Pre­mi­je­ra po­zo­ri­šne pred­sta­ve ti­vat­skog Cen­tra za kul­tu­ru „Ha­sa­na­gi­ni­ca” odr­ža­će se ve­če­ras od 21.30 u atri­ju­mu Ljet­nji­kov­ca „Bu­ća”. Ko­mad po tek­stu Lju­bo­mi­ra Si­mo­vi­ća re­ži­ra Ja­goš Mar­ko­vić, a igra­ju Kri­sti­na Ste­vo­vić, Bra­ni­mir Po­po­vić, Ani­ta Man­čić, Rad­mi­la Živ­ko­vić, Ne­boj­ša Kun­da­či­na, Alek­san­dar Sreć­ko­vić, Ste­fan Ka­pi­čić, Mom­či­lo Ota­še­vić, Emir Ća­to­vić i Mi­loš Pe­jo­vić.
Rad na pred­sta­vi „Ha­sa­na­gi­ni­ca”, jed­no je od naj­ljep­ših is­ku­sta­va, re­kao je Mar­ko­vić na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
- U po­zo­ri­štu mo­ra da funk­ci­o­ni­še sve. Za­to je ta­ko ma­gič­no. Ako je­dan ele­ment ni­je ka­ko tre­ba, to se vi­di. „Ha­sa­na­gi­ni­ca” je DNK i na­šeg bo­la i na­še tu­ge i na­ših lju­ba­vi, ali ipak i ve­li­ke lje­po­te ko­ja po­sto­ji u na­ma i u na­šoj pred­sta­vi. Si­mo­vić je od te pri­če ko­jom je i Ge­te bio fa­sci­ni­ran na­pra­vio naj­bo­lju ver­zi­ju. Ona ni­je sa­mo uro­nje­na u re­a­li­zam i stra­sti, već ima ozbilj­nu ver­ti­ka­lu i me­ta­fi­zi­ku ko­ja mo­že da se do­seg­ne naj­pri­je i sa­mo u po­zo­ri­štu - is­ti­če Mar­ko­vić. Ha­sa­na­gi­ni­ca je, do­da­je re­ži­ser, u su­šti­ni an­tič­ka tra­ge­di­ja. Li­ce i na­lič­je Ha­sa­na­ge, pak, či­ji lik u ovom ko­ma­du tu­ma­či Bra­ni­mir Po­po­vić, de­fi­ni­šu ri­je­či nje­go­ve maj­ke „ne znam da li je gre­šnik, znam da je ne­sreć­nik. Lju­di smo“.
- Me­ne je u tek­stu Si­mo­vi­ća pri­vu­klo to što je ri­ječ o mu­škoj ne­sre­ći. Svi smo sve. U to­me je ve­li­či­na tek­sta ko­ja ga či­ni tra­ge­di­jom – ka­že Mar­ko­vić.
Lik Ha­sa­na­gin­ce igra mla­da i ta­len­to­va­na cr­no­gor­ska glu­mi­ca, Kri­sti­na Ste­vo­vić. „Pred mnom je bio je­dan od naj­za­htjev­ni­jih za­da­ta­ka. Sa ve­li­kim za­do­volj­stvom igram u jed­noj div­noj pred­sta­vi i osje­ćam du­bo­ku za­hval­nost ci­je­loj eki­pi. Je­dva če­kam da to po­di­je­lim sa pu­bli­kom“, re­kla je Kri­sti­na.
Pr­vo po­ja­vlji­va­nje u ne­kom po­zo­ri­šnom pro­jek­tu u Cr­noj Go­ri, po­zna­ta be­o­grad­ska glu­mi­ca Rad­mi­la Živ­ko­vić je pro­ko­men­ta­ri­sa­la ri­je­či­ma - „slav­na de­bi­tant­ki­nja“.
- Hva­la pro­duk­ci­ji ko­ja je fan­ta­stič­no shva­ti­la šta to Ja­goš ra­di. Ti­vat će ima­ti pred­sta­vu ko­ja će bi­ti za po­nos ci­je­loj Ju­go­sla­vi­ji. Na­dam se da će bi­ti slu­ha i pa­me­ti da ova pred­sta­va obi­đe svi­jet, jer je po­nos svjet­skog po­zo­ri­šta. Ovo je kao naj­ljep­še di­je­te ko­je će te vo­di­ti sa so­bom i svi­ma ga po­ka­zi­va­ti - is­ti­če Živ­ko­vi­će­va.
- Je­dva če­kam da pu­bli­ka do­đe i po­gle­da šta smo to ra­di­li. Kao što je po­koj­ni Đu­za re­kao – „naj­za­ni­mlji­vi­je je kad do­đe no­vi ko­le­ga pre­ko pu­ta vas“ - re­kao je Emir Ća­to­vić, je­dan od aske­ra u „Ha­sa­nag­ni­ci“.
I Mom­či­lo Ota­še­vić je to­kom ra­da na pred­sta­vi uži­vao. „Mi­slim da smo mi mla­đi na­pra­vi­li no­vi ko­rak, ako ne i is­ko­rak u od­no­su na ono što smo ra­di­li do sa­da“, na­gla­sio je Ota­še­vić.
Za­do­volj­stvo ra­dom na pred­sta­vi i sa­rad­njom sa Mar­ko­vi­ćem iz­re­kao je i Alek­san­dar Sreć­ko­vić Ku­bu­ra.
- Mar­ko­vić je čo­vjek ko­ji me je u po­zo­ri­šnom smi­slu kre­i­rao. Ve­li­ko mi je za­do­volj­stvo da vi­dim da me­đu mla­dim glum­ci­ma po­sto­je ozbilj­ni lju­di ko­ji ta­ko do­bro shva­ta­ju te­a­tar i ka­ko mu se pre­da­ju iz sve svo­je glu­mač­ke su­šti­ne. Te­a­tar ima bu­duć­nost dok ima ta­kvih glu­ma­ca - re­kao je Sreć­ko­vić, ko­ji tu­ma­či ulo­gu be­ga Pin­to­ro­vi­ća.
Pr­vi put u Cr­noj Go­ri na ne­kom po­zo­ri­šnom pro­jek­tu po­ja­vlju­je se Ste­fan Ka­pi­čić u ulo­zi Ha­sa­na­gi­nog aske­ra, Ah­me­ta.
- Po­no­san sam što Cr­na Go­ra ima ova­kvu glu­mač­ku bu­duć­nost, pri­je sve­ga u Kri­sti­ni Ste­vo­vić i ovim pre­div­nim mom­ci­ma. To je ne sa­mo bu­duć­nost Cr­ne Go­re, već i re­gi­o­na - is­ta­kao je Ka­pi­čić.
Pred­sta­vlja­ju­ći glu­mač­ku eki­pu 14. po­zo­ri­šne pro­duk­ci­je ti­vat­skog CZK, di­rek­tor Vo­ji­slav Ka­lu­đe­ro­vić i umjet­nič­ki di­rek­tor Dra­gan La­ko­vić is­ta­kli su da je po­kro­vi­telj pred­sta­ve op­šti­na Ti­vat, a spon­zo­ri Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i HTP „Mi­mo­za“.
Ž.K.


