Sa­mo­stal­na iz­lo­žba gra­fi­ka pod na­zi­vom „IN­spi­rit” di­zaj­ne­ra iz Bi­je­log Po­lja Mi­lo­va­na Mi­ća Ra­konj­ca iza­zva­la je ve­li­ku pa­žnju Ce­ti­nja­na ko­ji su ima­li pri­li­ku da po­gle­da­ju se­ri­ju od 15 por­tre­ta In­di­ja­na­ca ra­đe­nih u teh­ni­ci kom­pju­ter­ska gra­fi­ka.
Ra­do­vi za ovu iz­lo­žbu po­če­li su da na­sta­ju pri­je dvi­je go­di­ne, a ka­ko sam umjet­nik ka­že za sva­ku kom­pju­ter­sku gra­fi­ku ko­ri­stio je svo­je pred­lo­ške, cr­te­že i sli­ke.
- In­spi­ra­ci­ja su mi bi­li In­di­jan­ci sa ko­ji­ma se po­is­to­vje­ću­jem jer me du­gi niz go­di­na oča­ra­va nji­hov na­čin ži­vo­ta, obi­ča­ji, tra­di­ci­ja, vi­so­ko mo­ral­na na­če­la kao i nji­ho­va spi­ri­tu­al­nost i po­ve­za­nost sa pri­ro­dom – ka­zao je Ra­ko­njac za „Dan”.
Pod­sje­ća­ju­ći na isto­ri­jat, stra­da­nja, sud­bi­nu i ne­pra­ve­dan ne­ga­ti­van na­čin na ko­ji su In­di­jan­ci pri­ka­zi­va­ni u ve­ći­ni fil­mo­va, Ra­ko­njac je re­kao da por­tre­ti nje­go­vih In­di­ja­na­ca mo­gu bi­ti ja­sna aso­ci­ja­ci­ja na od­nos da­na­šnjeg dru­štva pre­ma ma­nji­na­ma.
U ka­ta­lo­gu ko­ji pra­ti iz­lo­žbu, sli­kar Lu­ka Jok­si­mo­vić, po­red osta­log, na­vo­di da u ovoj se­ri­ji di­gi­tal­nih gra­fič­kih ostva­re­nja Ra­ko­njac is­ti­če u pr­vi plan por­tret tj. fi­zi­o­no­mi­ju In­di­ja­na­ca - pri­pad­ni­ka pro­gr­na­nih i sko­ro is­tri­je­blje­nih drev­nih ple­men­skih na­ro­da.
- Autor po­ku­ša­va na ra­do­vi­ma ko­je pla­si­ra kroz re­la­tiv­no mo­de­r­ne pri­stu­pe i teh­ni­ke pred­sta­vi­ti spi­ri­tu­al­nost na por­tre­ti­ma ko­ri­ste­ći se ja­kim kon­tra­stom, kom­bi­nu­ju­ći fi­zič­ki da­tu svje­tlost sa, mo­že­mo sim­bo­lič­ki ka­za­ti, unu­tra­šnjom svje­tlo­sti ko­ja se na­slu­ću­je i do­pri­no­si stva­ra­nju cje­lo­kup­nog uti­ska o In­di­jan­cu - čo­vje­ku uop­šte, kao pri­mar­no du­hov­nom bi­ću – na­vo­di Jok­si­mo­vić.
On do­da­je da autor in­di­rekt­no kri­ti­ku­je da­na­šnje dru­štvo ko­je je ve­ćin­ski i u mno­go­me odav­no po­sta­lo ma­te­ri­ja­li­stič­ko.
- Ako se za tre­nu­tak iz­mje­sti­mo iz kon­tek­sta Mi­lo­va­no­ve fa­sci­na­ci­je ovih slo­bod­nih du­hom lju­di i objek­tiv­no sa­gle­da­mo op­štu an­tro­po­cen­trič­nu si­tu­a­ci­ju na glo­bal­nom ni­vou, uvi­dje­će­mo na šta i sam umjet­nik alu­di­ra - da su In­di­jan­ci ni­šta dru­go do eg­zem­plar me­đu­ljud­skih od­no­sa ne­ka­da i sa­da – za­bi­lje­žio je Jok­si­mo­vić.
Na otva­ra­nju iz­lo­žbe go­vo­rio je i ka­ri­ka­tu­ri­sta Lu­ka La­ga­tor, a u mu­zič­kom di­je­lu pro­gra­ma, har­mo­ni­ka­ši­ca Ane­la Čin­drak je iz­ve­la nu­me­ru ko­ju je kom­po­no­va­la po­seb­no za ovu pri­li­ku. Iz­lo­žba će u pro­sto­ri­ja­ma Ma­ti­ce cr­no­gor­ske na Ce­ti­nju bi­ti otvo­re­na na­red­nih 30 da­na.
Z.P.


Du­ša ne umi­re

Za ovaj ci­klus ra­do­va, ka­ko je re­kao, sa raz­lo­gom je iza­brao cr­nu i ze­le­nu jer je ze­le­na opu­šta­ju­ća bo­ja, a i di­rekt­na je aso­ci­ja­ci­ja na pri­ro­du.
- Sva­ki od ra­do­va je na­stao pre­kla­pa­njem cr­nih i ze­le­nih kru­go­va, a krug sam oda­brao kao sred­stvo iz­ra­ža­ja jer je on sim­bol bes­ko­nač­no­sti, pa i bes­ko­nač­no­sti du­še ko­ja po vje­ro­va­nju In­di­ja­na­ca ni­ka­da ne umi­re – re­kao je Ra­ko­njac.
On je sred­nju li­kov­nu ško­lu „Pe­tar Lu­bar­da” za­vr­šio na Ce­ti­nju na­kon če­ga je di­plo­mi­rao gra­fič­ki di­zajn na Fa­kul­te­tu umjet­no­sti u Pri­šti­ni, od­no­sno Zve­ča­nu.