sa, pa je kon­cert, na odu­še­vlje­nje ak­te­ra ove ve­če­ri, pro­bio sve ter­mi­ne.
Do­pri­nos ovoj ve­če­ri za pam­će­nje ima­la je, opet, mla­da ma­đar­ska oper­ska pje­va­či­ca beč­ke ško­le Bri­gi­ta Ši­mon, ko­ja nam je de­mon­stri­ra­la svoj bo­ga­ti ko­lo­ra­tur­ni so­pran. Sve je bo­lja i bo­lja, pri­mje­ti­li su ne sa­mo stuč­nja­ci po­put Taj­me­ra, ne­go i la­i­ci ko­ji uži­va­ju u beč­koj mu­zi­ci. Mla­da Bri­gi­ta Ši­mon ni­je kri­la odu­še­vlje­nje to­plim pri­je­mom na­še pu­bli­ke.
- Ap­so­lut­no se sla­žem sa tim da je sva­ki „Po­zdrav iz Austri­je” bo­lji od pret­hod­nog. Mi­slim da je Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star usvo­jio šti­mung beč­ke mu­zi­ke. Po­dr­ža­va­ju me dok sam na sce­ni i osje­ćam da mo­gu da se pre­pu­stim mu­zi­ci – pro­ko­men­ta­ri­sa­la je vid­no uz­bu­đe­na ona.
Ari­je Ma­non „Ti si kralj mo­ga sr­ca”, „Že­lim da ži­vim” iz ope­re „Ro­meo i Ju­li­ja”, pje­sma Na­di­ne, pje­sma Ane-Eli­ze iz ope­re­te „Pa­ga­ni­ni” i pre­div­na ari­ja Olim­pi­je „Lut­ki­na pje­sma”, dio su bo­ga­tog re­per­to­a­ra ko­ji je ova mla­da oper­ska pje­va­či­ca nje­gu­je. Ove me­lo­di­je i ari­je ne sa­mo da pred­sta­vlja­ju beč­ku mu­zič­ku ško­lu u pra­vom svi­je­tlu, ne­go i Bri­gi­tu Ši­mon u pra­vom svje­tlu.
- Omi­lje­na mi je ari­ja Olim­pi­je „Lut­ki­na pje­sma”, jer imam mo­guć­nost da iz­ra­zim svoj ko­lo­ra­tur­ni so­pran, a to je ne­što što mi naj­vi­še le­ži. Re­per­to­ar smo sa­sta­vi­li pro­fe­sor Taj­mer i ja, a ne­kad je po­treb­no i ma­lo kom­pro­mi­sa – ob­ja­sni­la je ona kroz smi­jeh.
Bri­gi­tu Ši­mun po­sli­je Pod­go­ri­ce i Her­ceg No­vog, gdje je si­noć iz­ve­den po pr­vi put „Po­zdrav iz Austri­je” če­ka­ju broj­ni na­stu­pi i za­da­ci. Već u ma­ju uče­stvu­je na ne­ko­li­ko pje­vač­kih tak­mi­če­nja, a na lje­to do­la­zi u Sa­ra­je­vo, na mu­zič­ki fe­sti­val.
- Na lje­to me oče­ku­je i Šen­brun, gdje ću pje­va­ti u ope­ri „Ši­šmiš”. Imam an­ga­žma­ne i za je­sen, a u de­cem­bru ću bi­ti u Ber­lin­skoj ope­ri. Slje­de­ćeg pro­lje­ća za­ka­za­no mi je ne­ko­li­ko go­sto­va­nja, naj­vi­še u Nje­mač­koj – na­ja­vi­la je ona.
