Ma­lo ko­ji sa­vre­me­ni va­jar s na­ših pro­sto­ra u po­sljed­nje vri­je­me mo­že se po­hva­li­ti us­pje­si­ma ka­kve ni­že Lu­ka Ra­do­je­vić. Na­i­me, na­kon ne­dav­nog bo­rav­ka u Ki­ni, gdje mu je ot­ku­plje­na skulp­tu­ra iz ci­klu­sa „Vri­je­me”, još jed­na skulp­tu­ra iz istog ci­klu­sa tre­nut­no se po­sta­vlja u Ju­žnoj Ko­re­ji, a jed­na će bi­ti po­sta­vlje­na i u Austra­li­ji.
Skulp­tu­ra ot­ku­plje­na u Ki­ni iz­lo­že­na je u stal­noj ko­lek­ci­ji mu­ze­ja mo­de­r­ne umjet­no­sti u Xi­a­nu, gdje se na­la­ze i dje­la Pi­ka­sa, Da­li­ja, Mi­roa i mno­gih dru­gih. U Songyan­gu je do pri­je dva da­na bi­la iz­lo­že­na još jed­na nje­go­va skulp­tu­ra iz ovog ci­klu­sa. Skulp­tu­ra ko­ju su ot­ku­pi­li Ko­re­an­ci bi­će po­sta­vlje­na u par­ku mu­ze­ja „Mo­san”. Ra­do­je­vi­će­vu skulp­tu­ru od gra­ni­ta, ko­ja je vi­so­ka če­ti­ri me­tra, pod nje­go­vim bud­nim okom iz­ra­đu­ju pro­fe­si­o­nal­ni ju­žno­ko­rej­ski asi­sten­ti. Na­kon to­ga naš va­jar pu­tu­je za Austra­li­ju gdje će bi­ti po­sta­vlje­na nje­go­va skulp­tu­ra iz ovog ci­klu­sa u ma­lom gra­di­ću Ril­ston po­red Sid­ne­ja. Na ovom uda­lje­nom kon­ti­nen­tu pro­ve­šće dvi­je ne­dje­lje, a za­tim će u Ru­si­ji uče­stvo­va­ti na po­zna­tom In­ter­na­ci­o­nal­nom kul­tur­nom fo­ru­mu u Sankt Pe­ter­bur­gu ko­ji će bi­ti odr­žan od 16. do 19. no­vem­bra, što sa­mo do­dat­no učvr­šću­je nje­gov već us­po­sta­vlje­ni me­đu­nar­do­ni re­no­me, ko­ji je po­čeo nje­go­vim us­pje­si­ma u Evro­pi.
- Osta­vi­ti trag u vi­so­ko­ra­zvi­je­noj ze­mlji sa bo­ga­tom isto­ri­jom du­gom tri hi­lja­de go­di­na – čast je i po­nos. To­kom jed­no­mje­seč­nog bo­rav­ka u Ki­ni imao sam pri­li­ku da obi­đem i drev­ne hra­mo­ve, ko­ji su sta­ri vi­še hi­lja­da go­di­na, ko­ji zra­če lje­po­tom tog do­ba i ko­ji svo­jom ar­hi­tek­tu­rom pli­je­ne i dan-da­nas, bi­va­ju­ći in­spi­ra­ci­ja sa­vre­me­noj i ap­strakt­noj umjet­no­sti vi­so­kog estet­skog kva­li­ta­tiv­nog ni­voa, što sam mo­gao da uočim u mno­gim mu­ze­ji­ma sa­vre­me­ne umjet­no­sti.
● Skulp­tu­re će­te pred­sta­vi­ti i u Ame­ri­ci, a bo­ra­vi­će­te usko­ro i u Ru­si­ji. Mo­že­mo li ovaj pe­ri­od Va­šeg ra­da da shva­ti­mo i kao ne­ko, uslov­no re­če­no, osva­ja­nje svi­je­ta iz­van Evro­pe, iako ste i do sa­da bi­li pri­sut­ni u Azi­ji o če­mu svje­do­či i na­gra­da iz Ki­ne?
