Po­vo­dom ini­ci­ja­ti­ve da se u Lo­pa­ta­ma u Va­so­je­vi­ći­ma po­dig­ne spo­me­nik Vu­ku Ste­fa­no­vi­ću Ka­ra­dži­ću u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri odr­ža­no je ve­če ,,Vuk Ka­ra­džić u Va­so­je­vi­ći­ma”. Na ve­če­ri su go­vo­ri­li Sve­to Mar­ti­no­vić, pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka u pen­zi­ji, To­dor Ži­va­lje­vić Ve­lič­ki, knji­žev­nik i pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka, Dar­ko Ra­šo­vić, pred­sjed­nik NVO ,,Stop dis­kri­mi­na­ci­ji”, kao i Zo­ran La­ku­šić, pred­sjed­nik UO Udru­že­nja Va­so­je­vi­ća ,,Va­so”. Ide­ja da se re­for­ma­to­ru sr­skog je­zi­ka i azbu­ke po­dig­ne spo­me­nik u Lo­pa­ta­ma ro­di­la se u Udru­že­nju Va­so­je­vi­ća „Va­so”, jer, pod­sje­tio je Mar­ti­no­vić, iz ovog mje­sta ne sa­mo da brat­stvo Ka­ra­dži­ća vu­če ko­ri­je­ne, ne­go je ri­ječ o se­lu ko­je je da­lo mno­go dru­gih isto­rij­skih lič­no­sti, ali i do­ga­đa­ja. Ide­ja se ro­di­la na tra­gu mi­sli da je neo­p­hod­no ozna­či­ti mje­sto oda­kle po­ti­če jed­na ta­kva svjet­ska lič­nost, kao što je Vuk Ka­ra­džić.
- Obi­ljež­je tre­ba da sim­bo­li­zu­je i knji­gu i ći­ri­li­cu i sve ono po če­mu je Vuk Ka­ra­džić po­znat – ka­zao je Mar­ti­no­vić i na­po­me­nuo da Od­bor za po­di­za­nje spo­me­ni­ka za­sad bro­ji 55 čla­no­va.
Knji­žev­nik To­dor Ži­va­lje­vić Ve­lič­ki de­talj­no je ana­li­zi­rao, ka­ko je re­kao, pro­gon Vu­ka Ka­ra­dži­ća, ali i osta­lih ve­li­ka­na pi­sa­ne ri­je­či srp­skog je­zi­ka iz škol­skih udž­be­ni­ka i pro­gra­ma. Stu­di­o­zno i ar­gu­men­to­va­no iz­no­sio je i ana­li­zi­rao po­je­di­nač­no in­te­re­sant­ne frag­men­te udž­be­ni­ka. Šta se do­go­di­lo sa nik­šić­kim pro­fe­so­ri­ma srp­skog je­zi­ka, upi­tao je Ži­va­lje­vić. Isto što i uči­te­lji­ma i prav­ni­ci­ma bje­lo­pa­vlić­kim 1916. go­di­ne, za­klju­čio je on.
- Su­šti­na je da lju­di odr­že bi­ća svo­ga je­zi­ka, kul­tu­ru i knji­žev­nost, ko­ja je is­pi­sa­na na tom je­zi­ku. Na­dam se da će na­rod ipak jed­nog tre­nut­ka shva­ti­ti i vra­ti­ti se svo­jim ko­ri­je­ni­ma – sma­tra Ži­va­lje­vić.
Udru­že­nje ,,Stop dis­kri­mi­na­ci­ji” pre­po­zna­lo je dru­štve­nu dis­kri­mi­na­ci­ju srp­skog je­zi­ka, na­po­me­nuo je Dar­ko Ra­šo­vić.
- Ne­kad su se ovim pi­smom odu­še­vlja­va­li evrop­ski fi­lo­zo­fi i lin­gvi­sti, a da­nas je u Cr­noj Go­ri dis­kri­mi­ni­šu – za­klju­čio je on.
Va­so­je­vi­ći su ple­me po­di­je­lje­no na pet di­je­lo­va, da bi se u nji­ho­vom ko­lek­tiv­nom sje­ća­nju iz­bri­sa­lo srp­sko po­ri­je­klo i tra­di­ci­ja, ka­zao je Zo­ran La­ku­šić.
- Ovaj spo­me­nik je emo­tiv­ni po­vra­tak Vu­ka. On je, po­sto­je za­pi­si, bo­ra­vio u Lo­pa­ta­ma. I dan da­nas u nji­ma po­sto­ji Ka­ra­dži­ća po­tok i te­me­lji ku­će Ka­ra­dži­ća, čak i nji­hov voć­njak, star dvje­sta go­di­na – na­veo je La­ku­šić.
Ve­če, či­ji je mo­de­ra­tor bio Velj­ko Ra­čić, na­sta­vlje­no je pi­ta­nji­ma pu­bli­ke.
A.ĆU­KO­VIĆ

Po­treb­na nam je Vu­ko­va hra­brost

- I Vu­ko­vo i na­še vri­je­me ima do­sta slič­no­sti, pa se mo­že us­po­sta­vi­ti i od­re­đe­na pa­ra­le­la. Ni­je isto, ali je Vuk ži­vio i ra­dio u te­škim vre­me­ni­ma. Hra­brost Vu­ka Ka­ra­dži­ća bi nam da­nas do­bro do­šla ka­da je u pi­ta­nju od­bra­na nje­go­vog pi­sma i ći­ri­li­ce – ka­zao je Dar­ko Ra­šo­vić.
On je pod­sje­tio i na od­re­đe­ne mo­men­te iz ži­vo­ta i ra­da ovo­ga ve­li­ka­na.