-Žen­ske ulo­ge kroz li­ko­ve glu­mi­ca do­mi­ni­ra­ju, iako u dram­skoj li­te­ra­tu­ri i na po­zo­ri­šnim sce­na­ma ima mno­go vi­še mu­ških li­ko­va. To je po­ru­ka „Dnev­ni­ko­ve” iz­lo­žbe „Žen­ski lik” ko­ja je pod po­kro­vi­telj­stvom Gra­da No­vog Sa­da sve­ča­no otvo­re­na u Grad­skoj ku­ći, u čast ju­bi­lar­nog 60. Ste­ri­ji­nog po­zor­ja. A u pod­na­slo­vu, kao ob­ja­šnje­nje, pi­še: „Sve na­še he­ro­i­ne na da­ska­ma što, ka­žu, ži­vot zna­če”. Ne­sva­ki­da­šnja, ali in­te­re­sant­na te­ma­ti­ka ob­je­di­nju­je fo­to­gra­fi­je glu­mi­ca ko­je su to­kom pro­te­klih šest de­ce­ni­ja do­bi­le Ste­ri­ji­nu na­gra­du za naj­bo­lje glu­mač­ko ostva­re­nje.
Čast da otvo­ri ovaj zna­ča­jan umjet­nič­ki do­ga­đaj pri­pa­la je le­gen­di srp­skog glu­mi­šta Ra­di Đu­ri­čin, ko­ja je u iskre­nom obra­ća­nju po­di­je­li­la sa broj­nim go­sti­ma iz jav­nog, kul­tur­nog i dru­štve­nog ži­vo­ta aneg­do­tu pri­sje­ća­ju­ći se jed­ne od naj­du­go­vječ­ni­jih i naj­po­pu­lar­ni­jih pred­sta­va sa ovih pro­sto­ra, a to je „Olov­ka pi­še sr­cem”, ko­ju je igra­la sa Pa­vlom Min­či­ćem.
- Ni­ka­da ni­sam do­bi­la Ste­ri­ji­nu na­gra­du. Dav­ne 1973. go­di­ne na Ju­go­slo­ven­skim po­zo­ri­šnim igra­ma u No­vom Sa­du vla­da­lo je op­šte uvje­re­nje da će na­ša pred­sta­va do­bi­ti naj­vi­še fe­sti­val­sko pri­zna­nje, jer smo moj ko­le­ga Pa­vle Min­čić i ja do­bi­li ve­li­ke ova­ci­je i sve sim­pa­ti­je pu­bli­ke, ali to se ni­je do­go­di­lo. Pri­zna­jem, bi­la sam raz­o­ča­ra­na i tu­žna, ali se na kra­ju sve li­je­po za­vr­ši­lo. Vi­djev­ši sve to, naš div­ni pje­snik Mi­ka An­tić, ko­me se iz­u­zet­no svi­dje­lo na­še iz­vo­đe­nje od­veo me u svoj ate­lje na Pe­tro­va­ra­din­sku tvr­đa­vu, ski­nuo jed­nu od svo­jih gra­fi­ka i po­klo­nio mi je, re­kav­ši da mi on za mo­ju ulo­gu do­dje­lju­je spe­ci­jal­nu Ste­ri­ji­nu na­gra­du, is­pri­ča­la je slav­na glu­mi­ca. Pod­sje­ća­njem ko­li­ki je trud bio po­tre­ban da se odr­ži ovaj naj­zna­čaj­ni­ji po­zo­ri­šni fe­sti­val, za­hva­li­la je glav­nom i od­go­vor­nom ured­ni­ku „Dnev­ni­ka” Dra­ga­nu Mi­li­vo­je­vi­ću na ve­li­koj po­stav­ci i oda­bi­ru te­me i ape­lo­va­la na dram­ske pi­sce i kre­a­to­re po­zo­ri­šnih re­per­to­a­ra da vi­še scen­skog pro­sto­ra obez­bi­je­de (za­po­sta­vlje­nim) žen­skim li­ko­vi­ma. Iz­lo­žba je „Dnev­ni­kov” do­pri­nos ve­li­kom ju­bi­le­ju Ste­ri­ji­nog po­zor­ja na ko­me se ova me­dij­ska ku­ća po­ja­vljue s dvi­je na­gra­de – za kri­ti­ku i naj­bo­lja umjet­nič­ka ostva­re­nja, a ovo dru­go pro­šle go­di­ne po­ni­je­la je na po­stav­ci glu­mi­ca Emi­na Elor za ulo­gu Ko­šta­ne. Glav­ni ured­nik „Dnev­ni­ka” je pod­sje­tio da je ova ku­ća su­o­sni­vač Ste­ri­ji­nog po­zor­ja, da je uvi­jek bio na Po­zor­ju i ono u nje­mu, o če­mu svje­do­če i no­vi­ne s pr­vih iga­ra od 13. apri­la 1956. go­di­ne i da iz­lo­žba „Žen­ski lik” po­ka­zu­je do­mi­na­ci­ju glu­mi­ca na srp­skoj naj­zna­čaj­ni­joj po­zo­ri­šnoj ma­ni­fe­sta­ci­ji. Uka­zav­ši da su če­ti­ri li­ka po­seb­no pred­sta­vlje­na – Mi­ra Stu­pi­ca, Mi­ra Ba­njac, Ru­ži­ca So­kić i naj­sta­ri­ja ži­va srp­ska glu­mi­ca Bran­ka Ve­se­li­no­vić ko­ja je iz Atom­ske ba­nje gdje se opo­ra­vlja po­ru­či­la: „Bi­ću sa va­ma sle­de­ći put”. Ju­go­slo­ven­ske po­zo­ri­šne igre za­po­če­le su 12. apri­la 1956, a pr­vu žen­sku Ste­ri­ji­nu na­gra­du do­bi­la je Lju­bi­ca Ra­va­si, ko­ja je za­štit­no li­ce iz­lo­žbe. Na po­stav­ci je pr­vak SNP Mi­o­drag Pe­tro­vić je pre­mi­jer­no go­vo­rio svo­ju po­e­mu „Ste­ri­ja/No­stal­gi­ja”, po­sve­će­nu še­zde­se­toj go­di­šnji­ci Po­zor­ja. Otva­ra­nju iz­lo­žbe pri­su­stvo­va­le su, iz­me­đu osta­lih, glu­mi­ce Bran­ka Pe­trić, Sil­via Kri­žan, Li­di­ja Ste­va­no­vić... Iz­lo­žba „Žen­ski lik” otvo­re­na je do 3. ju­na, od­no­sno do za­vr­šet­ka 60. Ste­ri­ji­nog po­zor­ja ka­da će bi­ti pro­gla­šen u am­bi­jen­tu slav­nih žen­skih li­ko­va no­vi la­u­re­at pre­sti­žne na­gra­de ove me­dij­ske ku­će za naj­bo­lje umjet­nič­ko ostva­re­nje.
M.Nj.