Na­stao kao va­šar­ska atrak­ci­ja film je br­zo za­ko­ra­čio u vo­de umjet­no­sti, a na tom pu­tu naj­vi­še mu je po­ma­ga­la knji­žev­nost, ka­zao je re­di­telj An­dro Mar­ti­no­vić, di­rek­tor Cr­no­gor­ske ki­no­te­ke. Li­te­ra­tu­ra je od pr­vih go­di­na raz­vo­ja fil­ma bi­la maj­dan ide­ja, „osnov za raz­voj film­skog je­zi­ka”, is­ta­kao je Mar­ti­no­vić uvo­de­ći pu­bli­ku u no­vi seg­ment Zim­skog sa­lo­na knji­ge – BO­O­KA 2016, u okvi­ru ko­jeg će pu­bli­ka od 19. do 29. de­cem­bra ima­ti pri­li­ku da vi­di se­dam re­mek-dje­la sed­me umjet­no­sti na­sta­la po knji­žev­nim mo­ti­vi­ma.
I po­red broj­nih raz­li­ka ko­je raz­dva­ja­ju knji­žev­nost i film, na­ra­ci­ja je ono što ne­ras­ki­di­vo ve­že ove dvi­je umjet­no­sti. Osnov­na raz­li­ka iz­me­đu ova dva umjet­nič­ka iz­ra­za je što film pru­ža fik­si­ra­nu kon­kret­nu sli­ku, a knji­žev­no­sti pod­sti­caj – po­ziv za ma­štu, ob­ja­snio je on.
– Film stva­ra vr­stu to­tal­ne ilu­zi­je, ili ka­ko je Go­dar to re­kao `život u 24 sli­ke u sekundi` - re­kao je on.
Po­sto­ji ne­ko­li­ko na­či­na da se pre­ne­se knji­žev­no dje­lo na plat­no. Ta­ko ne­ki re­di­te­lji do­slov­ce pre­ne­su pri­ču na plat­no, ne­ki opet knji­žev­no dje­lo is­ko­ri­ste sa­mo za slo­bod­nu in­ter­pre­ta­ci­ju. U tre­ću gru­pu spa­da­ju ona ostvar­nja ko­ja su knji­žev­no dje­lo ko­ri­sti­la sa­mo kao in­spi­ra­ci­ju, ob­ja­snio je on.
Mar­ti­no­vić se osvr­nuo i na pro­ble­ma­ti­ku ve­li­kih knji­žev­nih dje­la na fil­mu. Na­i­me, što je i obič­nom gle­da­o­cu bez ika­kvog te­o­rij­skog zna­nja ja­sno, uspjeh film­ske adap­ta­ci­je ne­ma ve­ze sa kva­li­te­tom knji­žev­nog dje­la. Ka­ko je re­kao Mar­ti­no­vić, već hi­lja­de pu­ta po­tvr­đe­no je go­to­vo po pra­vi­lu uspjeh fil­ma obr­nu­to pro­por­ci­o­na­lan kva­li­te­tu knji­žev­nog pred­lo­ška.
Pra­vi­la ne po­sto­je ni­ti su utvr­đe­na ali po­sto­je oni ko­ji sma­tra­ju da je pri­ča ko­ja je od­lič­no ili ge­ni­jal­no is­pri­ča­na već na­šla svoj naj­bo­lji ob­lik, pa je ne­po­treb­no pre­no­si­ti na ve­li­ko plat­no, jer ne mo­že bi­ti bo­lje – sa­mo go­re, kon­sta­to­vao je Mar­ti­no­vić.
Ma­gi­ja iz­me­đu li­te­ra­tu­re i film­skog ka­dra pu­no pu­ta je po­tvr­đe­na upra­vo ri­je­či­ma ve­li­kih re­di­te­lja. Ta­ko je Dej­vid Gri­fit, tvo­rac re­mek-dje­la film­ske umjet­no­sti „Ra­đa­nje na­ci­je”, tvr­dio da je na nje­ga pre­sud­no uti­cao je­zik Čar­lsa Di­ken­sa. Ili Džon Hju­ston, ko­ji je go­vo­rio da ga sa­mo že­lja da gle­da­o­ci­ma pre­ne­se svo­je odu­še­vlje­nje ne­kim li­te­rar­nim dje­lom na­vo­di da sni­mi film. Ili Mi­ke­lan­đe­lo An­to­ni­o­ni, autor ču­ve­nog „Uve­ća­nja” (Blow up), ko­ji je tvr­dio da mu je naj­va­žni­je da pre­ne­se li­te­ra­tu­ru na film.
