U or­ga­ni­za­ci­ji ogran­ka Ma­ti­ce Srp­ske u Da­ni­lov­gra­du pri­re­đe­no je knji­žev­no ve­če ep­skog pje­sni­ka, pro­za­i­ste i hro­ni­ča­ra Bo­ža Đu­ra­no­vi­ća, iz Nik­ši­ća. O nje­go­vom stva­ra­la­štvu go­vo­ri­li su pro­fe­sor srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti Ivan Lu­ko­vac, pu­bli­ci­sta Mi­lan Sto­jo­vić, ko­ji je bio i vo­di­telj pro­gra­ma, kao i autor. Vi­še auto­ro­vih ep­skih pje­sa­ma uz stru­ne gu­sa­la zna­lač­ki je do­ča­rao po­zna­ti na­rod­ni gu­slar Slav­ko Go­ra­no­vić.
Mi­lan Sto­jo­vić je go­vo­rio o vi­so­kim do­me­ti­ma ep­skog stva­ra­la­štva Bo­ža Đu­ra­no­vi­ća, apo­stro­fi­ra­ju­ći one pje­sme iz nje­go­vog broj­nog stva­ra­lač­kog opu­sa ko­je su već ušle u an­to­lo­gi­ju i na­rod, kao što su ču­ve­na ,,Po­gi­bi­ja Mi­la Jo­vo­vi­ća” i ,,Su­đe­nje ser­da­ru Šće­pa­nu Ra­do­je­vi­ću”.
Sto­jo­vić, kao iz­van­re­dan po­zna­va­lac ep­ske po­e­zi­je, iz­nio je vi­đe­nje, ko­je po­tvr­đu­ju i dru­gi auto­ri­te­ti iz ove obla­sti, da je ,,Bo­žo Đu­ra­no­vić naj­bo­lji ži­vi ep­ski pje­snik ovih pro­sto­ra”. On je na­veo da Đu­ra­no­vić, i na­kon po­la vi­je­ka plod­nog stva­ra­la­štva, svo­jim sti­ho­vi­ma i da­lje obo­ga­ću­je srp­sku na­rod­nu epi­ku, ,,do­ka­zu­ju­ći da na­ša uz­vi­še­na tra­di­ci­ja i isto­ri­ja, kao i sve ono što nam je osta­lo u na­sle­đe, uvi­jek ima svo­je mje­sto pod okri­ljem na­rod­ne ep­ske po­e­zi­je, ko­ja ču­va ama­net da ne za­bo­ra­vi­mo svo­je po­sto­ja­nje”.
Ivan Lu­ko­vac sma­tra da je Đu­ra­no­vić već svo­jim ra­nim pje­sma­ma vi­so­ko po­di­gao stva­ra­lač­ku lje­stvi­cu, što po­tvr­đu­je i nje­go­va naj­no­vi­ja knji­ga ep­skih pje­sa­ma ,,Ne pre­da­ti sla­vu za­bo­ra­vu”, ko­ja je ob­ja­vlje­na pro­šle go­di­ne u iz­da­nju Srp­skog na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta Cr­ne Go­re. Lu­ko­vac na­vo­di da je i ova Đu­ra­no­vi­će­va knji­ga zna­lač­ki na­pra­vlje­na, a da su u njoj kom­bi­no­va­ne pje­sme u osmer­cu i de­se­ter­cu, što joj da­je ra­zno­vr­snost i di­na­mi­ku, pri če­mu je autor maj­stor i jed­ne i dru­ge vr­ste sti­ha.
– Đu­ra­no­vi­će­vi sti­ho­vi iz­vi­ru iz tra­di­ci­je kla­sič­nih sti­ho­va, u Vu­kov­skom smi­slu, pa su oni du­bo­ko za­ro­nje­ni i na­slo­nje­ni na to uz­vi­še­no na­slje­đe i tra­di­ci­ju – sma­tra on. Lu­ko­vac, is­ti­če da Đu­ra­no­vić, po­red već ob­ra­đi­va­nih te­ma, ko­ji­ma uno­si svje­ži­nu i ,,obla­či ih u no­vo pje­snič­ko ru­ho”, ob­ra­đu­je i no­ve, ,,po pr­vi put kon­sti­tu­i­sa­ne pje­snič­ke tvo­re­vi­ne, ko­je su na­slo­nje­ne na ne­ki isto­rij­ski do­ga­đaj, ili mo­tiv za­bi­lje­žen u na­rod­nom pam­će­nju”.
– Đu­ra­no­vić je kao zna­lac isto­rij­skih fa­ka­ta stvo­rio rav­no­te­žu isto­rij­skih do­ga­đa­ja i po­e­zi­je, ta­ko što isto­rij­ska de­ša­va­nja i či­nje­ni­ce upo­do­blja­va po­et­skim za­ko­ni­ma. Tu se pri­je sve­ga mi­sli na me­tri­ku i ver­si­fi­ka­ci­ju, a ta­mo gdje je na­ru­še­na rav­no­te­ža iz­me­đu isto­rij­skih fa­ka­ta i po­e­zi­je u ko­rist po­e­zi­je, tu je Đu­ra­no­vić naj­bo­lji – ocje­nju­je Lu­ko­vac. To pro­ži­ma­nje isto­ri­je i po­e­zi­je, po­ja­snio je on, ali i nji­ho­vu ta­na­nu raz­li­ku naj­bo­lje je ob­ja­snio naš no­be­lo­vac Ivo An­drić, is­ti­ču­ći da je ,,isto­ri­ja ono što je bi­lo, a po­e­zi­ja ono što je mo­glo bi­ti”.
A.Ć.


Pro­mo­ci­ja u Nik­ši­ću

Dru­štvo cr­no­gor­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva „Sv. Ge­or­gi­je” or­ga­ni­za­tor je pro­mo­ci­je dvi­je knji­ge ep­skog pje­sni­ka Bo­ža Đu­ra­no­vi­ća ve­če­ras od 19 ča­so­va.. O nje­go­vim knji­ga­ma „Sa kr­va­vih raz­bo­ji­šta” i „Ne pre­da­ti sla­vu za­bo­ra­vu” go­vo­ri­će prof. dr Bu­di­mir Alek­sić i Mi­lan Sto­jo­vić, dok će Đu­ra­no­vi­će­ve pje­sme uz stru­ne gu­sa­la pje­va­ti gu­sla­ri Đu­ro Kr­sma­no­vić i Ni­ko­la Kru­la­no­vić.
B.B.