Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet u Nik­ši­ću oku­pio je ju­če na okru­glom sto­lu ugled­ne uni­ver­zi­tet­ske pro­fe­so­re ko­ji su go­vo­ri­li o aka­de­mi­ku Mi­o­mi­ru Da­ši­ću po­vo­dom 85 go­di­na nje­go­vog ži­vo­ta i 60 go­di­na na­uč­nog ra­da. Aka­de­mik Da­šić je isto­rij­ske na­u­ke di­plo­mi­rao na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du gdje je i ma­gi­stri­rao, a po­tom i 1980. go­di­ne dok­to­ri­rao.
Za šest de­ce­ni­ja na­uč­nog ra­da ob­ja­vio je dva­na­est knji­ga, oko 270 stu­di­ja ras­pra­va, čla­na­ka, isto­rij­skih ese­ja, oko 420 kri­tič­kih osvr­ta, re­cen­zi­ja, te po­le­mi­ka i ra­znih dru­gih struč­nih i pu­bli­ci­stič­kih tek­sto­va. Da­šić, je aka­de­mik CA­NU od 1991. go­di­ne, autor je i vi­še od 130 na­uč­nih i struč­nih re­fe­ra­ta i sa­op­šte­nja, a bi­bli­o­gra­fi­ja nje­go­vih ra­do­va ima čak 830 je­di­ni­ca. Na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću za van­red­nog pro­fe­so­ra bi­ran je 1981. go­di­ne, i re­dov­nog 1985. za pred­me­te Isto­ri­ja ju­go­slo­ven­skih na­ro­da u no­vom vi­je­ku i Uvod u isto­ri­ju sa osno­va­ma po­moć­nih isto­rij­skih na­u­ka. Go­vo­re­ći o nje­go­vom do­pri­no­su me­to­do­lo­gi­ji u isto­rij­skoj na­u­ci Cr­ne Go­re prof. dr Šer­bo Ras­to­der je is­ta­kao da je aka­de­mik Da­šić pr­vi pi­sac udž­be­ni­ka iz isto­rij­ske na­u­ke 1978. go­di­ne.
– Po­zna­va­nje isto­rij­skog za­na­ta je osnov­ni pred­u­slov za ra­zu­mi­je­va­nje isto­rij­ske na­u­ke i u tom smi­slu aka­de­mik Da­šić je dao ne­mjer­ljiv do­pri­nos. On je mak­si­mal­no sin­te­ti­zo­vao svo znanje u udž­be­ni­ku isto­ri­je ko­ji su stu­den­ti du­go ko­ri­sti­li kao osnov za iz­u­ča­va­nje ovog pred­me­ta, re­kao je prof. dr Ras­to­der.
Na te­mu o za­stu­plje­no­sti op­šte isto­ri­je u Da­ši­će­vim dje­li­ma iz­la­ga­la je prof. dr Na­da To­mo­vić ko­ja je ka­za­la da je on u svom bo­ga­tom na­uč­nom opu­su ob­ra­dio broj­na pi­ta­nja iz na­še na­ci­o­nal­ne isto­ri­je. Aka­de­mik Da­šić, is­ta­kla je ona, ba­vio se me­to­do­lo­gi­jom isto­rij­ske na­u­ke, za­vi­čaj­nom isto­ri­jom, ali kroz svoj sta­va­ra­lač­ki opus ob­ra­đu­ju­ći te­me iz na­ci­o­nal­ne isto­ri­je po­sma­trao je i ob­ra­đi­vao ka­ko su se na po­je­di­ne do­ga­đa­je re­flek­to­va­li in­te­re­si i po­li­tič­ki od­no­si po­je­di­nih evrop­skih si­la, od­no­sno op­šta isto­ri­ja u nje­go­vom stva­ra­la­štvu za­stu­plje­na je kroz kon­tekst na­ci­o­nal­ne isto­ri­je.
– Ob­ra­đe­ne su pro­stor­no i vre­men­ski raz­li­či­te te­me, od­no­sno isto­rij­ske po­ja­ve i do­ga­đa­ji, ve­za­ni za op­štu isto­ri­ju po­čev od Sred­njeg vi­je­ka, za­tim tzv. tur­skog pe­ri­o­da, do no­vo­vje­kov­ne isto­ri­je Cr­ne Go­re, za­ključ­no sa 1918. go­di­nom. Isti­na, za­vi­čaj­na isto­ri­ja sta­vlje­na je u pr­vi plan, kao što se vi­di iz ve­ći­ne na­slo­va nje­go­vih dje­la, ali svi do­ga­đa­ji iz za­vi­čaj­ne isto­ri­je iz­u­ča­va­ni su i po­sma­tra­ni kao dio sve­op­štih evrop­skih isto­rij­skih pro­ce­sa jer lo­kal­na isto­ri­ja re­al­no se ne mo­že ni iz­u­ča­va­ti ne­za­vi­sno od ši­reg okru­že­nja – ka­za­la je, iz­me­đu osta­log, prof. dr To­mo­vić.
