Ri­je­dak je slu­čaj u na­šoj sre­di­ni da je da­ma maj­stor na gu­sla­ma. Umjet­ni­ca iz­ra­zi­te in­di­vi­du­al­no­sti, ma­stor gu­sa­la sa an­đel­skim gla­som Bo­ja­na Pe­ko­vić, upra­vo je to. Ta­len­to­va­na gu­slar­ka bi­la je gost Tr­ga od ći­ri­li­ce. I, još jed­nom je di­gla No­vlja­ne na no­ge, kao i u ja­nu­a­ru, ka­da je go­sto­va­la pod­no Or­je­na sa Iva­nom Ži­gon. I, ovog pu­ta je po­ka­za­la svoj ras­ko­šni ta­le­nat do­ka­zu­ju­ći sva­kom nu­me­rom svo­ju ogrom­nu in­ven­tiv­nost, ra­fi­ni­ra­no uži­vlja­va­nje u emo­ci­jal­ni, psi­hič­ki i ner­vni svi­jet svog na­ro­da. Bo­ja­na Pe­ko­vić, pr­va­ki­nja svog za­na­ta.
U raz­go­vo­ru sa no­vi­na­ri­ma, na­kon svog na­stu­pa na Tr­gu od ći­ri­li­ce ona je is­ta­kla da joj je bi­lo ve­li­ko za­do­volj­stvo da gu­sla na vi­še gu­sa­la, u prat­nji pje­sni­ka sa Ko­so­va i Me­to­hi­je.
- Pr­vi put sam na Tr­gu od ći­ri­li­ce. Do­šla sam na po­ziv oca Ra­do­mi­ra Nik­če­vi­ća, ko­ji je bio odu­še­vljen ka­da je do­znao da sam ov­dje na lje­to­va­nju. Re­kao mi je „mo­raš do­ći” i ta­ko sam pra­vo sa ku­pa­nja do­šla da uče­stvu­jem na ovoj ma­ni­fe­sta­ci­ji. Pr­vi put sam gu­sla­la na vi­še gu­sa­la. I mo­gu vam re­ći da je bi­lo za­ni­mlji­vo. Gu­sle na ko­ji­ma sam svi­ra­la bi­le su ra­znih mo­de­la i za­i­sta su pre­div­ne, kao umjet­nič­ka di­je­la – ka­za­la je ona.
Po­zna­ta gu­slar­ka is­ti­če da je mo­žda lju­di­ma još uvi­jek neo­bič­no kad vi­de dje­voj­ku sa gu­sla­ma, ali ubi­je­đe­na je da je upra­vo ona uči­ni­la da se na­rod pri­vig­ne na taj pri­zor.
- Gu­sle su sa­ču­va­le srp­sko ime i na­šu vje­ru. Ovo je bi­lo div­no ve­če i uvi­jek sam za­do­volj­na ka­da do­đem u Her­ceg No­vi. Ovaj grad sa du­šom u me­ni bu­di po­seb­na osje­ća­nja, po­go­to­vu što sam ov­dje pred pre­div­nom cr­kvom Sve­tog Ar­han­đe­la, istin­skim du­hov­nim cen­trom. Ina­če u Her­ceg No­vom sam pr­vi put bo­ra­vi­la pri­je šest go­di­na i još ta­da ovaj grad je u me­ni pro­bu­dio iz­van­red­na osje­ća­nja. Ne znam ni sa­ma zbog če­ga, ali Her­ceg No­vi je ne­što po­seb­no. Do­sta sam pro­pu­to­va­la, ali u nje­mu se uvi­jek osje­ćam po­seb­no – ka­za­la je mla­da umjet­ni­ca ko­ja je svo­jom po­ja­vom opet pro­bu­di­la in­te­re­so­va­nje za naš tra­di­ci­o­nal­ni in­stru­ment.
Sje­ti­la se na­stu­pa i po­čet­kom go­di­ne, ka­da je do­če­ka­la pu­na dvo­ra­na. Is­ti­če da je Trg od ći­ri­li­ce do­kaz da je Her­ceg No­vi mje­sto ko­je po­štu­je svo­ju tra­di­ci­ju.
- Li­je­po je i uče­sni­ci­ma, a i po­sje­ti­ci­ma, pra­ti­ti pro­gra­me. Ovo je pre­div­no, ne­ma sva­ki grad mo­guć­nost za ova­kva de­ša­va­nja. Ono što je si­gur­no je u Her­ceg No­vom, ži­ve lju­di sa du­šom i za­to se sva­ki gost ov­dje osje­ća pri­jat­no - re­ka­la je Bo­ja­na Pe­ko­vić i po­di­je­li­la s no­vi­na­ri­ma svo­je pla­no­ve.
