Sli­kar Mark Pio Mak­si­mi­li­en Sal­ve­li, hr­vat­sko-fran­cu­sko-ita­li­jan­ski umjet­nik ko­ji već de­ce­ni­ja­ma ži­vi na re­la­ci­ji Fran­cu­ska-Ita­li­ja, pr­vi put se pred­sta­vio na­šoj pu­bli­ci. Nje­go­va obim­na po­stav­ka „Me­ta­fo­ri­čan po­zdrav ra­đa­nju Evro­pe” od pri­je dvi­je ve­če­ri iz­lo­že­na u Mo­der­noj ga­le­ri­ji u Pod­go­ri­ci, upo­zna­je nas i pod­sje­ća na umjet­ni­ka ko­ji je do­bar dio svog opu­sa po­sve­tio upra­vo stva­ra­nju i zna­če­nju Evrop­ske uni­je za sta­nov­ni­ke sta­rog kon­ti­nen­ta. Od po­čet­nih 120 ra­do­va ova za­ni­mlji­va po­stav­ka, ra­zno­rod­na i po mo­ti­vi­ma i po teh­ni­ci, vre­me­nom se uve­ća­la na 247 dje­la ko­je, ka­ko is­ti­če Sal­ve­li, bro­jem i sa­dr­ža­jem svje­do­če o mul­ti­kul­tu­ral­no­sti Evro­pe.
Ka­ko nam je ob­ja­snio ovaj ži­vo­pi­sni umjet­nik, ko­ji ne sa­mo da pr­vi put iz­la­žnje u Cr­noj Go­ri ne­go i u njoj bo­ra­vi, kon­cept ove iz­lo­žbe je isto­vre­me­no i nje­na isto­ri­ja. Dav­ne 1993. go­di­ne, dok je još stu­di­rao sli­kar­stvo na aka­de­mi­ji u Pa­ri­zu, do­bio je na­gra­du za iz­lo­žbu ko­jom se umjet­nič­ki osvr­nuo na re­zul­ta­te isto­rij­skog re­fe­ren­du­ma ko­jim je Evrop­ska za­jed­ni­ca pre­i­me­no­va­na u Uni­ju. I, Sal­ve­li je kao re­zul­tat ove na­gra­de već tih go­di­na iz­la­gao u Lon­do­nu, Ri­mu, Ber­li­nu i Mo­skvi.
Ci­klus „Me­ta­fo­ri­čan po­zdrav ra­đa­nju Evro­pe” od 120 sli­ka je mi­ro­vao go­di­na­ma, dok Hr­vat­ska ni­je ušla u EU. Taj do­ga­đaj, ob­ja­šnja­va Sal­ve­li, uti­cao je da se ova iz­lo­žba pre­se­li u Za­greb.
- I pla­ni­ra­no je da se vra­ti u Pa­riz, ali sam shva­tio da se u ze­mlja­ma re­gi­o­na spa­ja te­melj­na ide­ja EU sa poj­mom evrop­skog kon­ti­nen­ta. U ono vri­je­me, ka­da se je for­mi­ra­na EU, ni­je se ni sa­nja­lo da će ze­mlje ne­ka­da­šnjeg is­toč­nog blo­ka bi­ti u bu­i­duć­no­sti ze­mlje de­mo­krat­skog ure­đe­nja. No, do­go­di­lo se i to. I ne sa­mo to. Evrop­ska de­mo­kra­ti­ja do­šla je na is­tok. Za­to sam že­lio da ovaj ci­klus sli­ka vi­de lju­di ko­ji su sta­nov­ni­ci Uni­je i oni ko­ji će to po­sta­ti. Ri­ječ je o po­stav­ci go­vo­ri o slo­bo­di kul­tu­re i slo­bo­di di­ja­lo­ga. Ta­ko je to sve po­če­lo – ob­ja­snio je Sal­ve­li.
Na­gla­še­na he­te­ro­ge­nost ove iz­lo­žbe je, ka­ko je ob­ja­snio Sal­ve­li, oba­ve­zna, jer „de­vi­za Evro­pe je­ste za­jed­no u raz­li­či­to­sti”.
– Dra­go mi je što se u mom dje­lu, u ovoj po­stav­ci, od­mah uoča­va­ju bit­ne oso­bi­ne Evro­pe – raz­li­či­tost, hra­brost, en­tu­zi­ja­zam – ka­zao je on.