Ime aka­de­mi­ka Da­ši­ća, na­gla­sio je dr Ra­den­ko Šće­kić, u sa­mom je vr­hu cr­no­gor­ske i ju­go­slo­ven­ske isto­ri­o­gra­fi­je. Pre­po­znat je po eru­dit­skom pri­stu­pu i ne­pro­cje­nji­vom na­uč­nom i pe­da­go­škom is­ku­stvu, ko­je je ne­se­bič­no pre­nio na broj­ne ge­ne­ra­ci­je stu­de­na­ta i pre­to­čio u broj­ne mo­no­gra­fi­je, stu­di­je i na­uč­ne ra­do­ve.
– O ono­me što se do­go­di­lo uvi­jek se ja­sno opre­dje­lji­vao za isti­nu, na­su­prot oni­ma ko­ji­ma je bi­la bli­ža „po­želj­na”, prag­ma­tič­na isto­ri­ja i isto­ri­o­gra­fi­ja ko­ja se sa­gle­da­va­la i kre­i­ra­la iz vi­zu­re sa­da­šnji­ce i ak­tu­le­nog po­li­tič­kog tre­nut­ka. Po shva­ta­nju isto­ri­je, ko­je je ne­za­mi­sli­vo bez ve­li­ke eru­di­ci­je i ši­ro­ke kul­tu­re, po na­či­nu na ko­ji je to shva­ta­nje iz­ra­zio, te­šku mu je vi­še na­ći rav­nih u no­vi­joj cr­no­gor­skoj i ju­go­slo­ven­skoj isto­ri­o­gra­fi­ji, sma­tra dr Šće­kić.
Aka­de­mik Da­šić, ka­zao je prof. dr Živ­ko An­dri­ja­še­vić, čo­vjek je ko­ji je imao jed­nu od glav­nih, ako ne i naj­va­žni­jih ulo­ga u pro­fi­li­sa­nju i kon­ci­pi­ra­nju raz­vo­ja Stu­dij­skog pro­gra­ma za isto­ri­ju na nik­šić­kom fa­kul­te­tu.
– Vi­še od pet de­ce­ni­ja aka­de­mik Da­šić je pri­su­tan u cr­no­gor­skoj isto­ri­o­gra­fi­ji i u tom du­gom pe­ri­o­du na­sta­ja­lo je nje­go­vo obim­no na­uč­no dje­lo u ko­jem po­red ne­ko­li­ko te­mat­skih ci­klu­sa, zna­čaj­no mje­sto za­u­zi­ma­ju ra­do­vi iz isto­ri­je cr­no­gor­ske, srp­ske i ju­go­slo­ven­ske isto­ri­o­gra­fi­je, ka­zao je An­dri­ja­še­vić.
B.Bra­šnjo


Pri­zna­nja za po­sve­će­nost

Aka­de­mik Da­šić je uče­stvo­vao na mno­go­broj­nim me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma u Evro­pi i ši­re. Pre­zi­di­jum ru­ske aka­de­mi­je pri­rod­nih i dru­štve­nih na­u­ka 1998. go­di­ne iza­brao ga je za svog ino­stra­nog čla­na, a za uspje­šnu sa­rad­nju u obla­sti isto­ri­o­gra­fi­je i kul­tu­re iz­me­đu Ju­go­sla­vi­je i Ru­si­je, ova ru­ska aka­de­mi­ja od­li­ko­va­la ga je svo­jom me­ta­ljom za raz­vi­tak kul­tu­re i umjet­no­sti. Aka­de­mik Da­šić od­li­ko­van je i Me­da­ljom Uni­ver­zi­te­ta u Kra­ko­vu i to u znak pri­zna­nja za uspje­šnu sa­rad­nju sa Kra­kov­skim uni­ver­zi­te­tom i Vi­so­kom pe­da­go­škom ško­lom u tom gra­du.
Uz vi­še dru­gih dru­štve­nih pri­zna­nja-na­gra­da, pla­ke­ta i po­hva­la, aka­de­mik Da­šić za struč­ni i pe­da­go­ški rad od­li­ko­van je i Or­de­nom Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je.