No­va sred­stva za kla­si­ku

- Igra­ti u ko­ma­du ko­ji je na­pi­sao Lju­bo­mir Si­mo­vić za ko­ga ne sa­mo ja već i svi mi sma­tra­mo da je Šek­spir sa ovih pro­sto­ra, je ve­li­ko za­do­volj­stvo. Ja­goš me zvao sa re­če­ni­com „Do­đi Ani­ta da ra­diš ulo­gu ko­ju ni­kad do sa­da ni­je­si ra­di­la“. Igra­ti maj­ku Pin­to­ro­vi­ća za me­ne je iza­zov. Ni­je to ve­li­ka ulo­ga, ali sred­stva ko­ja je Ja­goš od me­ne tra­žio do sa­da se ni­je­sam slu­ži­la. Za me­ne je ovo pre­mi­je­ra nad pre­mi­je­ra­ma. Kad ra­di­te na ova­kvoj pred­sta­vi i tek­stu ne mo­že­te da oma­ne­te - na­gla­si­la je Ani­ta Man­čić.


Ve­li­ko uz­bu­đe­nje pred pre­mi­je­ru

Umje­sto po­zna­tog ma­ke­don­skog glum­ca Me­ta Jo­va­nov­skog ko­ji je iz­ne­na­da na­pu­stio pro­je­kat, ulo­gu efen­di­je Ju­su­fa glu­mi is­ku­si glu­mac be­o­grad­skog Na­rod­nog po­zo­ri­šta, Ne­boj­ša Kun­da­či­na.
- Ču­da su bli­ska po­zo­ri­štu. Fak­tič­ki sam ov­dje od pri­je tri da­na, ali sam is­pu­njen ne­kim us­hi­će­njem jer se ba­vi­mo ne­čim što je uz­vi­še­no, zna­čaj­no i ve­li­ko. Ge­ne­ral­na pro­ba mi da­je za pra­vo da vje­ru­jem da smo za­i­sta uspje­li. Ra­du­jem se kao da mi je jed­na od pr­vih pre­mi­je­ra - is­ta­kao je Kun­da­či­na.