Pri­je 15 mje­se­ci po­če­la je kon­zer­va­ci­ja an­tič­kih mo­za­i­ka ko­ji su sa­da ob­no­vlje­ni i već pred­sta­vlje­ni u cr­kvi San­ta Ma­ri­ja in Pun­ta, a Mo­de­r­na ga­le­ri­ja u Bu­dvi već na­ja­vlju­je po­če­tak ra­do­va na kon­zer­va­ci­ji dru­gog mo­za­i­ka iz ra­no­hri­šćan­ske ba­zi­li­ke u Sta­rom gra­du u Bu­dvi. Cilj pro­jek­ta je da se, kroz de­ve­to­mje­seč­ni rad na kon­zer­va­ci­ji mo­za­i­ka, za­poč­ne pr­va fa­za pro­jek­ta re­vi­ta­li­za­ci­je ra­no­hri­šćan­ske ba­zi­li­ke. Bi­lja­na Bra­jo­vić, di­rek­tor­ka Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja Bu­dve, iz­ra­zi­la je oče­ki­va­nje da će mo­za­i­ci mo­ći za tri mje­se­ca da se vi­de u svo­jim for­ma­ma i or­na­men­ti­ma, s ob­zi­rom da su bi­li iz­lo­že­ni vo­di, vla­zi, na njih je ka­pao ka­tran i mal­ter, a ra­stom dvi­je pal­me i ši­re­njem nji­ho­vog ko­ri­je­nja do­dat­no su ošte­će­ni. Du­šan Mak­si­mo­vić, ar­he­o­log kon­zer­va­tor iz Cen­tral­nog in­sti­tu­ta za kon­zer­va­ci­ju u Be­o­gra­du, ko­ji uče­stvu­je u pro­jek­tu uz Mu­ze­je i ga­le­ri­je Bu­dve, Cen­tar za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re i Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Cr­ne Go­re, na­gla­sio je da će mo­za­ik bi­ti kon­zer­vi­ran u ve­ćoj for­mi. Spo­ji­će vi­še for­mi na je­dan no­sač, a ve­ći­na ma­te­ri­ja­la je uvo­zna. Pod­sje­tio je da je 1983. go­di­ne ci­je­la ba­zi­li­ka ot­kri­ve­na, a 1986. go­di­ne u ar­he­o­lo­škim is­tra­ži­va­nji­ma Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re (Vla­di­mir Ra­šić ru­ko­vo­dio ra­do­vi­ma), po­dig­nut je ovaj mo­za­ik, kao i an­tič­ki ko­ji je kon­zer­vi­ran la­ni.
– Mo­za­i­ci su u pri­lič­no lo­šem sta­nju za­to što se već 30 go­di­na pro­vla­če po ra­znim de­po­i­ma, jed­no vri­je­me su sta­ja­li u „Ava­li”, pa u Spo­men do­mu, mi­je­nja­li su mje­sta, gdje uslo­vi ni­su bi­li ade­kvat­ni. Tka­ni­na na po­vr­ši­ni je fik­si­ra­na za koc­ki­ce tut­kal­nim ve­zi­vom ko­je je vo­do­to­pi­vo, a po­što je mo­za­ik ki­snuo to­kom re­kon­struk­ci­je „Ava­le”, ne­kim frag­men­ti­ma je tka­ni­na skroz is­tru­li­la, dvi­je tre­ći­ne su oču­va­ne, a tre­ći­na će ja­ko te­ško bi­ti vra­će­na na mje­sto. Mo­za­ik je ra­đen u se­dam bo­ja, od lo­kal­nog ka­me­na: be­čić­ki ze­le­ni, dvi­je ni­jan­se cr­ve­nog, bi­je­li, cr­ni... Svi de­ta­lji su od koc­ki­ca sta­kle­ne pa­ste, a pred­sta­vlja­ju fi­gu­re „Da­vi­do­ve zvi­je­zde”, „sva­sti­ku”, zo­o­morf­ne i flo­ral­ne pred­sta­ve, pti­ce, pe­ha­re – ob­ja­snio je Mak­si­mo­vić.
