Sim­po­zi­jum kri­ti­ke na 46. knji­žev­nim su­sre­ti­ma „Pje­snič­ka ri­ječ na iz­vo­ru Pi­ve” u Plu­ži­na­ma ove go­di­ne bio je po­sve­ćen stva­ra­la­štvu Pe­tra Sa­ri­ća, knji­žev­ni­ka s Ko­so­va, ro­đe­nog u Ba­nja­ni­ma kod Nik­ši­ća. Sa­rić je, ču­lo se na sim­po­zi­ju­mu, naj­zna­čaj­ni­ji srp­ski pi­sac sa Ko­so­va i Me­to­hi­je i je­dan je od naj­zna­čaj­ni­jih pi­sa­ca sa­vre­me­ne srp­ske knji­žev­no­sti. Ob­ja­vio je pet knji­ga po­e­zi­je i ne­ko­li­ko ro­ma­na, ali, ka­ko je ka­zao pr­of. dr Jo­van De­lić, ne­u­po­re­di­vo je po­zna­ti­ji kao ro­man­si­jer, ne­go kao pje­snik. Ozbilj­na is­tra­ži­va­nja, is­ti­če De­lić, po­ka­zu­ju da u Sa­ri­će­voj po­e­zi­ji po­sto­ji li­ni­ja ko­ja bi se mo­gla na­zva­ti auto­po­e­tič­kom, a ko­ja ot­kri­va srod­nost sa nje­go­vom pro­zom. Knji­žev­nik je, na­gla­ša­va dr De­lić, svo­jim ži­vo­tom i dje­lom po­tvr­dio po­ve­za­nost Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne sa Ko­so­vom i Me­to­hi­jom.
- Ro­đen je u Ba­nja­ni­ma ko­ji će mu osta­ti knji­žev­na op­se­si­ja. Bez­ma­lo cio svoj ži­vot, a ne­sum­nji­vo cio stva­ra­lač­ki vi­jek, pro­veo je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, gdje je uz Da­ni­la Ni­ko­li­ća po­stao naj­zna­čaj­ni­ji srp­ski pro­zni pi­sac na­še ju­žne po­kra­ji­ne. On i i ži­vo­tom i dje­lom po­tvr­đu­je svoj is­kaz „ro­đe­njem smo otu­da gdje smo se ro­di­li, a du­šom uvi­jek i bez ostat­ka s Ko­so­va”, ka­zao je prof. dr De­lić.
Sa­ri­će­vi ro­ma­ni „Ve­li­ki Ahav­ski trg”, „Su­tra sti­že go­spo­dar”, „De­čak iz La­stve”, „Pe­tru­ša i Mi­lu­ša”, „Strah od sve­tlo­sti” i „Mi­tro­va Ame­ri­ka”, či­ne re­spek­ta­bi­lan pro­zni opus, do­da­je De­lić. Sa­ri­ćev ro­man „Sa­ra” imao je ne­sum­nji­vo naj­ve­ći uspjeh, ali je, sma­tra prof. dr De­lić, ro­ma­nom „Su­tra sti­že go­spo­dar”, po­sta­vio svoj vi­sok knji­žev­ni stan­dard, dok je ro­man „Pe­tru­ša i Mi­lu­ša” vje­ro­vat­no naj­do­sljed­ni­je iza­tka­no knji­žev­no ostva­re­nje. U svo­jim dje­li­ma ba­vio se pri­čom i pri­ča­njem, ve­li­kim me­ha­ni­zmom vla­sti, od­no­som go­spo­dar-po­da­ni­ci, osje­ća­njem stra­ha, te fe­no­me­nom če­ka­nja, di­o­ba na in­di­vi­du­al­nom i po­ro­dič­nom pla­nu, ci­je­pa­njem iden­ti­te­ta, a ka­ko je De­lić ka­zao, Sa­rić se „za­ba­vio” na­lič­jem pa­tri­jar­hal­nog mo­ra­la, te­mom in­ce­sta, sna­gom na­go­na i stra­sti, gri­je­ha i ro­do­skvr­nu­ća.
