Tri­bi­na pod na­zi­vom ,,Njegošev`plamen božestveni`”, odr­ža­na je pred broj­nom pu­bli­kom u Knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, u Pod­go­ri­ci. Na tri­bi­ni su uče­stvo­va­li doc. dr Du­šan Kr­cu­no­vić, dr Sr­đan Ma­raš, kao i doc. dr Dra­go Pe­ro­vić.
,,Nje­go­še­va ti­ra­no­ma­hi­ja” bio je na­ziv iz­la­ga­nja doc. dr Du­ša­na Kr­cu­no­vi­ća.
– Tek­stu­al­no upo­ri­šte za pri­stup Nje­go­šu kao ak­te­ru vi­še­stru­ke ti­ra­no­ma­hi­je mo­že se pri­lič­no pre­ci­zno od­re­di­ti. Sa­ma ri­ječ ti­ra­ni­ja ili tir­jan­stvo po­ja­vlju­je se u Nje­go­še­vim dje­li­ma čak 25 pu­ta. Ka­da se sva ta mje­sta uzmu po­na­o­sob i u cje­li­ni, iz­vi­je­sno je da ri­ječ tir­jan­stvo ni­po­što ne­ma sa­mo ne­ku or­na­men­tal­nu, re­to­rič­ku, ili epi­zod­nu funk­ci­ju u Nje­go­še­vom dje­lu. Mo­glo bi se re­ći da je tir­jan­stvo pro­ga­nja­lo cr­no­gor­skog vla­di­ku ono­li­ko ko­li­ko je i ono pro­ga­nja­lo nje­ga – ka­zao je Kr­cu­no­vić. On je do­dao da je Nje­goš bio pro­ta­go­ni­sta ti­ra­no­ma­hi­je u pro­sto­ru kon­kret­nog, re­al­nog, isto­rij­skog is­ku­stva.
- On po­sma­tra ti­ra­ni­ju kao svjet­ski isto­rij­ski fe­no­men, ko­ji u nje­go­vim dje­li­ma ima sta­tus ka­ko pje­snič­kog mo­ti­va, ta­ko i pu­no­va­žnog in­te­lek­tu­al­nog pro­ble­ma i dra­ma­tič­ne uz­ne­mi­ru­ju­će du­hov­no-eg­zi­sten­ci­jal­ne te­me. Je­dan od naj­ve­li­čan­stve­ni­jih uči­na­ka nje­go­ve ti­ra­no­ma­hij­ske po­bu­ne je to što mi da­nas mo­že­mo bo­lje da ra­zu­mi­je­mo sam fe­no­men ti­ra­ni­je, a on ni­je ni ana­hro­na fi­lo­zof­sko-po­li­tič­ka ka­te­go­ri­ja, ni­ti pro­la­zna isto­rij­ska epi­zo­da – po­ja­snio je Kr­cu­no­vić. On je de­talj­no po­ja­snio, ko­ri­ste­ći se pri­mje­ri­ma, ka­ko tir­jan­stvo na naj­re­le­vant­ni­jim mje­sti­ma u Nje­go­še­vom dje­lu ima raz­li­či­te ma­ni­fe­sta­ci­je i po­seb­na zna­če­nja.
– Nje­go­še­va ti­ra­no­ma­hi­ja na­sta­vlja se i da­nas sred­stvi­ma po­e­zi­je i eti­ke. Nje­go­va post­hum­na ti­ra­no­ma­hi­ja od­go­vor je na ti­ra­ni­ju ta­ko­zva­nih no­vih či­ta­nja, de­sa­kra­li­za­ci­ja i ra­znih dru­gih ob­li­ka pro­fa­na­ci­je i obez­vre­đi­va­nja Nje­go­še­vog dje­la – ka­zao je Kr­cu­no­vić.
Dr Sr­đan Ma­raš je go­vo­rio na te­mu ,,Slo­bo­da i uto­pi­ja u svi­je­tlu ko­sov­ske fi­lo­so­fe­me `neka bu­de što bi­ti ne može`”.
– U ime slo­bo­de ko­ju naj­gla­sni­je i naj­ak­tiv­ni­je afir­mi­šu vo­de­će eko­nom­ske i po­li­tič­ke struk­tu­re, ko­je iz­ra­ža­va­ju po­li­ti­ku mo­ći i do­mi­na­ci­je, ko­ja je naj­za­slu­žni­ja za sve po­sto­je­će po­dje­le i ne­jed­na­ko­sti u svi­je­tu, lju­di se da­nas pri­je po­ro­blja­va­ju ne­go što se njo­me oslo­ba­đa­ju i bit­no hu­ma­ni­zu­ju. Svje­do­ci smo ka­ko nam se sa raz­li­či­tih stra­na su­ge­ri­še ka­ko je po­sto­je­će dru­štve­no sta­nje ko­nač­no – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Ma­raš. On je do­dao da je ustva­ri po­dje­la na bo­ga­te i si­ro­ma­šne, od­no­sno na go­spo­da­re i ro­bo­ve, jed­na od naj­sta­ri­jih po­dje­la sa ko­jom se čo­vje­čan­stvo su­o­či­lo.
– Slo­bo­da i jed­na­kost se mo­ra­ju do­ve­sti u me­đu­sob­nu uza­jam­nu ve­zu ko­ja je unu­tra­šnja. Kao što se slo­bo­da ne mo­že za­mi­sli­ti bez jed­na­ko­sti, ta­ko se ni jed­na­kost ne mo­že za­mi­sli­ti bez slo­bo­de. Ne­mo­gu­će je ne­slo­bod­no go­vo­ri­ti o slo­bo­di, ne­slo­bod­no mi­sli­ti slo­bo­du. Ona se ili slo­bod­no mi­sli, ili se uop­šte ne mi­sli. Slič­no va­ži i za jed­na­kost – po­ja­snio je on. Ma­raš je is­ta­kao da Nje­go­še­va ko­sov­ska fi­lo­zo­fe­ma ,,ne­ka bu­de što bi­ti ne mo­že”, iz­ra­ža­va upra­vo ot­por spram po­sto­je­ćeg.
– Ona sna­žno na­gla­ša­va na­sto­ja­nje na ra­di­kal­noj kri­ti­ci po­sto­je­ćeg u ime onog mo­gu­ćeg i bu­du­ćeg, u ime jed­ne mo­gu­će bu­duć­no­sti či­me se ne­sum­nji­vo di­je­lom opi­su­je i isto­rij­ski po­jam uto­pi­je – ka­zao je on.
Iz­la­ga­nje doc. dr Dra­ga Pe­ro­vi­ća no­si­lo je na­ziv ,,To­kvi­lo­va i Nje­go­še­va kri­ti­ka jav­nog mnje­nja”.
– To­kvil je ne­pot­ku­plji­vi po­bor­nik jed­na­ko­sti me­đu lju­di­ma, a Nje­goš ne­jed­na­ko­sti. Nji­ho­va dje­la se u pot­pu­no­sti raz­li­ku­ju. To­kvil je gla­sno­go­vor­nik de­mo­kra­ti­je kao dje­la sa­mog pro­vi­đe­nja, a Nje­goš te­o­o­kra­ti­je kao slu­žbe Bo­gu. To­kvil je sve uči­nio da po­mog­ne smje­nu sta­rog re­ži­ma, a Nje­goš da ga oču­va i mo­der­ni­zu­je. U toj ra­di­kal­noj raz­li­či­to­sti u nji­ho­vim ži­vo­ti­ma i dje­lu, ipak po­sto­ji od­re­đe­ne slič­no­sti i bli­sko­sti, pa čak i ne­ke po­du­dar­no­sti – ka­zao je Pe­ro­vić. On je do­dao da je Nje­goš na sva­kom ko­ra­ku pru­žao ot­por ti­ra­ni­ji pro­sječ­no­sti, od­no­sno ti­ra­ni­ji jav­nog mnje­nja.
A.Ć.