– Na­kon Austra­li­je, osta­je još Sje­ver­na Ame­ri­ka, kao de­sti­na­ci­ja u ko­joj ni­je­sam bo­ra­vio i stva­rao, i na­dam se da će mi se že­lja ostva­ri­ti. No, jed­na mo­ja skulp­tu­ru je već u ko­lek­ci­ji Te­sli­ne na­uč­ne fon­da­ci­je u Fi­la­del­fi­ji, a s dru­ge stra­ne za Ame­ri­ku me ve­žu čvr­sta pri­ja­telj­stva ko­ja sam ste­kao to­kom bo­rav­ka u Ita­li­ji (ve­ći­nom lič­no­sti iz jav­nog ži­vo­ta), ta­ko da je sa­da na re­du je­di­ni lo­gi­čan sli­jed, a to je po­ziv na ne­ki od umjet­nič­kih pro­je­ka­ta u SAD. Či­nje­ni­ca je da su Ame­ri­kan­ci prak­tič­ni i prag­ma­tič­ni, ali ne­ću da vje­ru­jem da su se u zad­nje vri­je­me vi­še po­sve­ti­li rje­ša­va­nju svo­jih eko­nom­skih pro­ble­ma, a da o umjet­no­sti ne raz­mi­šlja­ju... Po­me­nu­li ste iz mo­je bi­o­gra­fi­je i na­gra­du u Ki­ni, ko­ju sam kao pred­stav­nik Cr­ne Go­re u kon­ku­ren­ci­ji od vi­še sto­ti­na umjet­ni­ka do­bio na sa­mom po­čet­ku svo­je umjet­nič­ke ka­ri­je­re. Ne­gdje sam već iz­ja­vio, i to je fa­kat - Ki­na fa­sci­ni­ra – ka­ko svo­jom pro­šlo­šću, ta­ko i sa­da­šno­šću, a ta­ko i bu­duć­no­šću. Bez že­lje da se sta­vim u ulo­gu umjet­nič­kog kri­ti­ča­ra, ho­ću sam da us­tvr­dim, da je to skup no­vih svjet­skih umjet­nič­kih cen­ta­ra. Po­sli­je Pa­ri­za, Ri­ma, Nju­jor­ka, Ber­li­na, mo­že­mo re­ći da na pri­mjer Šan­gaj i Hong Kong pre­u­zi­ma­ju pri­mat na svjet­skom umjet­nič­kom tr­ži­štu, žao mi je što mo­ram da upo­tri­je­bim ovaj ter­min, ali da­nas je to pro­sto ta­ko. Taj pro­ces pra­ti i eko­nom­ski pro­gres Ki­ne kao dru­ge eko­nom­ske si­le u svi­je­tu. Ze­mlje is­toč­ne Azi­je u ovom mo­men­tu ne za­o­sta­ju za za­pad­nom Evro­pom i Ame­ri­kom, i po bro­ju kva­li­tet­nih iz­lo­žbi u mu­ze­ji­ma i ga­le­ri­ja­ma pod­jed­na­ko pa­ri­ra­ju i na umjet­nič­kom pla­nu.
● Da li Vas ne­ko po­ma­že, ne­ka ov­da­šnja ili evrop­ska in­sti­tu­ci­ja, me­ce­na... ili sa­mo Va­šim ra­dom sa­mi se­bi kr­či­te put?
