Is­tak­nu­ta umjet­ni­ca Ri­ta Kin­ka, pi­ja­nist­ki­nja, šef Ka­te­dre na Aka­de­mi­ji umet­no­sti u No­vom Sa­du odr­ža­la je kon­cert u Cr­kvi Sv. Du­ha u Ko­to­ru, a on­da tri da­na po­sve­ti­la mla­dim pi­ja­ni­sti­ma, po­u­ča­va­ju­ći i ot­kri­va­ju­ći svo­je zna­nje i vje­šti­ne. Ri­ta Kin­ka u raz­go­vo­ru za „Dan” po­zdra­vlja kon­cept da umjet­ni­ci ko­ji to­kom zim­ske se­zo­ne na­stu­pa­ju u Ko­to­ru odr­ži i ma­ster-klas. U tom smi­slu is­ti­če part­ner­stvo ko­je su stvo­ri­le ko­tor­ska Mu­zič­ka ško­la „Vi­da Ma­tjan„ i Ko­to­rArt.
Iz Ko­to­ra i iz Ba­ra su do­šla po tri uče­ni­ka, dvo­je iz Nik­ši­ća, jed­na dje­voj­ka iz Tiv­ta, svi sred­njo­škol­ci sa ko­ji­ma je odr­ža­la 16 ča­so­va. Uvi­jek naj­vi­še ra­di na in­ter­pre­ta­ci­ji, na to­nu, na po­ve­zi­va­nju sop­stve­nih emo­ci­ja sa kom­po­zi­to­rom, ka­že ona.
- Po­red umjet­nič­kih vri­jed­no­sti, mo­ra­te da bu­de­te i do­bar psi­ho­log, sa po­zna­va­njem mu­zič­ke me­to­di­ke. Do­sta uče­ni­ka ima strah, pa ne po­ka­žu ono­li­ko ko­li­ko mo­gu. Ne­ma pu­no vre­me­na, ako ima­mo je­dan čas, on­da je baš te­ško da se ne­što pro­mi­je­ni, a sa tri ča­sa mo­že­mo ne­što i da ura­di­mo. Ali do­bro je – mla­di do­bi­ju im­pul­se – ka­že ona.
Sma­tra da je ova­kav na­čin pe­da­go­gi­je za ine već for­mi­ra­ne um­jte­ni­ke.
Ri­ta Kin­ka je do­bit­ni­ca go­di­šnje na­gra­de Evrop­skog par­la­men­ta „Za že­nu Evro­pe”, na­gra­de za naj­bo­ljeg evrop­skog iz­vo­đa­ča ozbilj­ne mu­zi­ke 1991, Fe­bru­ar­ske na­gra­de Gra­da No­vog Sa­da 2002, a pro­šle go­di­ne je na­gra­đe­na za naj­bo­ljeg žen­skog iz­vo­đa­ča go­di­ne ča­so­pi­sa „Mu­zi­ka kla­si­ka”.
Šta za Vas zna­či pe­da­go­ški rad sa mla­dim mu­zi­ča­ri­ma?
- U po­sljed­nje vri­je­me me do­sta zo­vu, po­go­to­vu iz me­đu­na­rod­nog pro­gra­ma „Era­zmus”, ko­ji po­ve­zu­je raz­li­či­te aka­de­mi­je u jed­nu cje­li­nu, pa ako ste upi­sa­ni u No­vom Sa­du mo­že­te se­me­star da po­ha­đa­te u Tr­stu, Bu­dim­pe­šti ili Oslu. Sad smo i mi pro­fe­so­ri po­če­li da se raz­mje­nju­je­mo. Išla sam pro­šle go­di­ne u Vroc­lav, kra­jem ja­nu­a­ra sam bi­la u Tr­stu. To je aka­dem­ski ni­vo, ve­li­ki pro­gra­mi, stu­den­ti već for­mi­ra­ni, ta­ko da su tu u pi­ta­nju sa­mo raz­li­či­ti po­gle­di na istu stvar.
Di­van ste pri­mjer ka­ko se u jed­noj lo­so­bi pro­ži­ma umjet­nič­ki i pe­da­go­ški rad. Ko­li­ko je to za­htjev­no?
- Ni­je la­ko, ali u ne­ku ru­ku se na­do­pu­nju­je. Kad ste pe­da­gog, vi sa­mi ra­di­te na sop­stve­nom iz­vo­đe­nju, kad mo­ra­te da ver­ba­li­zu­je­te va­še mu­zič­ke mi­sli mo­ra­te ih iz­no­si­ti na ja­san na­čin da bi uče­nik/stu­dent to pri­mio. Jed­no je in­stinkt - svi ima­mo ne­ki mu­zič­ki in­stinkt, ali dok ne ver­ba­li­zu­je­mo, to kao da ne pri­pa­da pot­pu­no na­ma. Čim mu­zi­ku sta­vi­te u ri­je­či, on­da je to ne­što sa­svim dru­go - na svje­snom ni­vou, a ne in­stink­tiv­nom.