Sa­ri­će­vo knji­žev­no dje­lo mo­že se i mo­ra, ka­zao je na sim­po­zi­ju­mu Mar­ko Ne­dić, po­sma­tra­ti iz per­spek­ti­ve nje­go­ve po­e­zi­je ko­ja ima zna­čaj­nog udje­la u for­mi­ra­nju nje­go­vog pro­znog ru­ko­pi­sa i sti­la. Knji­žev­ni­ko­vo pro­zno i po­et­sko dje­lo, is­ti­če Ne­dić, po­sred­no je po­ve­za­no i s či­nje­ni­ca­ma eg­zi­sten­ci­jal­ne pri­ro­de ko­je su u od­re­đe­noj mje­ri mo­gle uti­ca­ti na nje­gov op­šti, te­mat­ski, estet­ski i po­seb­no zna­čenj­ski pro­fil. Ključ­ni hro­no­top Sa­ri­će­vog knji­žev­nog dje­la je stvar­ni ili ima­gi­nar­ni pro­stor u ko­jem se naj­ve­ćim di­je­lom od­vi­ja sa­dr­ži­na nje­go­vih ro­ma­na.
- Iako je taj pro­stor po­je­di­nim, na­iz­gled uz­gred po­me­nu­tim to­po­ni­mi­ma, sa­mo na­go­vje­šta­van la­ko je upra­vo na osno­vu njih ot­kri­ti da je ri­ječ o pro­sto­ru Ba­nja­na gdje je Sa­rić ro­đen i u ko­jem je pro­veo dje­tinj­stvo i mla­dost, i od ko­jeg se, ne sa­mo u mi­sli­ma i emo­ci­ja­ma, su­štin­ski ne mo­že i ne že­li ni­kad odvo­ji­ti. Taj pro­stor je ta­ko­đe na po­se­ban na­čin de­fi­ni­san i u nje­go­voj po­e­zi­ji, re­kao je Ne­dić.
Ma­ri­ja Jef­ti­mi­je­vić Mi­ha­i­lo­vić, ko­ja je dok­to­ri­ra­la na te­mu knji­žev­nog dje­la Pe­tra Sa­ri­ća, sma­tra da se oko auto­ro­vih rod­nih Ba­nja­ni pre­pli­ću ide­je, te­me i mo­ti­vi o ko­ji­ma je pi­sao.
- Či­ni se da je on či­ta­vog ži­vo­ta pi­sao is­pu­nja­va­ju­ći onaj An­dri­ćev za­htjev da je pi­sac uvi­jek du­žan svo­me za­vi­ča­ju. Jer, od šest, če­ti­ri nje­go­va ro­ma­na u di­rekt­noj su ve­zi sa ovim kra­jem, iako ob­u­hva­ta­ju do­ga­đa­je u ši­ro­kom vre­men­skom in­ter­va­lu, od či­ta­vog jed­nog vi­je­ka - sre­di­ne 19. vi­je­ka pa do Dru­gog svjet­skog ra­ta, ka­za­la je iz­me­đu osta­log Jef­ti­mi­je­vić Mi­ha­i­lo­vić.
Na sim­po­zi­ju o Sa­ri­će­vom knji­žev­nom dje­lu go­vo­ri­li su broj­ni pje­sni­ci i knji­žev­ni­ci iz Cr­ne Go­re i okru­že­nja. Su­sre­ti „Pje­snič­ka ri­ječ na iz­vo­ru Pi­ve”, ko­je or­ga­ni­zu­je plu­žin­ski Cen­tar za kul­tu­ru sa op­šti­nom, za­vr­še­ni su sve­ča­nim po­et­skim sa­bra­njem na ljet­njoj sce­ni Cen­tra gdje su pje­sni­ci pred­sta­vi­li dje­lo svog ko­le­ge Go­ra­na Ba­bi­ća, i dru­ži­li sa Đor­đom Sla­do­jem u po­noć. Ovo­go­di­šnja ma­ni­fe­sta­ci­ja upot­pu­nje­na je uče­šćem ne­ko­li­ko stva­ra­la­ca iz Slo­vač­ke ko­ji su pred­sta­vi­li knji­žev­nost svo­je ze­mlje i svo­ju po­e­zi­ju.B.BRA­ŠNjO


Upr­kos pro­go­ni­ma ostao u „ko­li­jev­ci”

Na te­mu „Ko­sov­sko opre­dje­lje­nje Pe­tra Sa­ri­ća” go­vo­rio je Mi­ćo Cvi­je­tić ko­ji je is­ta­kao da je Sa­rić te­mat­sko-mo­tiv­ski ostao vje­ran rod­nim Ba­nja­ni­ma, uz to da i onaj ko­sov­sko-me­to­hij­ski pro­stor na­la­zi mje­sta u nje­go­voj pro­zi i po­e­zi­ji. U vri­je­me stra­šnog po­gro­ma nad srp­skim ži­vljem na Ko­sme­tu, Sa­rić je prog­nan iz Pri­šti­ne, ali ni­je na­pu­stio taj pro­stor već se na­sta­nio u Bre­zo­vi­ci kod Štrp­ca.
