-„Mno­go vo­lim da pi­šem, mo­je pje­sme na­sta­ju u ma­šti i oda­tle po­či­nju da se raz­vi­ja­ju, on­da ma­štu pre­to­čim u sti­ho­ve”, ka­že mla­da pje­sni­ki­nja Kri­sti­na Ka­me­na­ro­vić, ko­ja je za­vr­ši­la osmi raz­red OŠ „Nje­goš”. Nje­na pr­va zbir­ka po­e­zi­je pod na­slo­vom „Sa­njam pje­sme”, ko­ju je po­sve­ti­la po­koj­nom ocu Sreć­ku, ob­ja­vlje­na u iz­da­nju ko­tor­skog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za dje­cu i Po­mor­skog mu­ze­ja Cr­ne Go­re, pred­sta­vlje­na je na pu­noj Pja­ci od Ki­na. Kao mul­ti­ta­len­to­va­no di­je­te Kri­sti­na se opro­ba­va­la, uspje­šno u vi­še gra­na umjet­no­sti - za­vr­ši­la kla­vir u Ni­žoj mu­zič­koj ško­li „Vi­da Ma­tjan” u kla­si prof. Vo­ji­slav­ke Mi­lić, ba­vi­la se ma­žo­ret ple­som i fol­klo­rom. Po­tvr­du svog ta­len­ta na­šla je u po­e­zi­ji.
- Ovo je ve­li­ki uspjeh za me­ne. Da­la sam sve od se­be, za­do­volj­na sam i dra­go mi je da su lju­di do­šli da me po­dr­že. Po­e­zi­jom iz­ra­ža­vam svo­je mi­sli i osje­ća­nja. Sva­ka umjet­nost mo­že spa­si­ti svi­jet, ko­ji je pre­vi­še ha­o­ti­čan i tur­bu­len­tan, u ko­jem se ubr­za­no ži­vi. Umjet­nost je ta ko­ja će stvo­ri­ti mo­sto­ve me­đu lju­di­ma, stvo­ri­ti no­va pri­ja­telj­stva i no­ve lju­ba­vi. Moj otac me po­dr­ža­vao u ovo­me i od­lu­či­la sam da ova mo­ja pr­va knji­ga bu­de nje­mu po­sve­će­na – ka­za­la je mla­da po­e­te­sa za „Dan”.
Za­hval­na je uči­te­lji­ci An­ge­li­ni Kru­nić, uz ko­ju je na­u­či­la da vo­li po­e­zi­ju i po­če­la da pi­še. Kad je uči­la pr­va slo­va, za­vo­lje­la je po­e­zi­ju Či­ka Jo­ve Zma­ja, a po­sli­je je či­ta­la pje­sme Lju­bi­vo­ja Ršu­mo­vi­ća i Dra­ga­na Ra­du­lo­vi­ća. Na­stav­ni­ca Stan­ka Kne­že­vić osvo­ji­la je, ka­že, nje­no sr­ce i usa­di­la joj još ve­ću že­lju za pi­sa­njem. Pi­sa­nja je pri­vla­či jer da­je mo­guć­nost da iz­ra­zi svo­je mi­sli i osje­ća­nja. U po­čet­ku je pi­sa­la pje­sme po­sve­će­ne gra­du, mo­ru, plo­vid­bi... Nje­na zbir­ka pli­je­ni lje­po­tom ri­me, lju­ba­vlju za dra­ge, bli­sko­šću sa pri­ro­dom i ple­me­ni­tim po­ru­ka­ma hu­ma­no­sti. Ka­že da je Ko­tor­ski fe­sti­val, uz ko­ji je od­ra­sta­la, ve­o­ma va­žan i kao čla­ni­ca Dje­či­jeg ži­ri­ja, tru­di se da obo­ga­ti pro­gram, ka­ko bi bio do­pa­dljiv svi­ma.
Kri­sti­na je re­dov­na uče­sni­ca kul­tur­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja u Ko­to­ru, po­seb­no is­ti­če na­stup po­vo­dom Svjet­skog da­na po­e­zi­je, ka­da je ka­zi­va­la svo­je pje­sme, u že­lji, ka­ko ob­ja­šnja­va, da „pre­ne­se lju­bav na lju­de”. Kao am­bi­ci­o­zna mla­da oso­ba vi­še pu­ta je uče­stvo­va­la na knji­žev­nim kon­kur­si­ma, i ma­da ni­je ima­la pri­li­ku da osvo­ji ne­ku na­gra­du, ne od­u­sta­je. „Uvi­jek idem da­lje, znam da će se to na kra­ju ipak is­pla­ti­ti”, ka­že ona.
- Ka­da je di­je­te svje­dok, uče­snik i stva­ra­lac, na­sta­ju ma­gič­ne knji­ge. U tre­nut­ku ka­da se sva is­ku­stva dje­te­ta sto­pe u jed­nu zbir­ku sti­ho­va, na­sta­ju do­sa­nja­ne pje­sme. Na­ša su­gra­đan­ka, mla­da Kri­sti­na Ka­me­na­ro­vić, nu­di nam i stro­fe i od­go­vo­re na mno­ge po­gle­de o svi­je­tu u dje­či­jem oku u nje­noj zbir­ci „Sa­njam pje­sme - is­ta­kla je prof. Ma­ja Gr­gu­ro­vić.
M.D.P.


