<br /> Tra­ži­la se kar­ta vi­še za pred­sta­vu „Voz” Zve­zda­ra te­a­tra iz Be­o­gra­da u kom su svo­ja glu­mač­ka umi­je­ća de­mon­stri­ra­li Vo­ja Bra­jo­vić i Ser­gej Tri­fu­no­vić. Ovaj ko­mad, na­stao po tek­stu Kor­ma­ka Ma­kar­ti­ja, i u re­ži­ji Bra­jo­vi­ća, iz­ve­den je u „Zet­skom do­mu” u okvi­ru MIT-a. Bra­jo­vić i Tri­fu­no­vić, od­i­gra­li su ma­e­stral­no svo­je ulo­ge i odu­še­vi­li pre­pu­no gle­da­li­šte Kra­ljev­skog te­a­tra, ko­je ih je na­gra­di­lo sal­va­ma apla­u­za.
Pro­fe­sor ate­i­sta (Bra­jo­vić) i biv­ši za­tvo­re­nik – vjer­nik (Tri­fu­no­vić) vo­de ras­pra­vu o smi­slu i be­smi­slu, mo­guć­no­sti­ma i htje­nji­ma, o ži­vo­tu, sva­ki iz svog ugla. Ni­su uspje­li da pro­mi­je­ne je­dan dru­gog, ali su, ka­ko je is­ta­kao Tri­fu­no­vić, na­tje­ra­li pu­bli­ku da raz­mi­sli. Pu­bli­ka je od po­čet­ka bi­la uklju­če­na u ko­mad, a po­seb­no od ka­da je Tri­fu­no­vić po­zvao da iz ho­la po­zo­ri­šta uđe u sa­lu.
Vo­ja Bra­jo­vić, sja­jan u ulo­zi pro­fe­so­ra, ni­je krio da osje­ća ve­li­ku od­go­vor­nost zbog to­ga što se pr­vi put na­šao i u ulo­zi re­di­te­lja. Ser­gej Tri­fu­no­vić, kao ro­bi­jaš vjer­nik ko­ji na po­čet­ku ko­ma­da spa­ša­va pro­fe­so­ra ate­i­stu, Bra­jo­vi­ća, po ko zna ko­ji put po­ka­zao je ras­koš svog ta­len­ta.
Bra­jo­vić je is­ta­kao da mu je bi­lo bit­no da tekst Ma­kar­ti­ja do­đe do na­šeg gle­da­o­ca. Po­sli­je pre­mi­šlja­nja, ka­ko je ot­krio, iza­brao je da ga pra­ti glu­mac sa ve­li­kom ha­ri­zmom – Tri­fu­no­vić. Ni­je se po­ka­jao, iako je osje­ćao ve­li­ku zeb­nju zbog to­ga ka­ko će ovu dra­mu pri­hva­ti­ti do­ma­ći gle­da­lac. „I sa­da, ka­da je igra­mo 45. put, mi je igra­mo kao pre­mi­je­ru, sa istom zeb­njom”, ka­zao je Bra­jo­vić.
- Mno­go je bit­ni­je šta se de­si pu­bli­ci ne­go li­ko­vi­ma. Ne vo­lim da pu­bli­ka sa mo­je pred­sta­ve iz­la­zi kao da se ni­šta ni­je de­si­lo. Mi­slim da ova pred­sta­va po­či­nje u gla­va­ma lju­di ono­ga mo­men­ta ka­da se za­vr­ši. Sva­ko ima di­ja­log sa sa­mim so­bom. Ovo je po­zo­ri­šte u svom esen­ci­jal­nom ob­li­ku, jer je ono pri­je sve­ga ri­ječ – ka­zao je ha­ri­zma­tič­ni glu­mac.
Po­en­ta ovog ko­ma­da je da uče­snik u pred­sta­vi - gle­da­lac, shva­ti da ži­vot je­ste u nje­go­vim ru­ka­ma, shva­ta da je ži­vot nje­gov je­di­ni i da ima smi­sla sa­mo ako ga dr­ži u svo­jim ru­ka­ma. Tekst ni­je de­pre­si­van, na­po­mi­nje on.
- Ima tra­gič­nost i bol ko­ja je ja­ko po­treb­na. Ovaj tekst ima raz­lo­ga da po­sto­ji - is­ta­kao je Bra­jo­vić.
Zbog ve­li­kog in­te­re­so­va­nja „Voz” je i si­noć od­i­gran na sce­ni „Zet­skog do­ma”.
Na­kon go­sto­va­nja Bra­jo­vi­ća i Tri­fu­no­vi­ća, Kra­ljev­sko po­zo­ri­šte ugo­sti­će na MIT-u re­di­te­lja Di­e­ga de Breu, ko­ji će odr­ža­ti ra­di­o­ni­ce sa glum­ci­ma Sr­đa­nom Gra­hov­cem, De­ja­nom Iva­ni­ćem i Mar­kom To­do­ro­vi­ćem.
S.Ć.