Pr­vu iz­lo­žbu u Pa­ri­zu 1993. go­di­ne či­ni­lo je 120 sli­ka – jer je ta­da EU či­ni­lo 12 dr­ža­va ko­je je pred­sta­vio sa po 12 ra­do­va. U me­đu­vre­me­nu po­stav­ka je „po­ra­sla” na 247 ra­do­va – sli­ka, skulp­tu­ra, in­sta­la­ci­ja.
– Na­kon Pod­go­ri­ce ova vra­ća se u Za­greb, oda­kle se se­li se u Lju­blja­nu. Svoj put „Me­ta­fo­ri­čan po­zdrav ra­đa­nju Evro­pe” za­vr­ši­će ta­mo gdje je po­če – u Pa­ri­zu. Imam že­lju da po­ka­žem­Pa­ri­ža­ni­ma ka­ka ži­vi, ka­ko se no­si ide­je Evrp­ske uni­je i da na na­šem kon­ti­nen­tu po­sto­ji još ze­ma­lja, od ko­jih se ne­ke bo­re da uđu u EU – za­klju­čio je Sal­ve­li.
Sal­ve­li ne kri­je en­tu­zi­ja­zam ko­ji osje­ća pre­ma Evro­pi i EU, jer ka­ko ka­že, ka­ko ne bi­ti en­ti­zu­ja­sti­čan pre­ma vre­me­nu kad si mlad, kad si stu­dent i kad za­hva­lju­ju­ći ide­ji o uje­di­nje­noj Evro­pi na­pra­viš iz­lo­žbu ko­ja ti je omo­gu­ći­la pro­mo­ci­je u naj­va­žni­jim evrop­skim me­tro­po­la­ma.
Sal­ve­li Evro­pu naj­ma­nje je pred­sta­vio ar­hi­tek­tu­rom, a naj­vi­še lju­di­ma – di­ho­vim skulp­tu­ra­ma, cr­te­ži­ma, ob­ri­si­ma na plat­ni­ma. Jer, ob­ja­šnja­va on, „umjet­nost či­ne lju­di”.
– Ov­dje u Cr­noj Go­ri za­te­kao sam mla­de i li­je­pe lju­de. Ni­sam to pri­je znao. Ka­da smo se sa mor­ske oba­le pe­li go­re iz­ne­na­dio sam se lje­po­tom pej­za­ža – na­i­šli smo na je­ze­ro, pla­ni­ne... fan­ta­stič­no. Ho­li­vud­ski stu­di­ji i ne zna­ju ka­kve lje­po­te ima­te – da zna­ju ov­dje bi mo­gli da sni­ma­ju fan­ta­stič­ne fil­mo­ve – pri­mi­je­tio je Sal­ve­li.
Iz­lo­žbu „Me­ta­fo­ri­čan po­zdrav ra­đa­nju Evro­pe” otvo­ri­li su hr­vat­ski am­ba­sa­dor Ve­selj­ko Gru­bi­šić, a rad Mark Pio Mak­si­mi­li­en Sal­ve­lia pri­bli­ži­la je sli­kar­ka Sel­ma Đe­če­vić. S.Ć.


Ste­re­o­ti­pi, go­sto­prim­stvo i kli­ma

Iz­ra­zio je Sal­ve­li za­hval­nost zbog go­sto­prim­stva. Ka­že da su ga to­plo do­če­ka­li u Mu­ze­ji­ma i ga­le­ri­ja­ma Pod­go­ri­ce, jer, ni­je krio, ro­bo­vao je ste­re­o­ti­pi­ma i pred­ra­su­da­ma.
– Za me­ne je Cr­na Go­ra ve­li­ko ot­kri­će, jer ni­kad ni­sam bio u va­šoj ze­mlji. Kad pu­tu­je­te u ne­ku ze­mlju u ko­joj ni­kad ni­ste bi­li ima­te ve­li­ki en­tu­zi­ja­zam. Ovih pet da­na ko­li­ko sam pro­veo ov­dje vi­dio sam pre­div­ne stva­ri, ali vi­dim i da vam je ve­o­ma vru­će, pa mi se či­ni da bi Pod­go­ri­ca tre­ba­la bi­ti na oba­li mo­ra – osvr­nuo se Sal­ve­li i na pod­go­rič­ku kli­mu.