Glum­ci Te­a­tra 303 po­ka­za­li su pod­go­rič­koj pu­bli­ci umi­je­će i ta­le­nat iz­vo­de­ći pre­mi­jer­no pred­sta­vu ,,Na ko­tor­skom dvo­ru” ko­ja je na­smi­ja­la go­ste i ozna­či­la uspje­šan po­če­tak glu­mač­kog po­ho­da ka sje­ve­ru Cr­ne Go­re.
Kralj je ostao bez nov­ca. Tem­pla­ri ga sa­vje­tu­ju da pro­da dvor, dru­gi da pro­da na­rod. U ku­gli, „ble­si­gra­fu”, kralj pro­vje­ra­va lju­de oko se­be. Ipak, „ble­si­graf” bi­va za­ko­čen na 2015. go­di­nu, ka­ko sve ne bi oti­šlo u pro­past.
- Na­kon pre­mi­je­re u Pod­go­ri­ci, moj uti­sak je da se ova pred­sta­va mo­že igra­ti ši­rom Cr­ne Go­re. Na Pri­mor­ju smo to već do­ka­za­li, ali je i pu­bli­ka u Pod­go­ri­ci pri­hva­ti­la pred­sta­vu kao da smo u Ko­to­ru. Pra­ti­li su naš te­a­tar kao da smo ko zna oda­kle do­šli. Na sve na­še po­kre­te, di­je­lo­ve fil­ma, tekst, re­a­go­va­li su iz­u­zet­no po­zi­tiv­no što uka­zu­je da je na­ro­du po­treb­no ma­lo zdra­vog hu­mo­ra – ka­zao je Dra­gan Bu­zdo­van, di­rek­tor Te­a­tra 303, ko­ji pot­pi­su­je tekst i re­ži­ju.
Upr­kos to­me što su glum­ci iz­van­red­no iz­ve­li pred­sta­vu, on ka­že da uvi­jek mo­že bo­lje. Od­ra­di­li su sve što je za­cr­ta­no...
Pr­vo na­red­no iz­vo­đe­nje pred­sta­ve „Na ko­tor­skom dvo­ru”, pre­ma ri­je­či­ma di­rek­to­ra Te­a­tra 303 bi­će u Nik­ši­ću, a za­tim i u Ba­ru, na­kon če­ga će usli­je­di­ti tur­ne­ja po gra­do­vi­ma na sje­ve­ru: Bi­je­lom Po­lju, Plje­vlji­ma i Be­ra­na­ma.
- Oto­pli­lo je, pa će­mo to­kom ma­ja sa ovom pred­sta­vom go­sto­va­ti na sje­ve­ru. Da se i oni ma­lo na­smi­ju i, ako ni­šta, da po­ve­že­mo jug i sje­ver smi­je­hom. Ka­kva je si­tu­a­ci­ja, mo­žda bi­smo pri­je pla­ka­li, ali ako već mo­ra­mo da pla­če­mo, ne­ka to bu­de od smi­je­ha – za­klju­ču­je Bu­zdo­van.
Te­a­tar 303 po­sto­ji 35 go­di­na i ovom pred­sta­vom je na­pra­vio svo­je­vr­stan spoj pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti na iz­u­zet­no mo­de­ran na­čin.
Glu­mac Zo­ran Dra­go­vić, ,,kralj, ali sa­mo u ovoj ma­loj ko­me­di­ji”, ka­zao je na­kon pred­sta­ve da je pre­sre­ćan - „sa­la pu­na, a pu­bli­ka div­na”.
- Sa­rad­nja sa eki­pom na sce­ni je fe­no­me­nal­na, iako sam se sko­ro uklju­čio. Ina­če, ba­vim se mu­zi­kom, a moj pri­ja­telj Dra­gan Bu­zdo­van me je po­zvao da mi da ulo­gu i da se ma­lo ba­vim ne­kim dru­gim stva­ri­ma – ka­zao je Dra­go­vić. On je do­dao da po­dr­ža­va sve što do­no­si do­sta smi­je­ha, jer je to ono što nam ne­do­sta­je. Su­mo­ran ži­vot je po­treb­no osvi­je­tli­ti smi­je­hom i vra­ti­ti se na je­dan bo­lji put, ka­zao je Dra­go­vić.
Po­red Dra­go­vi­ća ulo­ge su tu­ma­či­li i Ka­ta­ri­na Igić, Ri­ta Pre­su­to, Na­đa Mir­ko­vić, Dra­gan Bu­zdo­van, Ne­đelj­ko Ku­stu­dić, Gra­ci­ja Jan­ko­vić, Sa­vo Mi­lje­no­vić, Iva Ker­nec, Mi­ljan Ste­še­vić i Ran­ko Ri­stov­ski. Mu­zič­ke di­o­ni­ce u pred­sta­vi iz­vo­de Zo­ran Dra­go­vić i Da­ni­ca Ni­kić.
A.Ć.