- Či­ni mi se da, na­ža­lost, dr­ža­ve biv­še Ju­go­sla­vi­je još uvi­jek ro­bu­ju men­ta­li­te­tu ka­rak­te­ri­stič­nom za ko­mu­ni­stič­ki si­stem iz pro­šlo­sti, t.j. da sa­mo „po­li­tič­ki po­dob­ni” umjet­ni­ci do­bi­ja­ju fi­nan­sij­sku po­dr­šku. Evo sli­ko­vi­tog pri­mje­ra: Mi­ni­star­stvo kul­tu­re dr­ža­ve ko­ju pred­sta­vljam, na moj za­htjev za po­kri­va­nje di­je­la tro­ško­va, upu­ću­je me da uče­stvu­jem na re­dov­nom kon­kur­su za ras­po­dje­lu sred­sta­va za na­red­nu ka­len­dar­sku go­di­nu, sa pri­lo­že­nim po­ziv­ni­ca­ma za sva­ko go­sto­va­nje po­na­o­sob. Eto pa­ra­dok­sa! Po­ziv­ni­ce do­bi­jam suk­ce­siv­no, da­kle u te­ku­ćoj go­di­ni! Epi­log: sred­sta­va ne­ma – već su po­čet­kom go­di­ne do­zna­če­na i fond je is­cr­pljen! Sve dok se u Cr­noj Go­ri, a i u Sr­bi­ji, ne pre­ki­ne sa tom i ta­kvom prak­som, da se ko­lač di­je­li ne­tran­spa­rent­no i „pre­ko ve­ze”, na­ša kul­tur­na sce­na ne­će ima­ti ne­kog ve­ćeg po­zi­tiv­nog od­ra­za u svi­je­tu.
S dru­ge stra­ne, kla­sič­ni me­ce­ne su iz­u­mr­li, a na sce­nu je stu­pio je­dan mo­ćan – „Onkel Googke”! Sa­mo ga tre­ba na pra­vi na­čin upi­ta­ti za pra­vu in­for­ma­ci­ju. Slo­ži­će­te se, ka­pi­tal je ima­ti od­go­va­ra­ju­ću in­for­ma­ci­ju u pra­vo vri­je­me...
Od sa­mog po­čet­ka po za­vr­šet­ku aka­de­mi­je ni­je­sam ni oče­ki­vao po­moć, već sam sa stra­šću po­čeo da stva­ram dje­la u du­hu sa­vre­me­nog stva­ra­la­štva i za­hva­lju­ju­ći po­znan­stvi­ma ko­ja sam ste­kao na Is­to­ku i Za­pa­du ubr­zo obo­ga­tio svo­ju bi­o­gra­fi­ju, či­me sam se­bi iz go­di­ne u go­di­nu obez­bi­je­dio i fi­nan­sij­sku sta­bil­nost ko­ja je bit­na za nor­mal­no funk­ci­o­ni­sa­nje.
● Su­de­ći po ot­ku­pu, Va­ši ra­do­vi iz ci­klu­sa „Vri­je­me” su ak­tu­el­ni. Za­ni­mlji­vo je da ne­ke od njih pri­ka­zu­je­te kao gla­ve-por­tre­te, „iz­ra­đe­ne” od nov­ča­ni­ca, pa čak s kin­der ja­je­tom na vr­hu gla­ve. Da li je, za­i­sta va­lid­na sa­mo en­gle­ska po­slo­vi­ca da je vri­je­me no­vac? Ima li vri­je­me, ipak i ne­ko dru­go zna­če­nje?
