Pred­sta­vlja­nje knji­ge „Obi­telj Ći­ku­ta s Kr­ka u po­mor­skim bit­ka­ma kroz sto­lje­ća” auto­ra Mla­de­na Ba­sti­ja­ni­ća Ći­ku­te bi­lo je pri­li­ka da se učvr­sti sa­rad­nja iz­me­đu Po­mor­skog mu­ze­ja Cr­ne Go­re u Ko­to­ru i Cen­tra za kul­tu­ru ostr­va Krk, za­po­če­ta pri­je dvi­je go­di­ne. Na tre­me­lji­ma za­jed­nič­ke isto­ri­je us­po­sta­vi­li su no­ve pri­ja­telj­ske od­no­se. Le­pant­ska bit­ka ko­ja se de­si­la 1571. go­di­ne te­ma je ko­jom je sa­rad­nja po­če­la i po­no­vo se „pro­vla­či” kroz ovu knji­gu. Autor Ba­sti­ja­nić je is­ta­kao da su „svi na­ši po­mor­ci – ga­li­o­ti u ono do­ba bi­li bra­ća po ve­slu”, ka­ko je na­zvao i jed­no od po­gla­vlja, jer su di­je­li­li sve lo­še i ono­ga ma­lo do­brog što im se de­ša­va­lo na tim pu­to­va­nji­ma i bit­ka­ma. Do­ka­za­li su to ju­na­ci Je­ro­nim Bi­zan­ti, pred­vod­nik ko­tor­ske ga­li­je „Sv. Tri­pu­na”, ko­ji je po­gi­nuo u bi­ci kod Le­pan­ta i Lu­do­vik Ći­ku­ta, ka­pe­tan krč­ke ga­li­je, či­ji je po­to­mak pi­sac ove knji­ge. Na pri­ku­plja­nju gra­đe ra­dio je pre­ko 15 go­di­na, a knji­ga je sklop, uje­di­nje­nje svih de­ta­lja ko­je je pro­na­šao u do­ku­men­ti­ma Dr­žav­nog ar­hi­va Ve­ne­ci­je, ar­hi­vi­ma Tr­sta, Za­gre­ba, Za­dra, u Kap­tol­skom ar­hi­vu na Kr­ku, u La­bi­nu, ko­ji su iz­u­zet­no bo­ga­ti, ali, po nje­go­vim ri­je­či­ma, ne­do­volj­no is­tra­že­ni. Is­tra­ži­va­nje je po­če­lo ka­da je pri­je 13 go­di­na po­ro­di­ca Ba­sti­ja­nić-Ći­ku­ta u Krč­koj ka­te­dra­li ot­kri­li grob Lu­do­vi­ka Ći­ku­te, ko­ji je bio pre­ko 40 go­di­na po­kri­ven i ne­do­stu­pan. On­da je pri­ča kre­nu­la uz po­dr­šku Ma­je Pa­ren­tić, di­rek­to­ri­ce Cen­tra za kul­tu­ru Gra­da Kr­ka, ko­ja ob­ra­di­la po­dat­ke i taj do­ga­đaj uz­dig­nu­la na vi­so­ki ni­vo.
– Le­pant­ska bit­ka je ta­ko ma­lo pred­sta­vlje­na, a ni­smo svje­sni ko­li­ko je ona iz­u­zet­no zna­čaj­na za naš hri­šćan­ski svi­jet. Na­dam se da sam dio te sa­mo­svejs­no­sti ugra­dio u ovu knji­gu – ka­že Ba­sti­ja­nić. On je do­dao da ako čo­vjek shva­ti ono što su na­ši pre­ci ra­di­li, ka­ko su ži­vje­li, za šta su se bo­ri­li, da to da­je na­du da će lju­di bi­ti bo­lji ne­go što su da­nas, da će upra­vo ova­kvih su­sre­ta bi­ti vi­še i da će se pre­ci na kra­ju opet uje­di­ni­ti na ne­ki na­čin i da će osta­ti „bra­ća po ve­slu”, ka­zao je Ba­sti­ja­nić za „Dan”.
Nje­go­vo dje­lo je pri­vu­klo pa­žnju broj­nih lju­bi­te­lja isto­ri­je, me­đu ko­ji­ma i Bran­ka Đu­ri­ća iz Gr­blja, od­lič­nog po­zna­va­lo­ca Le­pant­ske bit­ke. Na­dah­nu­će mor­na­ra-ga­li­o­ta bi­la je i mu­zi­ka ko­ja je pred­sta­vlje­na kroz tro­stru­ki no­sač zvu­ka „Cvi­će mi po­je po­kri­lo” sa iz­vor­nom mu­zi­kom oto­ka Kr­ka, re­zul­tat dvo­go­di­šnje sa­rad­nje Cen­tra za kul­tu­ru Gra­da Kr­ka i na­ci­o­nal­ne te­le­vi­zi­je Hr­vat­ske. Ko­mapkt disk je sni­mljen 2012. go­di­ne, ka­da je puč­ko „dvo­gla­sno pje­va­nje ti­je­snih in­ter­va­la” pre­po­zna­to kao je­din­stve­na mu­zi­ka u svi­je­tu i uvr­šte­no na Li­stu ne­ma­te­ri­jal­ne svjet­ske ba­šti­ne Une­ska. Ra­dost po­nov­nog su­sre­ta i oče­ki­va­nje da će se sa­rad­nja na­sta­vi­ti za­jed­nič­kim pro­jek­ti­ma. sa pu­bli­kom je po­di­je­li­la Mi­le­va Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić, di­rek­to­ri­ca Mu­ze­ja. Oče­ku­je se uz­vrat­na po­sje­ta mu­ze­o­lo­ga iz Ko­to­ra ko­le­ga­ma na Kr­ku.M.D.P.


Iz Kr­ka u Gr­balj

– Pri­je 40-ak go­di­na iza­šla je knji­ga „Ve­li­ke po­mor­ske bit­ke i ope­ra­ci­je kroz isto­ri­ju”, ko­ju su na­pi­sa­li ne­ki voj­ni te­o­re­ti­ča­ri. Iz­me­đu osta­log, tu sam pro­na­šao i Le­pant­sku bit­ku ko­ja me je in­te­re­so­va­la mno­go vi­še od osta­lih, jer sam shva­tio da je to bi­la jed­na pre­sud­na bit­ka, kao što je bi­la Ko­sov­ska, ko­ju su na­ža­lost hri­šća­ni iz­gu­bi­li. Sko­ro dva vi­je­ka ka­sni­je Le­pant­ska bit­ka je za hri­šćan­ski svi­jet zna­či­la je­dan spa­so­no­sni mo­me­nat, s ob­zi­rom da je ta­da Osman­sko car­stvo za­u­sta­vlje­no u da­ljem pro­do­ru u Evro­pu, ka­zao nam je Đu­rić.