U
okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je „Noć mu­ze­ja” u ga­le­ri­ji Po­lim­skog mu­ze­ja u Be­ra­na­ma otvo­re­na je iz­lo­žba pod na­zi­vom „Re­pro­duk­ci­ja dje­la po­pa Stra­hi­nje iz Bu­di­mlje”. Po­stav­ku či­ne re­pro­duk­ci­je fre­sa­ka i iko­na iz ma­na­sti­ra Mo­ra­če, cr­kve Sve­tog Ni­ko­le u Pod­vr­hu, cr­kve Sve­te Tro­ji­ce u Plje­vlji­ma i ma­na­sti­ra Gra­di­šte u Bu­lja­ri­ca­ma. Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu aka­de­mik prof. dr Alek­san­dar Či­li­kov je pod­sje­tio da je pop Stra­hi­nja, ka­ko se vje­ru­je, ro­đen 1548. go­di­ne u Bu­di­mlji kod Be­ra­na i da se to­kom svog du­gog ži­vo­ta ja­vlja kao ro­do­na­čel­nik sjaj­nog raz­vo­ja sa­kral­nog sli­kar­stva post­vi­zan­tij­ske pro­vi­ni­jen­ci­je.
- Pop Stra­hi­nja iz Bu­di­mlje ja­vlja se kao pr­vi do­mi­cil­ni umjet­nik. Do nje­go­ve po­ja­ve ov­dje su uglav­nom ra­di­le grč­ke ra­di­o­ni­ce i to skrom­nih li­kov­nih kva­li­te­ta. Pret­po­sta­vlja se da je on svo­ju umjet­nič­ku ka­ri­je­ru za­po­čeo u ma­na­sti­ru Šu­di­ko­va, jed­nom od naj­va­žni­jih vjer­skih cen­ta­ra sta­re Bu­di­mljan­ske epi­sko­pi­je. Vje­ru­je se da je on tu do­bio i te­o­lo­ško obra­zo­va­nje i uve­den u sve­šte­nič­ki čin. Ovaj zna­me­ni­ti umjet­nik se is­ka­zao kao ori­gi­nal­na lič­nost či­ji umjet­nič­ki kva­li­te­ti pre­va­zi­la­ze do­me­te ano­nim­nih sli­ka­ra ko­ji mu pret­ho­de i sa ko­ji­ma je, vr­lo mo­gu­će, u mla­do­sti uče­stvo­vao u de­ko­ri­sa­nju ne­kog od cr­no­gor­skih hra­mo­va u dru­goj po­lo­vi­ni 16. vi­je­ka – na­veo je Či­li­kov, do­da­ju­ći da se pot­pi­si po­pa Stra­hi­nje na­la­ze na broj­nim umjet­nič­kim ostva­re­nji­ma ko­ja ukra­ša­va­ju ma­na­stir­ska zda­nja u Cr­noj Go­ri, ali i iz­van nje.
On je ka­zao da je pop Stra­hi­nja iz­u­ze­tan umjet­nik i po­seb­na lič­nost ko­ja za­slu­žu­je da mu se u Be­ra­na­ma i u dru­gim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re po­dig­ne traj­no obi­ljež­je.
- Ovaj događaj je za me­ne od isto­rij­ske va­žno­sti, jer se ra­di o pr­voj iz­lo­žbi u Cr­noj Go­ri ko­ja je upri­li­če­na dje­li­ma po­pa Stra­hi­nje iz Bu­di­mlje. Do­volj­no je re­ći da je pop Stra­hi­nja, po­red ve­li­kog opu­sa u do­me­nu fre­sko-sli­kar­stva, iz­ra­đi­vao i iko­ne od ko­jih se one u ma­na­sti­ru Mo­ra­ča mo­gu sma­tra­ti re­mek-dje­li­ma post­vi­zan­tij­ske umjet­no­sti Bal­ka­na, i shva­ti­ti da ovaj vr­sni umjet­nik za­slu­žu­je da mu se u Cr­noj Go­ri po­dig­ne traj­no obi­ljež­je – is­ta­kao je Či­li­kov.
U ime Epar­hi­je bu­di­mljan­sko-nik­šić­ke o sli­kar­skom opu­su po­pa Stra­hi­nje go­vo­rio je je­ro­mo­nah Ev­sta­ti­je, re­kav­ši da iz­lo­že­na dje­la po­tvr­đu­ju da je cr­kva na­ša maj­ka u ko­joj na­sta­je iz­u­zet­na umjet­nost.
U svom obra­ća­nju di­rek­to­r­ka Po­lim­skog mu­ze­ja Vi­o­le­ta Fo­lić je na­gla­si­la da je pop Stra­hi­nja osta­vio bo­gat opus u obla­sti fre­sko­sli­kar­stva i iko­no­pi­sa na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re i re­gi­o­na.
- Pop Stra­hi­nja je u na­u­ci odav­no pro­u­ča­van i pri­znat kao re­pre­zen­ta­tiv­ni pred­stav­nik sli­kar­stva svo­ga do­ba, me­đu­tim, do sa­da mu ni­je po­sve­ći­va­na po­seb­na pa­žnja u smi­slu pre­zen­ta­ci­je nje­go­vih dje­la u vi­du knji­ge ili iz­lo­žbe, pa je to bio raz­log pri­pre­me ove iz­lo­žbe ko­ju je, pod po­kro­vi­telj­stvom Op­šti­ne Be­ra­ne, or­ga­ni­zo­vao Po­lim­ski mu­zej – is­ta­kla je Fo­li­će­va.
D.J.