- Kao da je sli­je­dio nje­go­šev­sku ljud­sku pje­snič­ku lo­zin­ku „đe je zr­no kli­cu za­met­nu­lo, no­đe ne­ka i plo­dom po­či­ne”. Osta­je na Bre­zo­vi­ci, pr­ko­se­ći sva­ko­ja­kim ne­pri­li­ka­ma u tom zlom vre­me­nu, i tim či­nom po­tvr­dio je ne­po­ko­le­blji­vu, mo­glo bi se re­ći i tvr­do­gla­vu do­sljed­nost, i hra­brost na ko­joj ni­je gra­dio ore­ol sla­ve. Tre­ba se di­vi­ti nje­go­vom ko­sov­skom opre­dje­lje­nju i upr­kos sve­mu op­stan­ku i ostan­ku na Ko­sme­tu, ka­zao je Cvi­je­tić.


Ko­so­vo na kra­ju i na po­čet­ku svih nas

Sa­rić je za ukup­no knji­žev­no dje­lo ove go­di­ne na­gra­đen „Zlat­nim kr­stom kne­za La­za­ra”, a za ro­man „Sa­ra” do­bio je pre­sti­žnu na­gra­du „Me­ša Se­li­mo­vić”. U Pi­vi je, is­ta­kao je Sa­rić, za­hva­lju­ju­ći sim­bo­li­ci vi­še ne­go nje­go­voj po­e­zi­ji. To je ona pje­sma, po­ja­snio je on, ko­ja nas je, uz sve mi­je­ne i po­sr­ta­nja, hra­ni­la i odr­ža­la.
- Pi­va se po mno­gim bo­je­vi­ma i zu­lu­mi­ma oku­pa­to­ra uz­di­gla do Ko­so­va, a nje­ni ju­na­ci do Mi­lo­ša Obi­li­ća i kne­za La­za­ra. S ne­pri­ja­te­ljem, ko­ji se, ne­kad i bez na­šeg zna­nja, pri­ta­ji u na­ma, naj­te­že je iza­ći na kraj. Ako nje­ga po­bi­je­di­mo, ni je­dan dru­gi ne mo­že nas po­ko­ri­ti. Pi­va ima dvi­je ri­je­ke: Pi­vu i je­zik. Ba­nja­ni jed­nu: je­zik. Pi­va je, kao i Ba­nja­ni, sta­ni­šte sve­dr­že­ćeg je­zi­ka. Ta­kvih kra­ji­na ima i ona­mo gdje je­zik ukra­ša­va­ju raz­li­ke. Za­to vje­ru­jem u oču­va­nje srp­stva i u Cr­noj Go­ri i na Ko­so­vu, i svu­da gdje se go­vo­ri srp­skim je­zi­kom. Ipak, na kra­ju, kao na po­čet­ku, Ko­so­vo! Ku­da god se za­pu­ti­li, ono, ude­še­no za nas če­ka, u ko­ju god ne­pri­li­ku upa­li, ono, ro­đe­no s na­ma, iz­ba­vlja; ono je naš ka­men o vra­tu, ko­ji ne do­zvo­lja­va da po­to­ne­mo; s njim ne­mo­gu­će po­sta­je mo­gu­će - re­kao je Sa­rić obra­ća­ju­ći se pri­sut­ni­ma.