Na pre­pu­nom her­ceg­nov­skom Tr­gu Mi­ća Pa­vlo­vi­ća na­ši gi­ta­ri­sti Sr­đan Bu­la­to­vić i Dar­ko Ni­kče­vić, pot­po­mog­nu­ti po­zna­tim bub­nja­rom i per­ku­si­o­ni­stom Dra­go­lju­bom Đu­ri­či­ćem, kao i go­sti­ma vi­o­li­ni­stom Vi­li­jem Fer­di­nan­di­jem, fla­u­ti­stom Bo­ri­som Nik­če­vi­ćem i bas­gi­ta­ri­stom Sla­ve­nom Tu­ru­sko­vi­ćem spu­sti­li su za­vje­su na ovo­go­di­šnji, ju­bi­lar­ni Gi­tar art sa­mer fest.
Duo Bu­la­to­vić-Nik­če­vić u po­sljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na pred­sta­vlja­ se do­ma­ćoj i ino­stra­noj pu­bli­ci svo­jom autor­skom mu­zi­kom. Ri­ječ je o dje­li­ma ko­ja go­vo­re je­zi­kom kla­sič­ne i fla­men­ko gi­ta­re i ko­ja su ra­zno­li­ka po ka­rak­te­ru, sti­lu, rit­mu, tem­pu, ali du­bo­kim uti­ci­jem tra­di­ci­o­nal­ne mu­zi­ke Cr­ne Go­re. Na svom naj­no­vi­jem al­bu­mu „Rit­mi­ko” pri­dru­žio im se Dra­go­ljub Đu­ri­čić, je­dan od naj­po­zna­ti­jih per­ku­si­o­ni­sta re­gi­o­na.
Pu­bli­ka je bur­nim apla­u­zi­ma prek­si­noć po­zdra­vi­la umjet­ni­ke ko­je je u dva na­vra­ta vra­ti­la na bis, a za ku­ri­o­zi­tet kon­cer­ta bio je od­go­vo­ran Đu­ri­čić, ko­ji je umje­sto uda­ralj­ki ko­ri­stio uro­la­ne rent­gen snim­ke. Ka­ko je ob­ja­snio, do ova­kvog „izu­ma” je do­šao da zvuk uda­ralj­ki ne bi ugu­šio de­li­kat­ni zvuk kla­sič­ne gi­ta­re.
- Ka­da sam imao upa­lu plu­ća bio sam u bol­ni­ci 12 da­na. Bi­lo mi do­sad­no da sje­dim u kre­ve­tu i on­da sam uro­lao rent­gen­ske snim­ke plu­ća i svi­rao po ko­lje­ni­ma. Ni­je bo­lje­lo, a li­je­po je zvu­ča­lo i ču­lo se... Da­kle, to je moj izum. Ne mo­gu svi­ra­ti pa­li­ca­ma, jer se on­da kla­sič­na gi­ta­ra ne ču­je. Tre­bao sam ob­ja­sni­ti pu­bli­ci či­me svi­ram. Ova­ko je is­pa­lo od­lič­no, ima do­volj­no sna­ge da se osje­ti ener­gi­ja, a ni­sam gro­mo­gla­san da ih „ubi­jam” – ob­ja­snio je Đu­ri­čić.
U pro­te­kle dvi­je go­di­ne sa Bu­la­to­vi­ćem i Nik­če­vi­ćem na­stu­pio je de­se­tak pu­ta. On je is­ta­kao da, bez ob­zi­ra na „uigra­nost” ovog tro­čla­nog ti­ma, kon­cert u Her­ceg No­vom, na ju­bi­lar­nom Gi­tar art sa­mer fe­sti­va­lu, pam­ti­će se po od­lič­noj at­mos­fe­ri.
- Do­bru at­mos­fe­ru kao sa­da pu­bli­ka od­mah osje­ti i pri­mje­ti. Ve­o­ma mi je dra­go što sam u mom gra­du, Her­ceg No­vom, bio u po­zi­ci­ji da za­tvo­rim je­dan fe­sti­val kao što je Gi­tar art sa­mer fest, a ni­sam gi­ta­ri­sta - ka­zao je Đu­ri­čić.
Po­zna­ti umjet­nik na­ja­vio je da će u Her­ceg No­vom pro­sla­vi­ti svoj ju­bi­lej - 45 pro­fe­si­o­nal­nog ba­vlje­nja mu­zi­kom. Za taj va­žan da­tum u nje­go­voj ka­ri­je­ri pla­ni­ra da oku­pi naj­bo­lje bub­nja­re ne­ka­da­šnje SFRJ, te na­pra­vi spek­takl na Kan­li ku­li.
Gi­tar art sa­mer fest je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih fe­sti­va­la gi­ta­re u Evro­pi, pa mu na­stup na nje­go­voj za­vr­šni­ci či­ni ve­li­ku čast, ka­zao je Sr­đan Bu­la­to­vić. On je is­ta­kao da je uži­vao u sva­kom to­nu kon­cer­ta, i da je pre­za­do­vo­ljan re­ak­ci­jom pu­bli­ke, po­seb­no na autor­ske nje­go­ve i Nik­če­vi­će­ve autor­ske kom­po­zi­ci­je.