Već 15. se­tem­bra iz­la­zi CD na ko­jem nu­me­re iz­vo­di Bo­ja­na sa bra­tom. Ri­ječ je o du­go oče­ki­va­nom al­bu­mu ko­ji se pri­pre­mao go­di­nu da­na.
- Na nje­mu će se na­ći 12 nu­me­ra. Ovim CD-om kru­ni­san je naš do­sa­da­šnji rad. Mi ra­di­mo kon­stant­no. Ne­ma nas mno­go u me­di­ji­ma, ali do­sta na­stu­pa­mo. Če­sto i u ino­stran­stvu. Pred­sta­vlja­mo na­šu dr­ža­vu na naj­ljep­ši na­čin spo­jem kla­sič­ne i na­rod­ne mu­zi­ke – ka­za­la je ona.
I po­red če­stih na­stu­pa, Bo­ja­na i njen brat ne za­po­sta­vlja­ju škol­ske oba­ve­ze. Njen brat ra­di na Uni­ver­zi­te­tu u Ni­šu, ima svo­ju kla­su, a Bo­ja­na po­ha­đa če­tvr­tu go­di­nu sred­nje ško­le. Na­re­de go­di­ne upi­sa­će fa­kul­tet, ali ne­će za­ne­ma­ri­ti mu­zi­ku i gu­sle, obe­ća­va.
Na no­vi­nar­sko pi­ta­nje ko je uveo u svi­jet ova­kve mu­zi­ke Bo­ja­na Pe­ko­vić je od­go­vo­ri­la da je u sve ovo uveo otac.
- Ro­di­te­lji su bra­ta i me­ne pa­tri­ja­hal­no od­ga­ja­li, sa de­vi­zom da ci­je­ni­mo na­še, ali da vo­li­mo i dru­ge stva­ri. Sve ovo kroz što ja pro­la­zim osje­ćam da je bož­je pri­su­stvo i da je to dar od Bo­ga. Gu­sle su srp­ski is­tru­ment, sa­mo svoj­stven na­ma. One tra­že čo­vje­ka ko­jem će pri­ći. U či­jim ru­ka­ma su gu­sle, tog čo­vje­ka se ne boj­te –po­ru­či­la je Bo­ja­na Pe­ko­vić.
Bo­ja­na Pe­ko­vić je za kraj ot­kri­la da za 30. ok­to­bar pri­pre­ma so­li­stič­ki kon­cert u „Sa­va” Cen­tru.Z. ŠA­KO­TIĆ


Ško­la za dje­cu, de­ke i ba­ke

- Na­sta­vi­ću, na­rav­no, da se ba­vim mu­zi­kom u kru­gu na­še tra­di­ci­o­nal­ne mu­zi­ke. Imam još pla­no­va i op­ci­ja, pa će­mo vi­dje­ti šta će bi­ti. Već šest mje­se­ci vo­dim u Ni­šu ško­li­cu gu­sa­la. Me­đu po­la­zni­ci­ma ško­le gu­sa­la ima i dje­voj­či­ca i dje­ča­ka. Ima i ba­ki­ca i de­ki­ca, ta­ko da mi je za­ni­mlji­vo. Ta­ko mi se na ne­ki na­čin,otvo­rio još je­dan pra­vac ba­vlje­nja mu­zi­kom, a za to mo­gu bi­ti za­hval­na Sne­ža­ni Spa­sić, ko­ja vo­di gru­pu „Na­i­sa”. Ona je uvi­jek uz me­ne, mno­go to­ga smo ura­di­le na mom pje­va­nju, a u pla­nu su i ne­ke za­jed­nič­ke nu­me­re – ka­za­la je ta­len­to­va­na mu­zi­čar­ka.
U nje­noj afir­ma­ci­ji, ka­ko je na­ve­la, mno­go joj je po­mo­gla i Iva­na Ži­gon. Sa njom je upo­zna­la, ka­ko ka­že, je­dan dru­gi vid unu­tra­šnjeg iz­ra­ža­va­nja.
- Hva­la joj na toj po­mo­ći. Otvo­ri­la mi je ne­ke no­ve po­gle­de, ali tu je još mno­go lju­di ko­ji sto­je iza me­ne i mo­jih do­sa­da­šnjih uspje­ha. To su pri­je sve­ga mo­ji pri­ja­te­lji – ka­za­la je ona.