Na­stup eki­pe mla­dih glu­ma­ca iz Po­zo­ri­šne tru­pe „Joj, evo ih ovi” iz No­vog Pa­za­ra na Ljet­njoj sce­ni, u okvi­ru Ko­tor­skog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za dje­cu iza­zvao je bur­ne apla­u­ze, smi­jeh i ova­ci­je to­kom iz­vo­đe­nja, a su­ze su za­bli­sta­le u oči­ma mno­gih na kra­ju, ka­da su glum­ci tri pu­ta vra­ća­ni na sce­nu. Re­ži­ju pot­pi­su­ju glum­ci Ri­fat Ri­fa­to­vić i Bra­ni­slav Tri­fu­no­vić, pro­mo­ter Fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za mla­de u No­vom Pa­za­ru. Dra­ma­tur­gi­ju je ura­dio Bra­ni­slav Ne­dić, a mu­zi­ku ko­ju je kom­po­no­va­la Ire­na Po­po­vić, re­a­li­zo­vao je ton-maj­stor Va­hid Džan­ko­vić. Eki­pu či­ne Dža­na Lja­jić, Ema Mu­ra­to­vić, Aj­ta­na Dra­ža­nin, Lej­la Bu­čan, Dra­ga Ko­stić, Amar Ćo­ro­vić, Ne­dim Ne­zi­ro­vić i Pe­tar Ko­stić, no­vo­pa­zar­ski ma­tu­ran­ti. Sreć­ni su što su Amar i Ne­dim ove go­di­ne upi­sa­li FDU u Be­o­gra­du, a Ema Aka­de­mi­ju umet­no­sti u No­vom Sa­du. Pra­ve­ći kon­tra­ste sa su­vo­par­nim za­pi­si­ma iz „Vi­ki­pe­di­je” o No­vom Pa­za­ru, mla­di su du­ho­vi­to i otvo­re­no kri­ti­ko­va­li škol­stvo i dru­štve­ne od­no­se u dvo­je­zič­noj sre­di­ni u ko­joj ži­ve Bo­šnja­ci i Sr­bi, gdje ro­di­te­lji ogra­ni­ča­va­ju kre­ta­nje svo­joj dje­ci i za­bra­nju­ju lju­bav mla­dih raz­li­či­tih re­li­gi­ja. Smi­jeh i su­ze su od­go­vor na ja­ko lič­ne sce­ne pot­ko­va­ne emo­ci­ja­ma – sva­ko je mo­gao da se pre­po­zna u sce­ni kao što je ona ka­da je­dan dio dru­štva od­la­zi u ino­stran­stvo zbog ne­mo­guć­no­sti da se ostva­ri u svom gra­du.
– Oče­ki­va­li smo do­ne­kle da će bi­ti bur­nih re­ak­ci­ja, u svim gra­do­vi­ma se lju­di isto smi­ju i pla­ču, re­a­gu­ju na isti na­čin na istim mje­sti­ma, jer mi na sce­ni pri­ča­mo baš ono što gle­da­o­ci mi­sle, ka­že Ne­dim. Ko­mad je na­stao na ra­di­o­ni­ca­ma dr­ža­nim od av­gu­sta pro­šle go­di­ne. Po­ja­ča­ni čla­no­vi­ma ko­ji su 2013. go­di­ne do­šli na Fe­sti­val po­zo­ri­šta mla­dih u No­vom Pa­za­ru, kre­nu­li da ra­de tekst „Po­ro­dič­ne pri­če” Bi­lja­ne Sr­blja­no­vić. Ra­di­o­ni­ca je tre­ba­lo da tra­je se­dam da­na, ali su je pro­du­ži­li na pet mje­se­ci. Pri­pre­ma pro­jek­ta, ko­ji je na kra­ju na­zvan „Be­ton ma­ha­la”, tra­ja­la je od av­gu­sta do 10. ja­nu­a­ra. Tim­ski rad u sva­koj iz­ved­bi još vi­še ih ve­že, s ob­zi­rom da su i pri­vat­no ja­ko do­bri pri­ja­te­lji. Po­zo­ri­šna igra da­la im je moć da uti­ču na pro­mje­nu pred­ra­su­da u po­tra­zi za „do­brim čo­vje­kom”.
– Pred­sta­va je na­sta­la iz lju­ba­vi, iz one iskon­ske i su­štin­ske po­tre­be da se stva­ri pro­mi­je­ne na bo­lje, ka­ko bi se vi­še vo­lje­lo. Ne ba­vi­mo se po­li­ti­kan­stvom, ali kri­ti­ku­je­mo po­li­ti­ku i po­li­ti­ča­re, raz­mi­šlja­mo na­glas i pri­ča­mo o pro­ble­mi­ma ko­ji se ti­ču svih nas, ka­že Ri­fa­to­vić.
Sva­ka sce­na je isti­nit do­ga­đaj, ne­što sa či­me se oni sva­ko­dnev­no su­o­ča­va­ju u No­vom Pa­za­ru.
– Kroz pred­sta­vu ima­mo moć da uka­že­mo na ono što tre­ba da se pro­mi­je­ni. Ri­fat i Ba­ne su ne­ka­ko shva­ti­li da su na­še pri­če iz gra­da u tom tre­nut­ku za­ni­mlji­vi­je, da mi ima­mo što­šta da is­pri­ča­mo i on­da smo kre­nu­li kroz pro­ces vje­žbi­ca u ko­ji­ma smo pri­ča­li o funk­ci­o­ni­sa­nju dru­štva iz aspek­ta po­li­ti­ke pre­ma mla­di­ma, sve što se ve­že za naš grad, a kroz igra­nje u raz­li­či­tim gra­do­vi­ma shva­ti­li smo da se to ti­če mla­dih u svim sre­di­na­ma, ka­že Aj­ta­na Dra­ža­nin.
M.D.Po­po­vić