On je do­dao da koc­ki­ce mo­ra­ju da se oči­ste, fik­si­ra­ju, na­kon to­ga se sta­vlja kreč­ni teč­ni mal­ter, vr­lo sli­čan ori­gi­nal­nom an­tič­kom mal­te­ru (mje­ša­vi­na kre­ča, ce­men­ta i por­cu­la­na), za­tim sin­te­tič­ki mal­ter za učvr­šći­va­nje, ta­ko da ima­ju ve­li­ku či­sto­ću, a do­sta la­gan ko­mad.
– Po­što je ovo mu­zej­ski pri­mje­rak, on ne mo­že da ki­sne, te se pre­po­ru­ču­je da mo­za­ik, na­kon kon­zer­va­ci­je bu­de vra­ćen u ba­zi­li­ku i da se ura­di ne­ko la­ko nat­kri­va­nje po pro­jek­tu struč­nja­ka ko­ji se ba­ve ti­me – ka­zao je Mak­si­mo­vić.
Mo­za­ik je ot­kri­ven na­kon ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne, u te­me­lji­ma ra­no­hri­šćan­ske ba­zi­li­ke, ko­ja će bi­ti ta­ko­đe ob­no­vlje­na i pri­pre­mlje­na da se ovi mo­za­i­ci vra­te u pr­vo­bit­no sta­nje, ta­mo gdje pri­pa­da­ju, sa­op­šti­la je Li­di­ja Lje­sar, iz Mi­ni­star­stva kul­tu­re sa Ce­ti­nja.
Ona je do­da­la da ono što tre­nut­no oku­pi­ra pa­žnju po­sje­ti­la­ca Sta­rog gra­da je ne­što mno­go mla­đe ne­go što je „sr­ce Bu­dve”.
- Kon­zer­va­tor­ski pro­je­kat ba­zi­li­ke je po­če­tak vra­ća­nja Bu­dve Bu­dvi. Sr­ce Bu­dve su osta­ci pi­lo­na, ter­mi i ra­no­hri­šćan­ske ba­zi­li­ke, op­seg od de­set vje­ko­va. Kon­zer­va­tor­skim pro­jek­tom bi­će ob­u­hva­će­ni i pi­lo­ni i ter­me, a naj­zna­čij­ni­je za hri­šćan­sku Bu­dvu su re­sta­u­ra­tor­sko-kon­zer­va­tor­ski ra­do­vi na ra­no­hri­šćan­skoj ba­zi­li­ci u sklo­pu ko­jih će bi­ti ura­đe­na i ar­he­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja ko­ja `80. go­di­na ni­su do kra­ja spro­ve­de­na. Pro­jek­tom će­mo uči­ni­ti da taj trg i ba­zi­li­ka bu­du cen­tar ne sa­mo Bu­dve, već i Cr­ne Go­re i ši­re, kad je upi­ta­nju spe­ci­fi­čan na­čin pre­zen­ta­ci­je kul­tur­ne ba­šti­ne, ali na prin­ci­pi­ma odr­ži­vog ko­ri­šće­nja.
Uči­ni­će­mo ba­zi­li­ku upo­tre­blji­vom, mo­za­i­ke će­mo vra­ti­ti na na­čin da bu­du tran­spa­rent­ni – ka­za­la je Lje­sar, na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re ko­ja je odr­ža­na u Mo­der­noj ga­le­ri­ji Bu­dve.
M.D.P.


Izdvojeno 240 hi­lja­da

Bu­dva je je­dan od do­brih pri­mje­ra ko­ja je kroz naj­no­vi­je pro­jek­te pre­po­zna­la vri­jed­nost i eko­nom­ski re­surs kul­tur­ne ba­šti­ne.
Pro­šle go­di­ne je for­mi­ran Sa­vjet pri op­šti­ni ko­ji će se ba­vi­ti re­vi­ta­li­za­ci­jom kul­tur­nih do­ba­ra po­seb­no iz an­tič­kog i ra­no­hri­šćan­skog pe­ri­o­da, te je iz op­štin­skog bu­dže­ta iz­dvo­je­no 240 hi­lja­da eura, ka­za­la je Raj­ka Špa­di­jer, se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za dru­štve­ne dje­lat­no­sti.