Su­ve­re­ni­tet ljud­sko­ga ro­da

– Je­di­no što nas od ti­ra­ni­je jav­nog mnje­nja mo­že spa­si­ti, pre­ma To­kvi­lu, je­ste su­ve­re­ni­tet ljud­sko­ga ro­da. To­kvil ko­ri­sti i sin­tag­mu ,,rop­ski je­zik”. Na­i­me, i oni ko­ji su sa­mi no­si­o­ci to­ga jav­nog mnje­nja i oni po­či­nju da go­vo­re tim rop­skim je­zi­kom i stva­ra­ju jed­nu rop­sku svi­jest. Isto to na­la­zi­mo i u od­go­vo­ru pa­tri­jar­ha u ,,La­žnom ca­ru Šće­pa­nu Ma­lom”. Sa­ma ti­ra­ni­ja jav­nog mnje­nja ko­je una­pri­jed do­no­si od­lu­ke o sve­mu one­mo­gu­ća­va bi­lo kog po­je­din­ca da is­ko­či i bu­de nad ve­ći­nom – po­ja­snio je, iz­me­đu osta­log, Pe­ro­vić.


Di­sku­si­ja

Mo­de­ra­tor ve­če­ri bio je Ra­do­mir Ra­de­vić, pro­fe­sor fi­lo­zo­fi­je, a na­stu­pio je i gu­slar Ivan Lu­ko­vac. Na­kon gu­sla­ra, pu­bli­ka je uče­stvo­va­la u di­sku­si­ji i po­sta­vlja­la pi­ta­nja uče­sni­ci­ma tribine. Tri­bi­na ,,Nje­go­šev `plamen božestveni`”, odr­ža­na je u okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je Da­ni Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, u Pod­go­ri­ci od 12. ok­to­bra do 13. no­vem­bra.