No­vi, mar­tov­ski, broj ča­so­pi­sa za srp­ski je­zik, knji­žev­nost i kul­tu­ru ,,Slo­vo”, ko­ji iz­da­je NVO ,,Ak­tiv pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti – Nik­šić”, iza­šao je iz štam­pe i mo­že se na­ći na ki­o­sci­ma ši­rom Cr­ne Go­re, po ci­je­ni od tri eura.
Te­ma mar­tov­skog ,,Slo­va” je ,,Vuk naš sa­vre­me­nik”, po­vo­dom 200. go­di­šnji­ce po­čet­ka knji­žev­nog ra­da i 150. go­di­šnji­ce upo­ko­je­nja Vu­ka Ste­fa­no­vi­ća Ka­ra­dži­ća (1814-1864-2014). Ovaj broj ,,Slo­va” iz­u­zet­no je zna­čaj­no i vri­jed­no svje­do­čan­stvo o ži­vo­tu i dje­lu jed­ne od naj­va­žni­jih isto­rij­skih lič­no­sti na ovim pro­sto­ri­ma, ali i u Evro­pi.
,,Mi Vu­ku, sva­ka­ko, ni­je­smo po­treb­ni, ni mi ni na­še slo­vo­sla­vlje... Ali, ako mi ni­je­smo nje­mu, Vuk je po­tre­ban na­ma. Ne mo­že­mo mi, do­i­sta, ni­šta do­da­ti Vu­ko­voj sla­vi. Ni od­u­ze­ti od nje, ra­zu­mi­je se, i ka­da bi htje­li. Ali, mo­že­mo od­u­ze­ti se­bi, bu­de­mo li za­no­si­li gla­vu od Vu­ka Ka­ra­dži­ća i nje­go­vog za­vje­šta­nja, na ko­me vi­še od sto pe­de­set go­di­na po­či­va je­zič­ko, kul­tur­no i du­hov­no je­din­stvo srp­skog na­ro­da”, za­pi­sao je glav­ni ured­nik ,,Slo­va”, Ve­se­lin Ma­to­vić, u tek­stu ,,Za­vje­šta­nje Vu­ka Ka­ra­dži­ća”. U ovom bro­ju, u po­gla­vlju ,,Ta­ko je za­pi­sao Vuk”, či­ta­lac mo­že na­ći tek­sto­ve ,,Sr­bi svi i svu­da”, kao i od­lo­mak ,,Cr­na Go­ra i Bo­ka Ko­tor­ska”.
Ta­ko­đe, po­gla­vlje ,,Bez sen­ke sum­nje” do­no­si nam tekst na­šeg no­be­lov­ca Iva An­dri­ća ,,Op­ti­mi­zam Vu­ka Ka­ra­dži­ća”, od­lo­mak iz knji­ge Me­še Se­li­mo­vi­ća ,,Za i pro­tiv Vu­ka”, kao i tekst Vla­da­na Đor­đe­vi­ća „Sve­ti Sa­va i Vuk Ka­ra­džić”.
Ka­kvo je či­ta­nje Vu­ka Ka­ra­dži­ća da­nas, u ovom bro­ju ,,Slo­va” pi­šu Lju­bo­mir Si­mo­vić, Pe­tar Mi­lo­sa­vlje­vić, Mi­loš Ko­va­če­vić, Du­ško Pe­vu­lja, Je­li­ca Sto­ja­no­vić, Sre­to Ta­na­sić, Dra­ga Bo­jo­vić, Rad­mi­lo Ma­ro­je­vić, Lju­bo­mir Zu­ko­vić, kao i Stev­ka Šmi­trin.
U di­je­lu pred­vi­đe­nom za be­le­tri­sti­ku, či­ta­lac mo­že uži­va­ti u po­e­zi­ji Mi­lu­ti­na Mi­ćo­vi­ća, Vlaj­ka Ću­la­fi­ća i Be­ći­ra Vu­ko­vi­ća, dok u pre­vo­du Vo­ji­sla­va Ka­ra­dži­ća mo­že či­ta­ti po­e­zi­ju An­dre­ja Jur­je­vi­ča Ko­ro­vi­na i Li­li­je Ga­zi­zo­ve, ali i ,,Ste­pu” Igo­ra Blu­di­li­na Aver­ja­na.
Tek­sto­vi Efi­ma Be­ren­štaj­na ,,Za­pe­ča­će­no u čo­ve­ku...”, Iva­na Lu­kov­ca ,,Pri­ča o Ve­li­koj Ilu­zi­ji” i Dra­ga Ću­pi­ća ,,Na­rod­ni je­zik u knji­žev­nom ru­hu”, na­la­ze se u di­je­lu ča­so­pi­sa pred­vi­đe­nom za kri­ti­ku.
Spe­ci­fič­nost ovog, mar­tov­skog, bro­ja ča­so­pi­sa ,,Slo­vo” je­ste što je nje­go­vo po­sljed­nje po­gla­vlje po­sve­će­no sje­ća­nju na pre­mi­nu­log pje­sni­ka i sa­rad­ni­ka ovog ča­so­pi­sa Ga­ra Jo­va­no­vi­ća (1951-2014). Knji­žev­ni­ci Ran­ko Jo­vo­vić i Ve­se­lin Rak­če­vić po­sve­ti­li su sti­ho­ve pre­mi­nu­lom pje­sni­ku, dok je pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Kralj u nje­go­vu čast na­pi­sa­la tekst na­slo­viv­ši ga ,,Bi­će ono u što ve­ru­je­mo”.
Pr­vih šest bro­je­va ča­so­pi­sa ,,Slo­vo”, ko­ji iz­la­zi tro­mje­seč­no, iz­la­zi­lo je pod ime­nom ,,Ras­pe­će je­zi­ka srp­sko­ga”. „Ča­so­pis je na­stao 2004. go­di­ne kao iz­raz ot­po­ra gru­pe nik­šić­kih sred­njo­škol­skih pro­fe­so­ra na­si­lju nad ime­nom srp­skog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri”, sto­ji u ča­so­pi­su. Od av­gu­sta 2006. go­di­ne, iz­la­zi pod ime­nom „Slo­vo”.
A.Ć.


Pre­o­ku­pa­ci­ja

,,Ko­li­ko je Vuk bio za­o­ku­pljen bri­gom o srp­skom je­din­stvu (je­zič­kom i na­ci­o­nal­nom), od­no­sno Srp­stvu u cje­li­ni, go­vo­ri nam je­dan od naj­va­žni­jih nje­go­vih tek­sto­va ,,Sr­bi svi i svu­da”, ko­ji su ko­mu­ni­sti, kao smet­nju nji­ho­voj kon­cep­ci­ji raz­bi­ja­nja srp­skog na­ro­da, skri­va­li sve do ne­dav­no. Taj ,,ozlo­gla­še­ni”, ,,ul­tra­na­ci­o­na­li­stič­ki” tekst ni­je ob­ja­vljen čak ni u Vu­ko­vim sa­bra­nim dje­li­ma, u iz­da­nju ,,Pro­sve­te”, 1969. go­di­ne”, pi­še glav­ni ured­nik Ve­se­lin Ma­to­vić u uvod­noj ri­je­či ovog bro­ja ča­so­pi­sa ,,Slo­vo”.