Re­tro­spek­tiv­nom iz­lo­žbom po­zna­tog ita­li­jan­skog li­kov­nog umjet­ni­ka Ro­za­ri­ja Đe­no­ve­zea ita­li­jan­ska Am­ba­sa­da obi­lje­ži­la je Dan dr­žav­no­sti Re­pu­bli­ke Ita­li­je u Cr­noj Go­ri. Po usta­lje­noj tra­di­ci­ji umjet­nič­ki pro­gram sva­kog 2. ju­na pra­tio je i pri­jem na ko­ji po­ho­de po­zna­ta li­ca iz svi­je­ta di­plo­ma­ti­je, bi­zni­sa i kul­tu­re.
Ro­za­rio Đe­no­ve­ze, ro­đe­ni Si­ci­li­ja­nac, na svo­jim kru­žnim plat­ni­ma kao da je že­lio još vi­še da is­tak­ne ko­smič­ke du­bi­ne ko­ji­ma je već vi­še de­ce­ni­ja op­či­njen i ko­je pred­sta­vlja­ju mo­to nje­go­vog umjet­nič­kog iz­ra­ža­va­nja. Nje­gov „Po­et­ski uni­ver­zum” svje­do­či o nje­go­voj za­gle­da­no­sti u ne­bo, zvi­je­zde s jed­ne stra­ne, i mi­to­lo­gi­ju an­ti­ke, či­ji je dom i nje­go­va rod­na Si­ci­li­ja.
- Zvi­je­zde su sa­mo svje­tlost, či­sta svje­tlost. Za­gle­dan u njih ja učim, ali od če­ga? Od mi­to­lo­gi­je. Mi­to­lo­gi­ja je jed­na ve­li­ka na­u­ka. Za­pra­vo pra­vim ve­li­ku stu­di­ju is­tra­ži­va­nja pri­je ne­go re­a­li­zu­jem bi­lo ko­je dje­lo – ob­ja­snio je Đe­no­ve­ze.
Ja­ke, či­ste, ve­se­le bo­je ko­je vi­di­mo na nje­go­vim plat­ni­ma i ra­do­vi­ma su bo­je od­sja­ja zvi­je­zda. Što se ti­če ob­li­ka, fi­gu­ra, to je nje­go­va ide­ja, ali ko­ja ima upo­ri­šte u mi­to­lo­gi­ji, is­ta­kao je ovaj umjet­nik ko­ji je ušao u svi­jet li­kov­ne umjet­no­sti pre­ko Umjet­nič­kog in­sti­tu­ta i Aka­de­mi­je li­kov­nih umjet­no­sti u okvi­ru ko­jih da­nas pre­da­je na Od­sje­ku de­ko­ra­tiv­ne umjet­no­sti. Nje­go­va umjet­nič­ka ka­ri­je­ra je po­če­la ka­snih `70. Is­tra­ži­vač­ki put ga je na­veo da fo­to­gra­fi­še ur­ba­na mje­sta, uglo­ve uli­ca, te­ra­se, pro­zo­re i po­pu­ca­le zi­do­ve sa po­li­tič­kim sim­bo­li­ma.
- Svi mo­ji ra­do­vi na ko­ji­ma vi­di­te ne­bo i va­si­o­nu ima­ju na­uč­nu osno­vu. Po­seb­no ka­da su u pi­ta­nju mo­ja plat­na i in­sta­la­ci­je o zvi­je­zda­ma bli­zan­ci­ma, ko­je mo­gu bi­ti ži­ve sa­mo ka­da su za­jed­no. Taj su­ži­vot im omo­gu­ća­va da se pot­po­ma­žu, po­su­đu­ju ener­gi­ju jed­na dru­goj ka­da je to po­treb­no. Ta­ko i na­u­ka to ob­ja­šnja­va – ka­zao je ovaj umjet­nik.
Čvr­sto vje­ru­je u ve­zu umjet­no­sti i na­u­ke – ili ka­ko on to ka­že, iz­me­đu sve­mi­ra, mi­to­lo­gi­je, kul­tu­re i fi­zi­ke.
Umjet­nost je­ste nje­gov po­ziv, a po­sve­će­nost pre­va­zi­la­zi gra­ni­ce li­kov­ne umjet­no­sti. Đe­no­ve­ze pod­jed­na­ko vi­di lje­po­tu i u ri­je­či, to jest sti­hu.
- Svo­jim sli­ka­ma da­jem dar go­vo­ra to jest, mo­guć­nost da pri­ča­ju. Plod ta­kvog raz­mi­šlja­nja je zbir­ka po­e­zi­je „Mo­je zvi­je­zde ko­je go­vo­re” - na­veo je umjet­nik.
Ve­li­ko pi­ta­nje sa­vre­me­ne umjet­no­sti je od­nos umjet­ni­ka/umjet­ni­ka i po­sma­tra­ča/pu­bli­ke, pre­ko umjet­nič­kog dje­la. Ne­ko je za­gle­dan u se­be, ne­ko u oče­ki­va­nja ono­ga ko­ji po­sma­tra dje­lo. Đe­no­ve­ze pri­pa­da oni­ma ko­ji su za­gle­da­ni u se­be i plat­no is­pred se­be.
-Ne, uošte ne mi­slim na po­sma­tra­ča, to jest na pu­bli­ku. To je is­klju­či­vo od­nos iz­me­đu me­ne i umjet­no­sti. Ula­zak u ate­lje je sa­mo moj tre­nu­tak. Ne­ma tu mje­sta za pu­bli­ku. Na­rav­no, ka­da je rad go­tov na­rav­no da mi je dra­go da ga po­ka­zu­jem. To vam je be­ba ko­ja je sa­mo va­ša. Ka­da se ro­di on­da ima­te že­lju da je po­ka­zu­je­te i da vam svi ka­ži `kako je lijepa`. E, ta­kav od­nos imam i ja ka­da iz­lo­žim svoj rad. Kao ne­ka maj­ka ko­ja ču­va be­bu, a on­da joj je sr­ce pu­no ka­da do­bi­je kom­pli­men­te za njen iz­gled – ob­ja­snio je Ro­za­rio Đe­no­ve­ze.
Ovaj umjet­nik iako za­gle­dan u ne­bo ipak ne žu­di za du­bi­na­ma va­si­o­ne. Za­do­vo­ljan je svo­jim mje­stom na ovoj pla­ne­ti i svo­jim mje­stom pod Sun­cem.
- Vo­lim svo­ju ze­mlju. Svi mi vo­li­mo svo­ju ze­mlju – ja vo­lim svo­ju, vi va­šu, a lje­po­ta je u tom spo­ju mo­je i va­še lju­ba­vi – po­ru­čio je Ro­za­rio Đe­no­ve­ze či­je ra­do­ve mo­že­te vi­dje­ti na­red­nih da­na u Dvor­cu Pe­tro­vi­ća u Pod­go­ri­ci.
S.Ć.


