Sti­ho­vi­ma, uvod­nom ri­ječ­ju Mi­li­ce Kralj i be­sje­dom Be­ći­ra Vu­ko­vi­ća, knji­žev­ni­ci oku­plje­ni oko Tri­bi­ne „Ri­ječ” UKCG prek­si­noć su oda­li po­čast Ste­fa­nu Ne­ma­nji, ro­do­na­čel­ni­ku sve­to­rod­ne di­na­sti­je Ne­ma­njić u Du­hov­nom cen­tru „Si­me­on Mi­ro­to­či­vi” u Pod­go­ri­ci.
Knji­žev­ni­ci: Vu­kić Ga­ro Braj­ko­vić, Slo­bo­dan Mi­lić, To­dor Ži­va­lje­vić Ve­lič­ki, Ve­se­lin Rak­če­vić, Pe­ri­vo­je Po­po­vić, An­dri­ja Mar­kuš, Lju­bi­sav Bje­lić, Bo­žo Vu­čić, Mi­lan Ra­jo­vić i ha­dži Ra­do­van Ra­do­vić sti­ho­vi­ma po­sve­će­nim Sve­tom Si­me­o­nu Mi­ro­to­či­vom pod­sje­ti­li su na ne­mjer­ljiv zna­čaj ovog vla­da­ra i sve­ca za srp­ski na­rod, kul­tu­ru i tra­di­ci­ju. Ured­ni­ca Tri­bi­ne „Ri­ječ” Mi­li­ca Kralj je is­ta­kla da je 30. iz­da­nje ovog knji­žev­nog oku­plja­nja odr­ža­no u sla­vu dr­žav­ni­ka i sve­ti­te­lja ko­ji je „umom iz­van zem­nog svi­je­ta – u svi­je­tu vječ­nom”.
Ste­fan Ne­ma­nja je ro­dio onog ko­ji nam je od­re­dio krst ko­jim se kr­sti­mo, je­zik ko­jim go­vo­ri­mo, pi­smo ko­jim pi­še­mo, put ko­jim ide­mo. Ne­što vi­še od to­ga dao nam je sa­mo Bog – bi­le su ri­je­či ko­ji­ma je Be­ćir Vu­ko­vić po­čeo svo­ju be­sje­du.
Is­ti­ču­ći da su Si­me­on Mi­ro­to­či­vi i Sve­ti Sa­va jed­no, Vu­ko­vić je ka­zao da je nji­ho­va pri­ča „naj­du­ža pri­ča srp­skog na­ro­da ko­ja će tra­ja­ti do­kle srp­ski rod po­sto­ji”.
- Ime­na Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog i Sve­tog Sa­ve po­sta­la su ri­je­či ko­je se use­li­še u nas – da pri­zo­vem Je­van­đe­li­stu Jo­va­na, ali i ri­je­či ko­je se na­se­li­še me­đu na­ma, i ri­je­či ko­je ra­stu u na­ma, kao što di­je­te ra­ste u utro­bi ma­te­ri­noj, da bi, kad ugle­da svi­jet, ta ri­ječ bi­la opet opi­sa­na ti­je­lom. Mi smo i bez­i­me­ni bi­li bez Sve­tog Si­me­o­na i Sve­tog Sa­ve, ni­je­smo ima­li ni kro­va nad gla­vom, ni pro­zo­ra na zi­du. Bez pu­te­vo­di­te­lja bi­li smo na stran­pu­ti­ci, kao što smo i uvi­jek, i dan da­nas, ako ne pri­zo­ve­mo Hri­sto­sa i Sve­tog Sa­vu. Sve­ti Si­me­on i Sa­va sa­zi­da­li su nam cr­kvu od ži­vog ka­me­na, a to ka­me­nje smo mi, i evo, je­dan i zbo­ri ov­dje – ka­zao je Vu­ko­vić.
