Već sko­ro če­ti­ri de­ce­ni­je ime po­zna­tog sport­skog rad­ni­ka i le­gen­dar­nog bok­ser­skog asa Vu­či­ća Do­bra­ši­no­vi­ća iz­go­va­ra se s po­seb­nim po­što­va­njem, ne sa­mo u nje­go­vim rod­nim Be­ra­na­ma, ne­go i ši­rom biv­še Ju­go­sla­vi­je. Spor­tom je po­čeo da se ba­vi 1978. go­di­ne u Bok­ser­skom klu­bu „Rad­nič­ki” iz Be­ra­na, da bi kao ak­tiv­ni bok­ser, i ka­sni­je tre­ner, is­pi­sao sjaj­nu sport­sku bi­o­gra­fi­ju. On je 1979. go­di­ne u Pu­li po­stao ju­ni­or­ski bok­ser­ski pr­vak ta­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. Go­di­nu ka­sni­je u Bo­ro­vu je po­stao naj­mla­đi dr­žav­ni se­ni­ro­ski pr­vak, a ti­tu­lu pr­va­ka SFRJ osvo­jio je 1984. go­di­ne u Va­lje­vu. Bio je du­go­go­di­šnji ju­go­slo­ven­ski re­pre­zen­ta­ti­vac, pr­vak Bal­ka­na i osva­jač zlat­nih me­da­lja na mno­go­broj­nim me­đu­na­rod­nim tur­ni­ri­ma, kao što su „Zlat­na ru­ka­vi­ca”, „Zlat­ni gong” i „Be­o­grad­ski po­bjed­nik”. Do­bra­ši­no­vić je se­dam pu­ta bio pr­vak Cr­ne Go­re, dva pu­ta pr­vak Sr­bi­je. Od 1992. go­di­ne je šef struč­nog šta­ba „Rad­nič­kog” iz Be­ra­na, u ko­jem je stvo­rio iz­van­red­ne bok­se­re ko­ji su osvo­ji­li pre­gršt me­da­lja na re­pu­blič­kim, dr­žav­nim i me­đu­na­rod­nim tak­mi­če­nji­ma Bio je se­lek­tor ju­ni­or­ske re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re, kao i sa­ve­zni tre­ner. U ne­ko­li­ko na­vra­ta bi­ran je za tre­ne­ra go­di­ne u Be­ra­na­ma, da bi 2006. go­di­ne bio iza­bran za tre­ne­ra go­di­ne Dr­žav­ne za­jed­ni­ce Sr­bi­je i Cr­ne Go­re. Tre­ner­skim po­zi­vom se ba­vi i da­nas. Za­hva­lju­ju­ći nje­go­vim struč­nim, sport­skim, pe­da­go­škim i ljud­skim kva­li­te­ti­ma, nje­go­vom fa­na­tič­kom en­tu­zi­ja­zmu i lju­ba­vi pre­ma bok­su i spor­tu, Bok­ser­ski klub „Rad­nič­ki” je go­di­na­ma je­dan od naj­u­spje­šnih sport­skih ko­lek­ti­va u Be­ra­na­ma. Ra­sad­nik je zdra­vih, pri­mjer­nih i uspje­šnih spor­ti­sta, ko­ji na naj­ljep­ši na­čin pre­zen­tu­ju svoj grad.
Za po­stig­nu­te re­zul­ta­te be­ran­sko pred­stav­ni­štvo „Da­na” je Vu­či­ća Do­bra­ši­no­vi­ća da­ro­va­lo kom­ple­tom dje­la Fjo­do­ra Mi­haj­lo­vi­ča Do­sto­jev­skog u iz­da­nju „Ju­me­dia Mon­ta”.
- Sport­ska i ži­vot­na bi­o­gra­fi­ja Vu­či­ća Do­bra­ši­no­vi­ća za­slu­žu­je sa­mo ri­je­či po­hva­le. On je de­ce­ni­ja­ma, po­sti­žu­ći iz­van­red­ne re­zul­ta­te, na naj­ljep­ši mo­gu­ći na­čin pro­no­sio sla­vu ne sa­mo Be­ra­na, ne­go i Cr­ne Go­re i on­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. Uspje­šan je i kao bok­ser i kao tre­ner, i svoj ži­vot po­da­rio je spor­tu i fi­zič­koj kul­tu­ri. Jed­nom ri­ječ­ju Do­bra­ši­no­vić je ži­va sport­ska le­gen­da, a nje­go­va do­stig­nu­ća istin­ski pu­to­kaz mla­đim ge­ne­ra­ci­ja­ma želj­nim da do­seg­nu vr­hun­ske uspje­he. Za­to mu že­li­mo pu­no uspje­ha u da­ljem ži­vo­tu i ra­du – ka­za­la je Je­le­na Dra­go­vić, re­fe­rent mar­ke­tin­ga u do­pi­sni­štvu „Da­na” u Be­ra­na­ma, uru­ču­ju­ći Do­bra­ši­no­vi­ću kom­plet knji­ga.
Vu­čić se za­hva­lio na knji­ga­ma ko­je je do­bio, na­vo­de­ći da se iskre­no ob­ra­do­vao po­klo­nu. Is­ta­kao je da uz sport vo­li i da či­ta i ta­ko sti­če no­va zna­nja.
- Ra­du­jem se po­klo­nu, jer se ra­di o vri­jed­nim knji­ga­ma ne­pro­la­zne vri­jed­no­sti. One će za­u­ze­ti po­ča­sno mje­sto u mo­jim vi­tri­na­ma, kao što sport za­u­zi­ma uz­vi­še­no mje­sto u mom sr­cu - ka­zao je Do­bra­ši­no­vić.
Na­gla­sio je da će i da­lje ra­di­ti na pro­mo­ci­ji spor­ta i pod­sti­ca­nju mla­dih da upra­žnja­va­ju zdra­ve sti­lo­ve ži­vo­ta.
- Po­da­rio sam ži­vot spor­tu i svom rod­nom gra­du. Da­vao sam mak­si­mum ka­ko bi oda­bra­nom po­zi­vu od­go­vo­rio na naj­bo­lji na­čin, zbog če­ga sam iz­u­zet­no po­no­san. Ko­li­ko sam u sve­mu to­me uspio, mo­žda, naj­bo­lje go­vo­re pri­zna­nja ko­ja sam do­bi­jao. Dra­go mi je kad lju­di ne za­bo­ra­vlja­ju ne­či­je uspje­he. To mi da­je sna­ge da i da­lje ra­dim i uvje­ra­vam mla­de da je za od­go­va­ra­ju­će for­mi­ra­nje jed­ne lič­no­sti ba­vlje­nje spor­tom mno­go bit­na stvar. Za­to po­zi­vam mla­de da se, umje­to oda­va­nju raz­li­či­tim po­ro­ci­ma, po­sve­te či­ta­nju i spor­tu, jer je to put do sreć­ne bu­duć­no­sti – po­ru­čio je Do­bra­ši­no­vić.
D.J.