U okvi­ru Off pro­gra­ma ovo­go­di­šnjeg Gra­da te­a­tra pre­mi­jer­no je iz­ve­de­na Šek­spi­ro­va „Ukro­će­na go­ro­pad” u re­ži­ji Zo­ra­na Ra­ko­če­vi­ća, stu­dent­ska pred­sta­va u ko­pro­duk­ci­ji bu­dvan­skog fe­sti­va­la, FDU na Ce­ti­nju i CNP-a u Pod­go­ri­ci, a re­a­li­zo­va­na pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva kul­tu­re.
Bri­jeg od Bu­dve, na pro­sto­ru Pon­te is­pod San­ta Ma­ri­je, prek­si­noć je bio im­pre­siv­na sce­no­gra­fi­ja za jed­nu od naj­po­pu­lar­ni­jih Šek­spi­ro­vih dra­ma, ko­ju je Ra­ko­će­vić smje­stio u ovo na­še do­ba glo­bal­nog kon­fek­cij­skog i uni­for­mog dru­štva, ini­form­nih vri­jed­no­sti, tač­ni­je, bez­vri­jed­no­sti, ko­je na ovim na­šim ma­lim pro­sto­ri­ma po­pri­ma­ju još za­stra­šu­ju­će zna­če­nje. Sam ula­zak pu­bli­ke u im­pro­vi­zo­va­no gle­da­li­šte ta­ko­đe je dio kon­cep­ta pred­sta­ve, ko­ja po­či­nje sce­nom ka­ko Ka­ta­ri­na, tra­ve­sti­ra­ni mu­ška­rac ko­ga igra Vu­le Mar­ko­vić, ras­tu­ra svad­bu svo­je se­stre Bjan­ke (Sa­nja Vu­ji­sić), i gu­ra je u le­zbij­sku ve­zu sa Lu­ćen­com (An­đe­li­ja Ron­do­vić). I dok se nje­ni pro­sci, Gre­mio (Dra­gan Ra­čić) i Tra­nio (Mar­ko To­do­ro­vić) i da­lje bo­re za nju, nu­de­ći nje­noj maj­ci Bap­ti­sti (Ma­ja Đu­rić) no­vac i ne­kret­ni­ne sa­mo da bi do­bi­li nje­nu na­klo­nost, Ka­ta­ri­na i sve­šte­nik Pe­tru­čio (Ste­van Ra­du­si­no­vić), za­pa­da­ju u od­nos di­vlja­nja i kro­će­nja, gdje se raz­ot­kri­ju nji­ho­vi tra­ve­sti­ra­ni iden­ti­te­ti. Tu je, na­rav­no, i Hor­ten­sio (Je­le­na Đu­kić), ce­re­mo­ni­jal maj­stor, fo­to­graf i sti­li­sta, i Ka­ta­ri­nin drug, pa nam Ra­ko­če­vi­će­va ko­me­di­ja si­tu­a­ci­je sa ele­men­ti­ma far­se, ka­ko je žan­rov­ski od­re­dio svoj ko­mad, pot­pu­no ogo­lju­je ne rod­no – pol­ne i sek­su­al­ne tra­ve­sti­je, ka­ko bi se u pr­vi mah mo­glo za­klju­či­ti, već ne­što mno­go ozbilj­nji­je – sve tra­ve­sti­je ovih na­ših du­bo­ko po­re­me­će­nih Mno­go­broj­na pu­bli­ka je ci­je­lu eki­pu pred­sta­ve is­pra­ti­la apla­u­zi­ma.
- Mi­slim da je ovaj glu­mač­ki sa­stav, do­sta jak, iz­vu­kao iz sop­stve­nog že­lu­ca, iz di­ja­frag­me sva­ku Šek­spi­ro­vu re­pli­ku, sva­ku nje­go­vu ri­ječ, sva­ki slog, i vje­ru­jem da je to ono što je ve­če­ras kra­si­lo iz­vo­đe­nje na­še pred­sta­ve. Ovaj am­bi­jent, uz sve te­ško­će i ri­zi­ke ko­je otvo­re­na sce­na no­si sa­ma po se­bi, do­sta je do­pri­neo lje­po­ti, atrak­tiv­no­sti i su­ge­stiv­no­sti Šek­spi­ro­ve pri­če, mi smo mje­sec i po da­na ra­di­li na ma­loj sce­ni CNP-a, ov­dje smo pro­ba­li sa­mo šest da­na, što je ma­lo vre­me­na, ta­ko da je sam am­bi­jent dik­ti­rao mi­zan­scen, a i u sa­moj te­mi smo ma­lo in­ter­ve­ni­sa­li. Na kra­ju, am­bi­jent je ra­dio za nas, a ne mi za nje­ga, i da je za­zvu­čao ona­ko ka­ko tre­ba – ka­zao je mla­di re­di­telj.
On je bio za­do­vo­ljan pri­je­mom bu­dvan­ske pu­bli­ke, ko­ja je, ka­ko je na­gla­sio, osje­ti­la šta je an­sambl htio da ka­že nji­ho­vom ver­zi­jom „Ukro­će­ne go­ro­pa­di”.R.K.


Ru­ski i cr­no­gor­ski na­rod su pri­ja­te­lji

Mu­zič­ki pro­gram Gra­da te­a­tra pri­re­dio je svo­joj pu­bli­ci još je­dan do­ga­đaj ovog lje­ta – kon­cert ve­li­kog ru­skog vir­tu­o­za Alek­se­ja Lju­bi­mo­va. Kon­cert je bio ras­pro­dat i tra­ži­la se sto­li­ca vi­še. Ru­ski umjet­nik či­ji je ži­vot jed­na­ko uz­bu­dljiv kao i dje­la ko­ja iz­vo­di, iz­ja­vio će sa na­stu­pa u Bu­dvi du­go no­si­ti pre­div­ne uti­ske.
- Im­pre­si­van je pro­stor cr­kve San­ta Ma­ri­ja, in­ti­man, pre­pun du­hov­no­sti pro­hu­ja­lih vre­me­na i vi­je­ko­va... isnpi­ra­ci­ja svim umjet­ni­ci­ma - re­a­ko je Lju­bi­mov.
Či­nje­ni­cu da je na nje­go­vom kon­cer­tu bi­lo i do­sta ru­skih tu­ri­sta ko­ji bo­ra­ve u Bu­dvi, Lju­bi­mov ob­ja­šnja­va isto­ri­jom.
- Iz­me­đu ru­skog i cr­no­gor­skog na­ro­da vi­je­ko­vi­ma po­sto­ji pra­vo pri­ja­telj­stvo, div­no je što se ono na­sta­vlja bez ob­zi­ra na sve glo­bal­ne dru­štve­ne i po­li­tič­ke tur­bu­len­ci­je, i kao što se ja ov­dje, na Ce­ti­nju i u Ba­ru osje­ćam kao kod ku­će, me­đu svo­ji­ma, ta­ko se si­gur­no osje­ća­ju i ru­ski tu­ri­sti ko­ji do­la­ze da lje­tu­ju – is­ta­kao je je pi­ja­ni­sta.