Ova mla­da oper­ska pje­va­či­ca ro­đe­na u Bu­dim­pe­šti je pra­va pred­stav­ni­ca beč­ke mu­zič­ke ško­le. Po­sli­je za­vr­šet­ka sred­nje ško­le od­se­li­la se u Beč i ško­lo­va­la se na Beč­kom uni­ver­zi­te­tu. Pr­ve zna­čaj­ne apla­u­ze po­bra­la je kao fi­na­list­ki­nja pre­sti­žnog tak­mi­če­nja Pla­si­da Do­min­ga, a de­bi­to­va­la je na mu­zič­kom fe­sti­va­lu u Štaj­ru. Član je „Pro­gra­ma za mla­de umjet­ni­ke” ve­li­kog Pla­si­da Do­min­ga, što joj je obez­bi­je­di­lo na­stu­pe u Špa­ni­ji i an­ga­žman u Ope­ri Va­len­si­je. Naj­ve­ći broj nje­nih an­ga­žma­na je u beč­kim oper­skim ku­ća­ma, ali još ne­ma stal­ni an­ga­žman.
– Če­kam svo­ju ve­li­ku pri­li­ku. Tre­nut­no se tru­dim da se pred­sta­vljam što če­šće, po­seb­no u ino­stran­stvu, da bih ostva­ri­la kon­tak­te sa oper­skim ku­ća­ma. Ka­da uče­stvu­je­te na tak­mi­če­nji­ma u pu­bli­ci su uvi­jek pri­sut­ni in­ten­dan­ti oper­skih ku­ća, pa je to pri­li­ka za an­ga­žman – ob­ja­šnja­va Bri­gi­ta Ši­mon.
Uvi­jek je li­je­po vi­dje­ti sa­lu is­pu­nje­nu do po­sljed­njeg mje­sta, ka­že ma­e­stro Uve Taj­mer.
- Ka­ko sam čuo, in­te­re­so­va­nje je bi­lo to­li­ko ve­li­ko da smo ko­mot­no mo­gli da or­ga­ni­zu­je­mo još je­dan kon­cert. Za­to mi­slim da će­mo i slje­de­će go­di­ne go­sto­va­ti i ima­ti još je­dan „Po­zdrav iz Austri­je”. Mi­slim da ov­da­šnja pu­bli­ka ja­ko do­bro ra­zu­mi­je beč­ku mu­zi­ku, jer osje­ćam ka­ko se uži­va u sva­koj no­ti – oci­je­nio je on.
Ma­e­stro Uve Taj­mer, ko­ji već pet go­di­na sa­ra­đu­je sa na­šim sim­fo­nij­skim or­ke­strom, ka­že da pri­želj­ku­je fe­bru­ar, jer je vri­je­me da do­đe u Pod­go­ri­cu. Ra­di sa an­sam­blom ko­ji, mo­glo bi se re­ći, već po­zna­je u du­šu.
- Evo, već pet go­di­na u fe­bru­a­ru ve­o­ma ra­do do­la­zim u Pod­go­ri­ci. Ve­li­ko mi je za­do­volj­stvo da sa­ra­đu­jem sa va­šim or­ke­strom. Ne sa­mo ja, već i mo­je ko­le­ge mu­zi­ča­ri iz Austri­je, ste­kli su uti­sak da je vaš or­ke­star sva­ke go­di­ne sve bo­lji u in­ter­pre­ti­ra­nju beč­ke mu­zi­ke – oci­je­nio je is­ku­sni di­ri­gent.
Sim­fo­nij­ski or­ke­star pod di­ri­gent­skom pa­li­com Uve Taj­me­ra i sa Bri­gi­tom Ši­mon po pr­vi put iz­veo je si­noć „Po­zdrav iz Austri­je” u Her­ceg No­vom, u Dvo­ra­ni „Park”.
S.Ć.


Sa­ra­jev­ska Sre­br­na pa­hu­lja

Cr­no­gor­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star na­šao se me­đu do­bit­ni­ci­ma pri­zna­nja „Sre­br­na pa­hu­lja”, ko­ju do­dje­lju­je Me­đu­na­rod­ni fe­sti­val „Sa­ra­jev­ska zi­ma”.
Pri­zna­nje je pri­pa­lo na­šem an­sam­blu za kon­cert „Po­zdrav iz Austri­je 4” ko­ji je iz­ve­den pro­šle zi­me, pod upra­vom di­ri­gen­ta Uve Taj­me­ra na ju­bi­lar­nom, 30. iz­da­nju ovog fe­sti­va­la.