Otva­ra­nje iz­lo­žba sli­ka uče­ni­ce de­ve­tog raz­re­da pod­go­rič­ke Osnov­ne ško­le „Su­tje­ska” Kse­ni­je Be­la­de u Spo­men ku­ći voj­vo­de Ga­vra Vu­ko­vi­ća u Be­ra­na­ma pri­vu­kla je broj­ne po­klo­ni­ke umjet­no­sti. Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu, pro­fe­sor Bu­do Mo­ja­še­vić je na­gla­sio da je Kse­ni­ja svo­jim ide­ja­ma i pr­vim stva­ra­lač­kim do­me­ti­ma po­tvr­di­la da se ra­di o ta­len­to­va­noj mla­doj umjet­ni­ci ko­ja je si­gur­nim ko­ra­kom uplo­vi­la u istin­ski li­kov­ni svi­jet.
- Kse­ni­ji­na plat­na obi­lu­ju bo­ga­tim ko­lo­ri­tom, za nje­ne go­di­ne i nje­no is­ku­stvo ve­o­ma vje­što ob­li­ko­va­nim i po­pu­nje­nim. Kad sta­ne­mo pred nje­nu sli­ku i pre­pu­sti­mo se uži­va­nju, osje­ti­će­mo da sa nje zra­či i zre­lost, i si­li­na i pu­no­ća im­pre­si­ja, go­to­vo sa­vr­še­na is­pu­nje­nost pro­sto­ra u ko­ji je mla­da umjet­ni­ca uni­je­la svo­ju mla­dost i svo­ju krv ko­ji­ma neo­do­lji­vo ma­mi i opi­ja, a me­ka­ne, ta­na­no is­pre­ple­ta­ne svi­le­ne ni­ti, po­put no­tur­na, umi­va­ju du­šu či­sto­tom i iskre­no­šću – na­gla­sio je Mo­ja­še­vić.
On je ka­zao da Kse­ni­ja ni­je lu­ta­la u tra­že­nju i ob­li­ko­va­nju svog umjet­nič­kog iden­ti­te­ta, jer se, ka­ko je na­veo, sa za­di­vlju­ju­ćom si­gur­no­šću opre­di­je­li­la za pej­zaž i u nje­mu na­šla odu­šak svo­joj pri­ro­di.
- Sva­kim po­te­zom ko­ji na­pra­vi Kse­ni­ja osta­vi uti­sak la­ko­će, ja­sne for­me, si­gur­no­sti i zre­lo­sti dok plat­nom, u igri uti­sa­ka i ma­šte, raz­li­va naj­čed­ni­ju po­e­ti­ku – po­e­ti­ku či­ste dje­či­je du­še. Uvje­ren sam da je to u svoj stil već uzi­da­la kao ka­men te­me­ljac i da će je to pra­ti­ti ci­je­log ži­vo­ta. U nji­ma vi­dim ne­be­ske ča­ri po­ni­kle na ze­mlji ko­je su je osvo­ji­le, ali ne i za­ro­bi­le. Ona plam­ti i svo­jim i nji­ho­vim bi­ćem, ho­će da ne­skri­ve­no po­ka­že i svo­je odu­še­vlje­nje i nji­ho­vu lje­po­tu ob­je­di­nje­ne sna­gom bo­je i kom­po­zi­ci­o­nim skla­dom dok ih spre­ma da ot­po­či­nu na mje­sto za tra­ja­nje – is­ta­kao je on.
Go­vo­re­ći u ime or­ga­ni­za­to­ra iz­lo­žbe di­rek­tor­ka be­ran­skog Cen­tra za kul­tu­ru Slo­bo­dan­ka Iva­no­vić je podjse­ti­la da se Kse­ni­ja ovo­ga pu­ta pred­sta­vi­la sa tri­de­se­tak ra­do­va i da je ovo nje­na dru­ga sa­mo­stal­na iz­lo­žba. Na­gla­si­la je da su nje­ni mo­ti­vi pej­za­ži, mr­tva pri­ro­da, mje­sta ko­ja ra­do po­sje­ću­je­mo, ili ih se no­stal­gič­no sje­ća­mo. Ka­za­la je da je sli­kar­stvo če­tr­na­e­sto­go­dišp­nje Kse­ni­je Be­la­de, po­red či­jeg se ime­na ni­žu broj­na pri­zna­nja, ute­me­lje­no na este­ti­ci po­et­skog re­a­li­zma i uvi­jek ne­mir­nog im­pre­si­o­ni­zma.
D.J.