Iz­lo­žba ka­ri­ka­tu­ra „Na ka­u­ču” po­sve­će­na Froj­du i psi­ho­a­na­li­zi otvo­re­na je pre­kju­če u ga­le­ri­ji „Ili­ja Šo­ba­jić” u nik­šić­kom Dvor­cu kra­lja Ni­ko­le, a u okvi­ru Da­na Austri­je u Cr­noj Go­ri. Or­ga­ni­za­to­ri ove ma­ni­fe­sta­ci­je su Stu­dij­ski pro­gram za nje­mač­ki je­zik i knji­žev­nost Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re i Austrij­ska am­ba­sa­da u Cr­noj Go­ri uz po­dr­šku Mi­ni­star­stva kul­tu­re Cr­ne Go­re
Ka­ko je is­ta­kla dr Je­le­na Ma­šnić sa Stu­dij­skog pro­gra­ma za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, ri­ječ je o ka­ri­ka­tu­ra­ma iz ča­so­pi­sa „Nju­jor­ker” ko­je du­ho­vi­to osvje­tlja­va­ju ne­u­god­ne aspe­ka­te sa­vre­me­nog ži­vo­ta i omo­gu­ća­va­ju pu­bli­ci ur­ba­nog am­bi­jen­ta hu­mor­no sa­gle­da­va­nje od­no­sa pa­ci­jen­ta i te­ra­pe­u­ta. Knji­ga Sig­mun­da Froj­da „Hu­mor i nje­gov od­nos pre­ma podsvje­snom” po­slu­ži­la je kao uzor za te­mu.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu dr Jo­han Fre­lih, am­ba­sa­dor Austri­je u Cr­noj Go­ri, je pod­sje­tio na Froj­dov ži­vot i pro­fe­si­o­nal­ni put.
– Sig­mund Frojd je ro­đen u Fraj­ber­gu u bli­zi­ni da­na­še­nje Če­ške 1856. go­di­ne, a pre­mi­nuo je 1939. go­di­ne u Lon­do­nu. U ve­o­ma te­škim emo­tiv­nim okol­no­sti­ma u smi­slu ka­ko za Austri­ju, ta­ko i za nje­ga, to je go­di­nu da­na na­kon pri­ključ­ka Austri­je Nje­mač­koj. Po za­ni­ma­nju mo­že­mo da ka­že­mo da je bio me­di­ci­nar, a po pro­fe­si­ji za ko­ju se ško­lo­vao bio je psi­hi­ja­tar i ne­u­ro­log, stu­di­rao je ma­hom u Be­ču. Za­go­vor­nik ana­li­ze Edi­po­vog kom­plek­sa, sek­su­al­nog na­go­na kao cen­tral­ne mo­ti­va­ci­je ljud­skog dje­lo­va­nja, slav­ni psi­ho­a­na­lo­ti­čar Sig­mnud Frojd de­fi­ni­sao je ne­svje­sno kao su­štin­ski ele­ment psi­ho­lo­gi­je, a ti­me stvo­rio i osnov­na ne­če­la mo­der­ne psi­ho­a­na­li­ze. Mi­ha­el Flajm u svom ese­ju u pro­prat­nom tek­stu uz knji­ži­cu „Na ka­u­ču, o psi­ho­a­na­li­zi” na­pi­sao je: „Psi­ho­a­na­li­za je ozbilj­na po­ja­va jer je ona ta­ko ne­što ozbilj­no iz raz­lo­ga što ob­ra­đu­je to­li­ko ne­pri­jat­nih stva­ri iz ži­vo­ta po­sta­la je kla­si­čan cilj ovih sim­pa­tič­nih i vic­ka­stih sli­ka”...– ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Fre­lih.
Ka­ri­ka­tu­re oda­bra­ne za ovu iz­lo­žbu i ka­ta­log su op­šir­no gru­pi­sa­ne oko osam te­ma: Ra­ne go­di­ne, Fo­te­lja, Žar­gon, Sve­pri­sut­no, Pra­vi lu­dak, Dra­gi no­vac, Sa­da po­sta­je ozbilj­no i Ap­sur­dno po­zo­ri­šte.
Dr Je­le­na Ma­šnić, ru­ko­vo­di­lac Stu­dij­skog pro­gra­ma za psi­ho­lo­gi­ju na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu sma­tra da je Frojd za­čet­nik psi­ho­a­na­li­tič­kog prav­ca, čo­vjek ko­ji je ne­kon­ven­ci­o­nal­no, slo­bod­no, oslo­bo­đen svih kon­ven­ci­ja i ste­ga go­vo­rio o na­šoj ne­mo­ći pred na­šim na­go­ni­ma, od­no­sno o to­me ko­li­ko je ego krh i od­re­đen onim što su oni na­ši uro­đe­ni po­ri­vi. Ona je is­ta­kla da je za Froj­da zna­čaj­no i spo­či­ta­va­nje pe­si­mi­zma ko­ji je na­vod­no ši­rio i šo­vi­ni­zma pre­ma žen­skoj po­pu­la­ci­ji, pa je osta­lo neo­d­go­vo­re­no nje­go­vo pi­ta­nje šta to za­pra­vo že­ne že­le.
– Psi­ho­a­na­li­za je kri­ti­ko­va­na kao kon­cept iz raz­lo­ga što je kroz je­dan ne­kon­ven­ci­o­na­lan na­čin po­ku­šao da pro­stor ne­svje­snom i po­seb­no što je ra­dio na ma­njem uzor­ku, jer je bi­lo ne­do­pu­sti­vo ge­ne­ra­li­zo­va­ti na ma­lom bro­ju uzor­ka. Nje­gov za­ni­mljiv ži­vot bio je emo­tiv­no te­žak. Mo­rao se iz Be­ča pre­se­li­ti u Lon­don. Jed­nom pri­li­kom nje­go­ve knji­ge su spa­lji­va­ne. I dan da­nas po­sto­je na­po­ri da se nje­go­vi do­pri­no­si uma­nje, ali do­god je nas i tog zdra­vog od­no­sa pre­ma svom na­go­nu Frojd će ži­vje­ti u psi­ho­lo­gi­ji, ka­za­la je Ma­šnić.
Iz­lo­žba će bi­ti otvo­re­na do 26. ok­to­bra, od­no­sno do da­tu­ma ka­da Austri­ja obi­lje­ža­va Dan dr­žav­no­sti. L.N.