Sa­zre­li uz te­a­tar

Tru­pa „Joj, evo ih ovi” po­sto­ji se­dam go­di­na - naj­pri­je su po­ha­đa­li ško­lu glu­me i go­vo­ra ko­ju je vo­dio glu­mac Ri­fat Ri­fa­to­vić, di­rek­tor fe­sti­va­la Youth The­a­tre u No­vom Pa­za­ru, a za­tim su se odvo­ji­li i na­pra­vi­li tru­pu, jer su to­li­ko sa­zre­li da mo­gu da funk­ci­o­ni­šu sa­mi. Uče­stvo­va­li su u svim omla­din­skim pro­jek­ti­ma u No­vom Pa­za­ru. Do sa­da su iz­ve­li osam pred­sta­va, od ko­ji je pr­vih pet bi­lo u pro­gra­mu Fe­sti­va­la stva­ra­la­štva mla­dih u No­vom Pa­za­ru, a zad­nje tri su ra­di­li sa­mo­stal­no uz po­dr­šku Gra­da: „Ka­ba­re”, „Ko­va­či zla­ta” i „Ne­ko je ubio La­ru” (Enes Ja­rić je na­pi­sao dra­mu i ob­ja­vio knji­gu, ko­ja je na­gra­đe­na).


Moć umjet­no­sti glu­me

- Za­jed­no smo iz­gu­ra­li sva­ki sce­nu, sva­ku emo­ci­ju u pred­sta­vi, sve je iza­šlo iz nas, iz na­še lju­ba­vi jed­nih pre­ma dru­gi­ma i na­še lju­ba­vi pre­ma gra­du. Sum­njam da po­zo­ri­šte ima ve­li­ku moć da pro­mi­je­ni ma­su, ali ve­li­ki je uspjeh ako i je­dan čo­vjek od njih 400 ko­ji gle­da­ju pred­sta­vu, pri­zna da stvar­no gri­je­ši. Ima­mo do­sta isto­mi­šlje­ni­ka i ko­ji to ra­zu­mi­ju, u mno­gim gra­do­vi­ma, ka­že Ćo­ro­vić.