– Vri­je­me, ta vječ­na taj­na i ne­po­zna­ni­ca u ko­ju je i naš Ve­li­ki Pje­snik svo­je­vre­me­no po­ku­šao pro­nik­nu­ti, a mi­slim da po­sli­je nje­ga na­ma ma­nji­ma ne do­li­ku­je da o toj taj­ni pa­me­tu­je­mo... Nje­ga de­fi­ni­sa­ti – s jed­ne stra­ne te­ško je, ali s dru­ge stra­ne i iza­zov­no, što opet umjet­ni­ka pod­sti­če na is­tra­ži­va­nje i ma­šta­nje. Da­nas ži­vi­mo u do­bu no­vog teh­no­lo­škog du­ha u ko­me vri­je­me igra glav­nu ulo­gu, mo­že­mo re­ći i za ma­te­ri­jal­nu moć - a jed­no bez dru­gog ne ide. Di­je­te već kad pro­ho­da br­zo shva­ta moć no­vih teh­no­lo­ških ot­kri­ća ko­ja su nam do­stup­na na sva­kom ko­ra­ku. Da­nas re­ci­mo sve ma­nje ima sa­vre­me­nih fi­lo­zo­fa i fi­lo­zo­fi­je, lo­gi­ka je is­tje­ra­na iz škol­skih pro­gra­ma... I mno­go šta još! Lju­di uop­šte, a na­ro­či­to mla­di ko­mu­ni­ci­ra­ju na sa­vre­me­ni na­čin – upro­šće­nim po­ru­ka­ma i sim­bo­li­ma... Vri­je­me će po­ka­za­ti da li ide­mo u pra­vom smje­ru. Is­tok - to je mu­drost is­ka­za­na u knji­žev­nom dje­lu, bla­go za­o­blje­na for­ma bu­di­stič­kog hra­ma, opis cvi­je­ta tre­šnje... Iza to­ga se kri­je sta­lo­že­ni stva­ra­lac ko­ji uži­va u da­tom tre­nu, u vječ­nom tra­ja­nju i svi­je­tu u se­bi i oko se­be...A sve je to za­pra­vo vri­je­me. Za­pad – ne­ma po­tre­be opi­si­va­ti ga, do­volj­no je re­ći da su, po mom ubje­đe­nju, for­me sve­de­ne na krug, kva­drat i tro­u­gao. Da­kle, svo­jim dje­li­ma po­ku­ša­vam da pred­sta­vim za­pad­no shva­ta­nje i sim­bo­li­ku vre­me­na. I sva je pri­li­ka da se to is­toč­nja­ci­ma do­pa­da.
Ž.JA­NjU­ŠE­VIĆ


Skulp­tu­re na oba­li Li­ma

● Ka­da će­te iz­la­ga­ti u Cr­noj Go­ri, a s ob­zi­rom na to da na­ja­vlju­je­te da će­te ov­dje od­ma­ra­ti zi­mus?
- Pr­va sa­mo­stal­na iz­lo­žba je or­ga­ni­zo­va­na u mo­jim Be­ra­na­ma još 2010. go­di­ne. Na­rav­no, da ću se ra­do oda­zva­ti, ko­li­ko mi pri­li­ke bu­du do­zvo­li­le, ako i ka­da me po­zo­vu za uče­šće na ne­koj od umjet­nič­kih ma­ni­fe­sta­ci­ja u Cr­noj Go­ri. To­kom lje­ta ove go­di­ne sam kao umjet­nič­ki di­rek­tor In­ter­na­ci­o­nal­ne umjet­nič­ke ko­lo­ni­je u or­ga­ni­za­ci­ji Op­šti­ne i Cen­tra za kul­tu­ru u Be­ra­na­ma vr­šio se­lek­ci­ju umjet­ni­ka iz ze­mlje i ino­stran­stva. Ta­da sam sa pred­stav­ni­ci­ma op­šti­ne i Slo­bo­dan­kom Iva­no­vić, di­rek­to­ri­com Cen­tra za kul­tu­ru, do­go­vo­rio da se na jav­nom pro­sto­ru po­sta­ve pr­ve sa­vre­me­ne skulp­tu­re, a na­dam se da će se ta prak­sa na­sta­vi­ti i ubu­du­će. Ra­do to či­nim, jer je to za me­ne raz­log vi­še da bo­ra­vim u svo­joj do­mo­vi­ni i da u gra­dić po­red Li­ma pre­ne­sem svo­je is­ku­stvo sa in­ter­na­ci­o­nal­ne umjet­nič­ke sce­ne.