Pod dirigentskim vođstvom maestra Vladimira Dimovskog, uz brilijantne rok-vokale Žarka Jakimoskog i Mihajla Trajkovskog Saka i barda jugoslovenskog roka - Vlatka Stefanovskog, u velikoj sali Kulturnog Centra „Nikola Đurković” nastupili su članovi Bitoljskog kamernog orkestra. U okviru DonBrankovihDanaMuzike oni su izveli žestokim, ali i pitkim zvukom ispunjen program pod nazivom „Rock Symphony”, kojim su, uz video bim i svjetlosne efekte (PG Sound) predstavili svu ljepotu rokenrola kao žanra koji su oni doveli u ravan umjetničke muzike. Kamerni orkestar kombinovan sa rok-sekcijom i hitovima legendarnih bendova Zeppelin, Queen, ACDC, Doors, Rolling Stones, Ramštajn i drugim „evergrinima”, podigao je publiku na noge. Uzvici ushićenja pratili su svaku izvedbu, a u nekim refrenima publika je pjevala zajedno sa „frontmenima” Mihajlom i Žarkom. Dirigent je plijenio zanimljivim pokretima, s obzirom da je upravljao klasičnim orkestrom, koji je svirao rok-muziku. Na bis su izveli hevi-rok standard „Soldier of Fortune” legendarnog benda „Deep Purple”.
– Kotorska publika je divna, ali mislim da smo svi „patili” od vrućine, bilo je zagušljivo, a ovi je rok-koncert i ljudi možda žele da popiju neko piće, što nije dopušteno u sali. Trebalo je da koncert bude na ljetnjoj pozornici, ali je premješten u ovoj sali zbog promjenljivog vremena – kažu izvanredni vokalisti Mihajlo i Žarko.
– Naša izuzetno dobra saradnja sa Kamernim bitoljskim orkestrom traje već šest godina, uigrani smo i sjajno nadopunjavamo- oni su akademski školovani muzičari, a mi smo školovani iskustvom. Mi imamo svoje bendove (The BackDoor Band Žarka Jakimoskog i Loose End Mihajla Trajkovskog). Posvećeni smo rokenrolu, drago nam je da izvodimo dobre rok-pjesme u bilo kom aranžmanu, ali volimo da nastupamo i sa svojom autorskom muzikom. Svakog ljeta imamo turneje sa Kamernim orkestrom, ranije smo bili u Bosni i Hercegovini, Vojvodini, a ove sezone nastupali smo kroz Makedoniju, sad u Crnoj Gori, zatim ćemo nastupiti u Strumici, pa u Užicu, u Srbiji krajem avgusta – najavljuju pjevači.
Orkestar osnovan prije par decenija izvodi djela svih epoha – od ranog baroka do savremene klasične i popularne muzike. Projekte poput Rock Symphony, James Bond Symphony, Ladies Symphony i John Williams Symphony, publika je prihvatila s velikim interesovanjem. Čine ga muzičari koji su studirali na Muzičkoj akademiji u Skoplju – u klasičnoj violinskoj sekciji su Tino i Marija, Vladimir, Nikola, Dejan i Andrej, a električni violončelo svirao je Kiril. Tu su i „neklasični” instrumentalisti: bas-gitarista Kosta, Filip Jezdić za bubnjevima, za klavijaturama Ana i Aleksandar-Sale, a u pratećim vokalima - „Tri Marije”.
Svi oni uživaju dok izvode ovu muziku, što se vidi po njihovim nasmijanim licima, po energiji i radosti sa kojom ulaze u svaku pjesmu.
– Ovo je mnogo interesantan projekat, odlično se zabavljamo i nastavljamo prošlogodišnju saradnju sa Vlatkom, kada je bilo nešto slično, ali sa drugim pjesmama. Super je, nastupamo po regionu i svuda smo prihvaćeni slično Kotoru- dobra atmosfera, publika stalno traži bis, kaže za „Dan” Kristijan Magdenovski, solo gitarista.
Vlatko Stefanovski pojavio se tek u drugoj polovini koncerta, malo smirujući užarenu atmosferu maestralnom solo improvizacijom, kojom se proslavio u svijetu, te izvedbom „Mamurni ljudi”, njegove grupe „Leb i Sol”, kao „kaverom” Boba Marlija, u čijoj izvedbi mu se pridružila publika. Kad su se još prošle godine dogovarali za ovaj projekat, Vlatko Stefanovski i dirigent Vladimir Dimovski su za ovu „Rok simfoniju”, u kojoj je on samo „gost”, zajedno sa članovima Bitoljskog kamernog orkestra, izabrali muziku uz koju su svi oni rasli. Program su izveli lani u Bitolju i Ohridu, a sada ekskluzivno za KotorArt i u Crnoj Gori.
– Htio sam da otpjevam nešto što mi je srcu drago, a srcu dragi su mi Bob Dilan, Bob Marli, Bitlsi... Iako ja rijetko sviram „kaver”- tuđe stvari, ovo je uživanje, za mene to je „prolaženje kroz lektiru”.
Ovo je lektira rokenrola i zbog ove muzike smo i mi počeli da sviramo gitaru. Žao mi je što smo svirali unutra, bilo bi bolje da smo vani, ali publika je bila „u ekstazi”, kaže Vlatko Stefanovski, koji je priznao da je „nakon 40 godina tumaranja po cijelom svijetu prvi put stao u Kotoru”, mada je mnogo puta prolazio. Impresioniran je Starim gradom, šarmantnim mjestom, prepunim istorije. Ističe da je danas izbor muzike ogroman, a pristup preko Interneta mnogo lakši i brži, što ne znači i da je kvalitetniji.
– U moru svega i svačega možete se malo i izgubiti, a mi smo se tresli nad svakom pločom koju smo dobijali sa Zapada, iz Londona ili Amerike. Sad je sve dostupno i ljudima nije toliko interesantno, ili im jeste zanimljivo, ali nisu više tako „gladni” za tom muzikom, kako smo to bili mi, kaže Stefanovski. M.D.Popović


Talas „šok” energije

- Ovo je fenomenalno, nešto što je prejako, prema čemu sam gajio predrasude da na koncertu treba samo da klimam glavom, ali kad sam došao tu, osjetio sam talas pozitivne i „šok“ energije i to me „oduvalo“ noćas. Muzičari su uspjeli da nas prošetaju kroz dobra stara rokenrol-vremena, ali kroz sadašnji trenutak i repertoar odoveli su nas i u budućnost, nezaboravan doživljaj, kaže mladić Petar Raičević iz Podgorice.