Li­ban­sko-ru­ski fi­lo­zof prof. dr Su­he­il Fa­rah odr­žao je pre­da­va­nje ,,Di­ja­log ci­vi­li­za­ci­ja u epo­hi in­ter­ne­ta” u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri. Pu­bli­ci je s ru­skog nje­go­vo iz­la­ga­nje, ko­me je pret­ho­dio po­lu­ča­sov­ni film o nje­go­vom ra­du, pre­vo­dio prof. dr Ra­do­je Go­lo­vić. Su­he­i­lo­vo pre­da­va­nje u ci­je­lo­sti će bi­ti ob­ja­vlje­no u pre­vo­du na srp­ski u ne­kom od na­red­nih bro­je­va ča­so­pi­sa ,,Lu­ča”.
Kao te­o­re­ti­čar po­znat po za­go­va­ra­nju me­đu­ci­vi­li­za­cij­skog, me­đu­re­li­gij­skog i me­đu­kul­tur­nog di­ja­lo­ga, dr Fa­rah is­ti­če da je glav­no pi­ta­nje ka­kve su per­spek­ti­ve ta­kvog jed­nog di­ja­lo­ga u svi­je­tu u ko­me ži­vi­mo. Jer, svje­do­ci smo ne­iz­vje­sno­sti ko­ju su do­ni­je­le dru­štve­ne pro­mje­ne ko­je su u po­sljed­nje vri­je­me pre­ga­zi­le do­sa­da­šnje kon­cep­ci­je kul­tu­re, ci­vi­li­za­ci­je, obra­zo­va­nja i re­li­gi­je – du­hov­no­sti. To je do­ve­lo do eks­pan­zi­je otu­đe­no­sti, fa­na­ti­za­ma, zla svih vr­sta, ne­tr­plji­vo­sti jed­nih pre­ma dru­gi­ma, rat­nih su­ko­ba. I to ne sa­mo kon­kret­nih voj­nih su­ko­ba, već i idej­nog i ide­o­lo­škog su­ko­ba, što se ogle­da u glo­ba­li­za­cij­skim po­kre­ti­ma.
U da­na­šnje vri­je­me, ka­ko ka­že dr Fa­rah, pe­te re­vo­lu­ci­je ko­mu­ni­ka­ci­je, ve­li­ku ulo­gu u tom su­ko­bu igra i in­ter­net. Ali, in­ter­ne­tu se ne mo­že od­re­ći i po­zi­tiv­na stra­na ko­mu­ni­ka­ci­je, mo­guć­nost me­đu­ci­vi­li­za­cij­skog i in­ter­kul­tur­nog di­ja­lo­ga. Ujed­no, to je me­dij, ko­ji je upr­kos či­nje­ni­ci da vi­še ne­ma ano­nim­no­sti, omo­gu­ćio da ne­ma ni pre­pre­ka – gra­ni­ca, jer do­pri­no­si ši­re­nju idej­nih, kul­tur­nih, na­uč­nih, umjet­nič­kih do­stig­nu­ća. Od­no­sno, ka­že dr Fa­rah, in­ter­net je pro­mi­je­nio sli­ku di­ja­lo­ga ka­kvu smo po­zna­li do­sad, jer omo­gu­ća­va (slo­bo­dan) uvid u in­for­ma­ci­ju, a na osno­vu ko­jih se mo­že kre­i­ra­ti (slo­bod­no) mi­šlje­nje.
Ipak, is­ti­če dr Fa­rah, in­ter­net je uve­li­ko po­mo­gao pro­pa­gi­ra­nju po­tro­šač­ke kul­tu­re u ci­je­lom svi­je­tu. A, po­tro­šač­ka kul­tu­ra oni­ma ko­ji kre­i­ra­ju svjet­ske to­ko­ve po­li­ti­ke, pr­ven­stve­no pred­stav­ni­ci­ma za­pad­ne li­be­ral­ne de­mo­kra­ti­je, omo­gu­ća­va ge­ne­ra­ci­ju kon­fli­ka­ta me­đu ci­vi­li­za­ci­ja­ma i kul­tu­ra­ma. Od­no­sno, su­prot­no de­kla­ri­sa­nim ci­lje­vi­ma, za­pad­na de­mo­kra­ti­ja u stva­ri one­mo­gu­ća­va istin­ski di­ja­log, ka­že dr Fa­rah. Ta­kvo po­stu­pa­nje na­ro­či­to je oli­če­no u po­li­ti­ci SAD-a, ko­je su po nje­mu, glav­ni kri­vac za du­bo­ku, op­šte­svjet­sku kri­zu na svim po­lji­ma, ne sa­mo eko­nom­skom. Čak je naj­do­mi­nant­ni­ja kri­za du­hov­nih vri­jed­no­sti. Mo­gu­će rje­še­nje za iz­laz iz kri­ze u eri in­ter­ne­ta dr Fa­rah vi­di u slje­de­ćem:
- Iz­laz iz kri­ze je ne­mo­guć bez istin­skog di­ja­lo­ga i su­sre­ta me­đu kul­tu­ra­ma i ci­vi­li­za­ci­ja­ma – ka­že dr Fa­rah. Po­treb­no je, do­da­je dr Fa­rah, oslo­bo­di­ti se oko­va sub­kul­tu­re, kao i sop­stve­nih pred­ra­su­da i ste­re­o­ti­pa pre­ma dru­gom ka­ko bi se na­šao za­jed­nič­ki je­zik. Ž.J.