Po­ro­dič­na sje­ća­nja i žur­ka

Je­din­stve­nu iz­lo­žbe­nu po­stav­ku pod na­zi­vom „Mu­zej po­ro­di­nih sje­ća­nja” ima­la je pri­li­ku da vi­di broj­na pu­bli­ka na Pja­ci od ki­na. Iz­lo­žba je dio kam­pa­nje „Za­u­sta­vi­mo na­si­lje nad dje­com” ko­ju spro­vo­de UNI­CEF i Vla­da Cr­ne Go­re uz po­dr­šku Evrop­ske uni­je i „Te­le­nor” fon­da­ci­je. Lič­ni pred­me­ti pod­sje­ća­ju na va­žnost po­ro­di­ce kroz pri­če o is­ku­stvi­ma dje­ce, ro­di­te­lja, ba­ki i dje­do­va, od sre­će i ra­do­sti do bo­li i po­vre­da.
Akor­dov dječ­ji te­a­tar iz Nik­ši­ća pred­sta­vio se „Pr­vom žur­kom” na Pja­ci od ki­na, a Dje­ca vr­ti­ća „Ra­dost” na­stu­pi­la su spek­ta­klom „Ra­dost i go­sti” osva­ja­ju­ći svo­jim šar­mom pu­bli­ku is­pred po­zor­ni­ce na Tr­gu od oruž­ja.


Pri­ča o čo­vje­ku i ri­bi na škot­ski na­čin

U ko­pro­duk­ci­ji Tor­to­i­se in a Nuts­hell i Mac­ro­bert Arts Cen­tre iz Škot­ske i The­a­tre Ka­ta­pult iz Dan­ske, na sce­ni „ku­ti­ja” u glav­nom pro­gra­mu je za uz­rast 12+ iz­ve­de­na mul­ti­me­di­jal­na lut­kar­sko-dram­ska pred­sta­va „Ri­ba”. To je pri­ča o čo­vje­ku i ri­bi, o neo­če­ki­va­nom uti­ca­ju ko­ji ima­ju jed­no na dru­go. „Tka­ju­ći bo­ga­tu ta­pi­se­ri­ju kom­bi­no­va­njem lut­kar­stva, po­kre­ta i kom­plek­snog di­zaj­na, uz prat­nju uz­bu­dlji­ve ori­gi­nal­ne mu­zi­ke, ova pred­sta­va po­zi­va pu­bli­ku da za­ro­ni u pod­vod­ni svi­jet. Is­tra­žu­ju­ći te­me de­pre­si­je, za­vi­sno­sti i na­pu­šte­no­sti, „Ri­ba” je is­tra­ži­va­nje o to­me šta smo sve sprem­ni da uči­ni­mo da bi­smo po­bje­gli od nas sa­mih, ali i o to­me ka­ko na­ći ra­dost, čak i u naj­du­bljim i naj­mrač­ni­jim du­bi­na­ma”, za­pi­sao je tim Tor­to­i­se in a Nuts­hell, u sa­rad­nji sa En So­fi Ok­sen­vad, ko­a­u­tor­kom spek­ta­kla. Re­ži­ju pot­pi­su­je Ros Mek­Kej, di­zajn Ame­li­ja Bird, a LXdizajn – Saj­mon Vil­kin­son. Kom­po­zi­tor je Džim Har­burn, pro­du­cent En­dr­ju Ge­non, a igra­li su Aleks Brd i Aran Ha­ui. U is­toj re­ži­ji ovo po­zo­ri­šte će ve­če­ras u Kul­tur­nom cen­tru od­i­gra­ti dvi­je iz­ved­be pred­sta­ve „Iz­gu­blje­ne stva­ri” (pr­vu od 18 i dru­gu od 20 sa­ti).