Ste­fan Ne­ma­nja je ro­do­na­čel­nik jed­ne di­na­sti­je ko­ja će, na­gla­sio je on, bi­ti po­is­to­vi­je­će­na sa srp­skom sred­njo­vje­kov­nom dr­ža­vom i nje­nim ula­skom u svi­jet vi­zan­tij­ske i evrop­ske kul­tu­re, kao jed­nin­stve­nog kul­tur­nog bi­ća ko­je će, ka­zao je Vu­ko­vić, nad­ži­vje­ti sred­nji vi­jek i vre­me­na osman­lij­ske vla­da­vi­ne. Kao „sa­ku­pi­lac pro­pa­lih ze­ma­lja ota­ča­stva svo­ga, pa­stir, uči­telj i ob­no­vi­lac ono­ga što je bi­lo pro­pa­lo” pro­ši­riv­ši svo­ju dr­ža­vu i na ra­čun Vi­zan­ti­je, sa ko­jom je, pri­mi­je­tio je Vu­ko­vić, prag­ma­tič­no čas ra­to­vao čas sa­ra­đi­vao, upi­ja­ju­ći i na­sla­đu­ju­ći u svom na­ro­du sve nje­ne du­hov­ne te­ko­vi­ne, Ste­fan Ne­ma­nja je bio ve­o­ma od­lu­čan u od­bra­ni pra­vo­sla­vlja. Srp­sku dr­ža­vu od­bra­nio je od svih je­re­si, po­seb­no bo­gu­mil­stva. Bio je to­le­ran­tan pre­ma Ri­mo­ka­to­lič­koj cr­kvi u Ze­ti, a sve­srd­no je bri­nuo za sve što je bi­lo od zna­ča­ja pra­vo­sla­vlja u srp­skoj ze­mlji, pod­sje­tio je Vu­ko­vić. Ostao je upam­ćen kao da­re­žlji­vi gra­di­telj pra­vo­slav­nih bo­go­mo­lja, me­đu ko­ji­ma šest ma­na­sti­ra od ko­jih su naj­po­zna­ti­ji Đur­đe­vi stu­po­vi i Stu­de­ni­ca. Sa si­nom Sa­vom ob­no­vio je u nje­go­vo vri­je­me za­pu­šte­ni ma­na­stir Hi­lan­dar na Sve­toj Go­ri, ma­na­sti­re Sve­tih Ar­han­ge­la u Sko­plju i Sve­tog Pan­te­lej­mo­na u Ni­šu. Bo­ga­to je ob­da­rio da­le­ke hri­šćan­ske sve­ti­nje Pa­tri­jar­ši­ju i cr­kve Sve­tog Jo­va­na u Je­ru­sa­li­mu, Sve­tog Te­o­do­si­ja u pu­sti­nji, Sve­tog Di­mi­tri­ja u So­lu­nu, Sve­tog Pe­tra u Ri­mu i Sve­tog Ni­ko­le u Ba­ri­ju, kao i ma­na­stir Bo­go­ro­di­ce Do­bro­tvor­ke u Ca­ri­gra­du.
Be­ćir Vu­ko­vić je svo­ju be­sje­du za­vr­šio pje­smom „Si­me­o­nu Mi­ro­to­či­vom” Mi­o­dra­ga Pa­vlo­vi­ća.
S.Ć.


Za­hval­nost i ža­lje­nje

U ime oku­plje­nih u Du­hov­nom cen­tru „Si­me­on Mi­ro­to­či­vi” Mi­li­ca Kralj je is­ka­za­la za­hval­nost mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju ko­ji je pri­je 15 go­di­na, ka­ko je re­kla, obes­ku­će­nom srp­skom pi­scu otvo­rio cr­kve­na vra­ta pru­žav­ši mu za­klon od bu­ke i bi­je­sa. Ona je is­ka­za­la i ža­lje­nje što, ka­ko je re­kla, mno­gi pi­sci i čla­no­vi UKCG ni­su na­šli za shod­no da po­sje­te 30. Tri­bi­nu „Ri­ječ” ko­ja sla­vi Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog, i to u go­di­ni ju­bi­le­ja Udru­že­nja knji­žev­ni­ka i ča­so­pi­sa „Stva­ra­nje”.