Pr­vi dio ar­he­o­lo­ških is­ko­pa­va­nja na Ta­bi­ji je za­vr­šen. Pre­zen­ta­ci­ja pro­na­đe­nih ar­te­fa­ka­ta bi­će odr­ža­na na do­na­tor­skoj ve­če­ri u pe­tak, u ho­te­lu „Ko­ra­li”.
Do­na­tor­sko ve­če se odr­ža­va u ci­lju pri­ku­plja­nja sred­sta­va za na­sta­vak ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja, uz pre­zen­to­va­nje struč­nog na­la­za mr Mla­de­na Za­gar­ča­ni­na, ru­ko­vo­di­o­ca ra­do­vi­ma, o za­vr­šet­ku pr­ve fa­ze ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja, po ko­jim su ar­hi­tek­te De­jan Fo­lić i Alek­san­dra Adžić pri­pre­mi­le ski­cu idej­nog re­še­nja. Ta­ko­đe, na pre­zen­ta­ci­ji će bi­ti pri­ka­zan do­ku­men­tar­ni film o zna­ča­ju Ta­bi­je, rad re­di­te­lja i pro­du­cen­ta Iva­na Iva­no­vi­ća, i pro­du­cen­ta or­ga­ni­za­to­ra Jo­va­ne Pe­kić.
Ra­do­vi na lo­ka­li­te­tu Ta­bi­ja - Go­lo br­do - Haj po­če­li su sre­di­nom no­vem­bra, pod ru­ko­vod­stvom mr Mla­de­na Za­gar­ča­ni­na, a na ini­ci­ja­ti­vu NVO „Za no­vo i ljep­še Su­to­mo­re”.
– Ar­he­o­lo­ški ra­do­vi ko­ji su tek po­če­ti na Ta­bi­ji, već da­ju iz­van­red­ne po­dat­ke. Do­sad se mi­sli­lo da je ovo utvr­đe­nje ima­lo dvi­je fa­ze, osman­lij­sku i austro-ugar­sku, ko­ja je po ne­kim mi­šlje­nji­ma iz­no­va po­di­gla utvr­đe­nje na­kon 1879. go­di­ne, ka­da je po­sli­je Ber­lin­skog kon­gre­sa Spič otet Cr­noj Go­ri i pri­po­jen Be­ču, ali sa­da već zna­mo da je bi­lo sta­ri­jih fa­za, i da Ta­bi­ja ni­je ta­ko jed­no­sta­van ar­he­o­lo­ški pro­blem. Isto­rij­ski po­da­ci, ko­jih je ma­lo, ne go­vo­re nam o to­me ka­da je za­pra­vo po­dig­nu­to je­zgro ovog od­bram­be­nog si­ste­ma i šta se u nje­mu de­ša­va­lo da bi do­bi­lo ko­nač­no ru­ho. Ka­kvo je bi­lo pr­vo­bit­no utvr­đe­nje mo­glo se na­slu­ti­ti na­kon sko­ra­šnjeg ar­he­lo­škog is­tra­ži­va­nja jed­nog od ne­ko­li­ko voj­nih obje­ka­ta unu­tar be­de­ma, mo­žda i naj­va­žni­jeg. Pr­vo­bit­no je to bi­la jed­no­stav­na za­mi­sao sa­sta­vlje­na od dva moć­na pra­vo­u­ga­o­na objek­ta, okru­že­na pu­škar­ni­ca­ma i otvo­ri­ma za to­po­ve sa svih stra­na, da bi se, na tim osno­va­ma, utvr­da pro­ši­ri­va­la, do­bi­ja­ju­ći kom­plek­sni­je od­bram­be­ne sa­dr­ža­je. Na­jed­nom, obič­na ka­ra­u­la po­sta­je moć­na for­ti­fi­ka­ci­ja i in­ži­nje­rij­ski po­du­hvat, ko­ji je, da bi se pri­veo kra­ju, mo­rao da an­ga­žu­je uče­ne lju­de i maj­sto­re ra­znih pro­fi­la, od struč­nja­ka za voj­nu ar­hi­tek­tu­ru pa sve do ni­za obič­nih za­na­tli­ja, zi­da­ra, ko­va­ča, sto­la­ra, ka­me­no­re­za­ca... E, upra­vo ski­da­ju­ći taj veo za­bo­ra­va i ot­kri­va­ju­ći ge­ne­zu nje­nog ra­đa­nja, mi do­la­zi­mo do po­da­ta­ka ko­ji ni­su za­bi­lje­že­ni u pi­sa­nim iz­vo­ri­ma, a ko­ji su utka­na u nje­nu srž, pri­rod­ni am­bi­jent, isto­rij­ske tre­nut­ke i duh vre­me­na u ko­me se gra­di­la i raz­vi­ja­la jed­na od naj­ljep­ših no­vo­vje­kov­nih gra­đe­vi­na na­šeg kra­ja – ka­že mr Mla­den Za­gar­ča­nin. Da­nas, za­hva­lju­ju­ći NVO „Za ljep­še Su­to­mo­re”, po­sto­ji mo­guć­nost oži­vlja­nja jed­ne dav­no za­bo­ra­vlje­ne isto­ri­je.
D.S.