- Re­ak­ci­ja je za­i­sta bi­la div­na i to je bi­lo naj­zan­čaj­ni­ji test za kom­po­zi­ci­je ko­je imam i ko­je će­mo iz­vo­di­ti ubu­du­će – ka­zao je on na­kon kon­cer­ta.
In­spi­ra­ci­ju za pi­sa­nje mu­zi­ke naš po­zna­ti gi­ta­ri­sta do­bio je još dav­no, pod­stak­nut sa­rad­njom sa Jo­va­nom Jo­vi­či­ćem, ka­da je iz­vo­dio nje­go­ve kom­po­zi­ci­je „Ma­ke­don­ska rap­so­di­ja” i „ Voj­vo­đan­ska svi­ta”. Upra­vo taj de­talj je uči­nio da Bu­la­to­vić mno­go ka­sni­je poč­ne da stva­ra in­spi­ri­san cr­no­gor­skom tra­di­ci­o­nal­nom mu­zi­kom.
- Ve­ći­na umjet­ni­ka ko­ja je na­stu­pi­la na fe­sti­va­lu, iz­ve­la je mu­zi­ku iz svo­je ze­mlje i ta­ko pred­sta­vi­la dio kul­tu­ru svog na­ro­da Her­ceg No­vom, No­vlja­ni­ma i Cr­noj Go­ri. Ta­ko i mi že­li­mo da pred­sta­vi­mo, kroz na­še autor­ske kom­po­zi­ci­je, na­šu kul­tu­ru, pri­je sve­ga u Cr­noj Go­ri, a za­tim ino­stran­stvu – ob­ja­snio je Bu­la­to­vić.
Ka­že da je ve­li­ko is­ku­stvo na­stu­pa­ti sa Dra­go­lju­bom Đu­ri­či­ćem, ali i čast ko­ja oba­ve­zu­je. Ukr­sti­ti dvi­je gi­ta­re, kla­sič­nu i fla­men­ko, po pri­ro­di ti­he, sa bub­njem, vi­o­li­nom, fla­u­tom i bas gi­ta­rom, ni­je la­ko, sma­tra on.
- Ali, sve je is­pa­lo do­bro. Dra­go mi je što smo ove kom­po­zi­ci­je sni­mi­li na na­šem naj­no­vi­jem kom­pakt di­sku „Rit­mi­ko”, ali sa dru­gim in­stru­men­ti­ma, or­jen­tal­nim du­va­či­ma i en­gle­skim ro­gom. Ta­ko smo al­bu­mu do­bi­li jed­nu at­mos­fe­ru, a na kon­cer­tu dru­gu. Kom­po­zi­ci­je smo pri­la­go­di­li tre­nut­ku i ovom pre­div­nom tr­gu, i to­li­ko sam uži­vao da sam mo­gao svi­ra­ti još sat vre­me­na - ka­zao je Bu­la­to­vić za „Dan”.
K. MA­TO­VIĆ


Fe­sti­va­la ni­kad do­sta

Po­zna­ti bub­njar je oci­je­nio da je Gi­tar art u Her­ceg No­vom iz­ra­stao u za­se­ban en­ti­tet, i to za po­što­va­nje. No, na­po­mi­nje fe­sti­va­la i kul­tu­re, ni­kad do­sta.
- Mo­že­mo da se po­hva­li­mo sa Gi­tar ar­tom, Film­skim fe­sti­va­lom, pa sa dva džez fe­sti­va­la... Ali, ve­o­ma mi je žao što su se pr­vom i naj­ve­ćem fe­sti­va­lu Her­ceg No­vog, ko­ji je ovom gra­du naj­vi­še sla­ve do­nio, Pra­zni­ku mi­mo­ze, ma­lo no­ge sa­ple­le. Mo­ra­li bi da se po­tru­di­mo da ga dig­ne­mo na naj­vi­ši mo­gu­ći ni­vo, a to mo­že­mo. Her­ceg No­vi se udvo­stru­čio, ali mo­ra­mo upra­vo kul­tu­rom uči­ni­ti da se pri­do­šli­ce uklo­pe, a ne da se mi po­klo­pi­mo, jer ta­ko će se ovaj grad i sve što ga či­ni ta­kvim ubr­zo iz­gu­bi­ti. Her­ceg No­vi va­pi za jed­nim fe­sti­va­lom ulič­nih svi­ra­ča, da se na sva­koj pja­ce­ti do­ga­đa ne­što. Ni­je to ve­li­ka in­ve­sti­ci­ja. U Her­ceg No­vom ne­ću da bu­dem Dra­go­ljub Đu­ri­čić, ho­ću da bu­dem No­vlja­nin - po­ru­čio je po­zna­ti mu­zi­čar.