Do­bit­ni­ci na­gra­de „Ka­ra­va­đo”

Ovo­go­di­šnji do­bit­ni­ci tra­di­ci­o­nal­ne na­gra­de „Ka­ra­va­đo”, ko­je Ita­li­ja do­dje­lju­je po­sled­njih de­set go­di­na u čast ob­no­ve di­plo­mat­skih od­no­sa dvi­je ze­mlje su De­jan Sa­vi­će­vić, je­dan od naj­ve­ćih fud­bal­skih aso­va sa ovih pro­sto­ra, Isto­rij­ski in­sti­tut Cre­ne Go­re, u či­je ime je pri­zna­nje pri­mio di­rek­tor ove usta­no­ve Mom­či­lo Pe­jo­vić i Lju­bi­ša Pe­ro­vić, naš di­plo­ma­ta.
Po­zdra­va­lja­ju­ći broj­ne zva­ni­ce ko­je su se oda­zva­le po­zi­vu da sa broj­nom ita­li­jan­skom ko­lo­no­jom u Cr­noj Go­ri pro­sla­ve Dan dr­žav­no­sti Ita­li­je, am­ba­sa­dor Vin­ćen­co Del Mo­na­ko je is­ta­kao da dvi­je ze­mlje ve­že isto­rod­na kul­tu­ra. Ona je isto­vre­me­no za­jed­nič­ki te­melj za is­pi­si­va­nje no­vih stra­ni­ca pri­ja­telj­stva dva na­ro­da i dvi­je ze­mlje. Am­ba­sa­dor Del Mo­na­ko je is­ta­kao da mu je ve­o­ma dra­go što i na­ša pu­bli­ka ima pri­li­ku da se upo­zna sa stva­ra­la­štvom Đe­no­ve­zea, umjet­ni­kom ko­ji je oso­ben po ve­o­ma čvr­stoj ve­zi sa nje­go­vom Si­ci­li­jom „mje­stom su­sre­ta ve­li­kih me­di­te­ran­skih ci­vi­li­za­ci­ja”.


Hu­ma­ni­tar­na ak­ci­ja

Fud­bal­ska utak­mi­ca di­plo­mat­skog fud­bal­skog ti­ma Ita­li­je i eki­pe Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va Cr­ne Go­re bi­će od­i­gra­na u Pod­go­ri­ci 11. ju­na, na­ja­vio je am­ba­sa­dor Vin­ćen­co Del Mo­na­ko. Pri­log sa ovog hu­ma­ni­tar­nog fud­bal­skog me­ča di­plo­mat­skih ti­mo­va Cr­ne Go­re i Ita­li­je bi­će do­di­je­ljen dnev­nim cen­tri­ma za dje­cu sa smet­nja­ma u raz­vo­ju u Moj­kov­cu i na Ce­ti­nju, na­ja­vio je am­ba­sa­dor. Ula­zni­ce za pred­sto­je­ću utak­mi­cu su u pro­da­ji.