Dje­lo „Li­tur­gi­ja” ko­je je kom­po­no­vao Bo­ži­dar Bo­bo Ni­ko­lić, gi­ta­ri­sta i kan­ta­u­tor, pre­mi­jer­no je pred­sta­vlje­no ko­to­r­skoj pu­bli­ci, ko­ja je is­pu­ni­la dvo­ra­nu cr­kve Sv. Du­ha. Na­kon uvo­da ko­ji je od­svi­rao gi­ta­ri­sta Lu­ka Ni­ko­lić, auto­rov sin, kom­plet­nu „Li­tur­gi­ju” a ka­pe­la je iz­veo vo­kal­ni ok­tet u sa­sta­vu: Jo­va­na Mi­lje­no­vić, Iva­na Mar­ko­vić, Mi­li­ca La­lo­še­vić, Ta­ma­ra Fi­strič, San­dra Vuk­mi­ro­vić, San­dra La­zo­vić, Mi­li­ca Pa­sko­vić i Ma­ri­na Mir­ko­vić.
- Uži­va­le smo dok smo pje­va­le, mi­slim da se to mo­glo ču­ti i na­dam se da je i pu­bli­ka uži­va­la isto ko­li­ko i mi. Dje­lo je spe­ci­fič­no, ne mo­že se ni­gdje ču­ti u Cr­noj Go­ri, ni­ti je bi­la pri­li­ka za to - ka­že prof. so­lo pje­va­nja Mi­li­ca La­lo­še­vić.
Ni­ko­lić je na­pi­sao ovo dje­lo na fo­nu pra­vo­slav­ne du­hov­ne mu­zi­ke, ko­ri­ste­ći mo­ti­ve ori­gi­nal­ne Li­tur­gi­je Svnjtog Jo­va­na Zla­to­u­stog u de­set di­je­lo­va. Bi­lo je pla­ni­ra­no da se dje­lo iz­ve­de ovo­ga lje­ta, a sa pri­pre­ma­ma su po­če­li u ju­nu, me­đu­tim, ka­že Ni­ko­lić, „sa osam lju­di ni­je la­ko iza­ći na kraj, a po­go­to­vo kad su u pi­ta­nju že­ne, maj­ke, ko­je ima­ju svo­je po­ro­dič­ne i pro­fe­si­o­nal­ne oba­ve­ze”.
-Ve­o­ma sam za­do­vo­ljan ka­ko su iz­ve­le „Li­tur­gi­ju”, jer one pje­va­ju kao an­đe­li. Uži­vao sam čak i kad su bi­le pro­be, a ka­mo­li na ovom kon­cer­tu ko­ji je bio iz­ne­na­đu­ju­će pri­ja­tan i li­jep - ka­že autor. Du­hov­na mu­zi­ka odav­no ga in­te­re­su­je, do­da­je, a kre­nuo je „Re­kvi­je­mom” sa ko­jim se uz hor i or­ke­star pred­sta­vio na Ko­to­rAr­tu. Za­tim je kom­po­no­vao „Psal­me” i sa­da „Li­tur­gi­ju”. Ra­ni­je je svo­ju mu­zi­ku iz­vo­dio lič­no uče­stvu­ju­ći kao dio or­ke­stra ili ho­ra, a sa­da je iz­vo­đe­nje pre­pu­stio vo­kal­nom ok­te­tu. Dje­lo je kom­po­no­vao po svom unu­tar­njem osje­ća­ju, ona­ko ka­ko su ri­je­či ori­gi­nal­ne „Li­tur­gi­je” od­zva­nja­le u nje­go­vom sr­cu i nje­go­voj gla­vi.
- Kao što su ra­di­li sta­ri maj­sto­ri ru­ske ško­le Čaj­kov­ski, Rah­ma­nji­nov, bez na­mje­re da se sa nji­ma upo­re­đu­jem, ko­ji su svi kom­po­no­va­li li­tur­gi­je, ovo je ra­đe­no u po­pri­lič­no dru­ga­či­jem ob­li­ku - sa­vre­me­ni­je, pri­la­go­đe­no po­i­ma­nju mo­der­nog čo­vje­ka. U kom­po­zi­ci­ji se osje­te uti­ca­ji blu­za, dže­za, u ne­kim ni­jan­sa­ma, vr­lo ma­lo. Na­pi­sao sam kom­plet­nu par­ti­tu­ru, na­dam se da će­mo oti­ći sa ovim dje­lom i u dru­ge gra­do­ve Cr­ne Go­re - ka­že Ni­ko­lić, po zva­nju di­plo­mi­ra­ni po­mor­ski in­ži­njer. Kao di­je­te svi­rao je vi­o­li­nu kod pro­fe­so­ra pok. Nik­še Ču­či­ća, ko­ji je vo­dio i škol­ski hor, a mu­zi­ka ga je pra­ti­la ci­je­log ži­vo­ta. Gi­ta­ru je na­u­čio da svi­ra sam.
- Ja sam ro­đe­njem mu­zi­čar, tu iz­bo­ra ne­ma. Od­re­đe­ne ta­len­te do­bi­ja­mo kad do­đe­mo na svi­jet, svi­dje­lo se to čo­vje­ku ili ne. Je­di­no što mo­že da ura­di je da pri­hva­ti to kao po­klon ili op­te­re­će­nje, sve­jed­no, te da ra­di na to­me - po­ru­ču­je Ni­ko­lić. M.D.P.