Mno­go je pri­mje­ra ko­ji svje­do­če o uza­jam­nom od­no­su ove dvi­je umjet­no­sti, a je­dan od naj­o­či­gled­ni­jih je, kon­sta­to­vao je Mar­ti­no­vić, film­ska mon­ta­ža, ko­ja je uti­ca­la na ro­man to­ka svi­je­sti.
Ni­je sa­mo knji­žev­nost bi­la od ko­ri­sti fil­mu, ne­go je bi­lo i obrat­no. Ta­ko je Gre­jem Grin na­pi­sao ro­man tek po­što je vi­dio film „Tre­ći čo­vjek”, ot­krio je Mar­ti­no­vić ma­lo po­zna­tu či­nje­ni­cu. A na pri­mje­ru sa­mo jed­ne sce­ne iz „Ane Ka­re­nji­ne” Mar­ti­no­vić je po­ka­zao ka­ko je ge­ni­jal­ni pi­sac po­ka­zao re­di­te­lji­ma ka­ko tre­ba sni­mi­ti sce­nu ko­ja sup­til­no osli­ka­va i rad­nju, i osje­ća­nja i na­mje­re ju­na­ka.
Mar­ti­no­vić je ovim pre­da­va­njem na­ja­vio film­ski ci­klus Zim­skog sa­lo­na knji­ge ko­ji po­či­nje u po­ne­dje­ljak fil­mom „Be­ri Lin­don” Sten­li­ja Kju­bri­ka. Na­sta­vlja se u uto­rak, 20. de­cem­bra, ostva­re­njem Aki­ra Ku­ro­sa­ve „Kr­va­vi pre­sto”. Film­ski pro­gram ostva­re­nja na­sta­lih na osno­vu knji­žev­nih dje­la na­sta­vlja se 22. de­cem­bra fil­mom bra­će Ko­en „Ne­ma ze­mlje za star­ce”, dok je za 26. de­cem­bar za­ka­za­na pro­jek­ci­ja ostva­re­nja „Ne okre­ći se” Ni­ko­la­sa Ro­ga. Film An­dre­ja Tar­kov­skog „Stal­ker” bi­će pri­ka­zan 27. de­cem­bra, ve­če ka­sni­je na pro­gra­mu je „Smrt u Ve­ne­ci­ji” Lu­ći­na Vi­skon­ti­ja, a za kraj, 29. de­cem­bra, pu­bli­ka će ima­ti pri­li­ku da vi­di „Der­viš i smrt” Zdrav­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća. Sve pro­jek­ci­je po­či­nju u 20.30 ča­so­va, na pr­vom spra­tu Grad­ske knji­ža­re na Tr­gu ne­za­vi­sno­sti u Pod­go­ri­ci.
S.Ć.


Po­če­ti iz­no­va – Pro­mje­na te­a­tar­skog si­ste­ma

U Grad­skoj knji­ža­ri u Pod­go­ri­ci ve­če­ras u 20.30 bi­će pred­sta­vlje­na knji­ga Dra­ga­na Kla­i­ća „Po­če­ti iz­no­va – Pro­me­na te­a­tar­skog si­ste­ma” u iz­da­nju Uni­ver­zi­te­ta umet­no­sti u Be­o­gra­du, Fa­kul­te­ta dram­skih umjet­no­sti na Ce­ti­nju i iz­da­vač­ke ku­će „Clio”. Dra­gan Kla­ić (1950-2011) je bio isto­ri­čar po­zo­ri­šta i kul­tur­ni ana­li­ti­čar. Pre­da­vao kul­tur­nu po­li­ti­ku i umjet­nost na Uni­ver­zi­te­tu u Laj­de­nu. Na pro­mo­ci­ji će go­vo­ri­ti Zo­ran Ha­mo­vić, di­rek­tor i glav­ni ured­nik iz­da­vač­ke ku­će „Clio” i Se­had Če­kić, de­kan ce­tinj­skog FDU.