Gdje na­stu­pa­te po­sli­je Ko­to­ra?
- Na be­o­grad­skom Šo­pen fe­stu imam za­ka­zan kon­cert 24. fe­bru­a­ra, tu je pro­gram sli­čan ovo­me iz Ko­to­ra, ali umje­sto Li­sto­vih, svi­ra­ću Šo­pe­no­va dje­la. U no­vem­bru sam u Be­o­gra­du na Ko­lar­cu odr­ža­la kon­cert sa dru­gim pro­gra­mom, ta­ko da ne mo­gu u krat­kom pe­ri­o­du da po­na­vljam isti re­per­to­ar, pa sam pri­pre­mi­la ne­što no­vo. U mar­tu ću po­no­vo ići na ne­dje­lju da­na u Vroc­lav, gdje ću odr­ža­ti kon­cert i ma­ster-klas. On­da do­la­zi Šo­pe­nov fe­sti­val u Pri­šti­ni, za ko­ji sam do­bi­la po­ziv. Za­tim u Be­o­gra­du, 19. apri­la, bi­ću go­šća na kon­cer­tu, po ide­ji Isi­do­re Že­be­ljan, ko­ja or­ga­ni­zu­je te­mat­ske ve­če­ri u SA­NU. Na­stu­pi­ću sa vi­o­li­ni­stom i če­list­ki­njom iz En­gle­ske. Po­tom po­či­nje NO­MUS, sad već ja­ko po­znat po svi­je­tu, na­gra­đen je kao naj­bo­lji fe­sti­val, tu ću na­stu­pi­ti sa so­lo-pje­va­či­com Ka­ta­ri­nom Jo­va­no­vić, ko­ja ži­vi u Pa­ri­zu. Ima­mo ve­če „Pje­va­nje du­ha” – du­hov­ne pje­sme Be­to­ve­na, Hajd­na i Bram­sa, a glu­mac Ti­ho­mir Sta­nić će re­ci­to­va­ti pje­sme. Li­jep pro­je­kat ko­me se ra­du­jem. Ima još i za dru­gi dio go­di­ne...
Ko­li­ko Vam na­gra­de zna­če?
- Ni­je cilj na­gra­da da nam go­de, one su sa­mo po­tvr­da da ste na do­brom pu­tu. Ča­so­pis „Mu­zi­ka kla­si­ka” po­sto­ji već de­ce­ni­ju i po­put slič­nih ma­ga­zi­na u svi­je­tu, on na­gra­đu­je. U no­vem­bru sam na Ko­lar­cu svi­ra­la re­si­tal i ne zna­ju­ći da ga kri­ti­ka pra­ti. Sva­ki od 13 čla­no­va ko­mi­si­je slu­ša kon­cer­te u Sr­bi­ji, i da­je svo­je pred­lo­ge. Mo­gu da da­ju po tri pred­lo­ga za naj­bo­ljeg iz­vo­đa­ča re­si­ta­la na go­di­nu, na­gra­du do­bi­ja onaj ko­ji ima naj­vi­še po­du­dar­nih pre­lo­ga. Ta na­gra­da je za me­ne bi­la ne­što pot­pu­no neo­če­ki­va­no. Bi­la sam u Ita­li­ji i moj su­prug mi je ja­vio za na­gra­du.
M.D.PO­PO­VIĆ


Pri­li­ka da na­u­čiš

Ra­di­o­ni­ca­ma vr­sne umjet­ni­ce pri­su­stvo­va­li su i uče­ni­ci i pro­fe­so­ri, ko­ji su ima­li šta da na­u­če i od sa­mog slu­ša­nja. Ma­tu­rant­ki­nja Sred­nje mu­zič­ke ško­le u Tiv­tu Ana­sta­si­ja Alek­sić, iz kla­se prof. Alek­se­ja Mol­ča­no­va, uče­stvo­va­la je u ra­di­o­ni­ca­ma sva tri da­na i ve­o­ma je za­do­volj­na. Ka­že da joj sa­da kad je u fa­zi sa­zri­je­va­nja ko­ri­sti u iz­grad­nji lič­no­sti, ali i oslo­ba­đa­nju pred pu­bli­kom. Sa­vje­ti Ri­te Kin­ke su do­bra pri­pre­ma za upis na ne­ku ino­stra­nu aka­de­mi­ju.
-Za pro­fe­so­re je iz­u­zet­no bit­no da sa­slu­ša­ju čas ve­li­kih maj­sto­ra umjet­no­sti, jer iz to­ga mo­gu mno­go da na­u­če. To je fe­no­me­nal­no za nas. Na taj na­čin se i mi usa­vr­ša­va­mo, edu­ku­je­mo i pra­ti­mo šta se na svjet­skoj sce­ni de­ša­va - ka­že Je­le­na Ljo­ljić, pro­fe­sor­ka kla­vi­ra u Mu­zič­koj ško­li „Vi­da Ma­tjan”.