Od sko­ro in­ten­ziv­no, a od ra­ni­je stal­no, po na­rudž­bi­ni vla­sto­dr­ža­ca, ne­za­do­volj­ni­ke vla­šću u Cr­noj Go­ri pro­gla­ša­va­ju za ne­pri­ja­te­lje nje­ne dr­žav­no­sti. Me­đu nji­ma pred­nja­če do­bro pla­će­ni agi­ta­to­ri, a na­ro­či­to oni ko­ji su po za­dat­ku bi­li Sr­bi, an­ti­sr­bi, Cr­no­gor­ci, Ju­go­slo­ve­ni i an­ti­ju­go­slo­ve­ni. Uglav­nom su do­bro na­pla­ći­va­li i na­pla­ću­ju svo­ju igru po tak­tu i pro­jek­ci­ji vla­sti. Oni opo­zi­ci­ju ko­ja štraj­ku­je po­zi­va­ju da u par­la­men­tu Cr­ne Go­re do­đu da ras­pra­ve, to­bož, svo­je oprav­da­ne za­htje­ve. Isto­vre­me­no, sa la­ko­ćom za­klju­ču­ju da će, ako to ne uči­ne, ja­sno po­ka­za­ti da su pro­tiv Cr­ne Go­re kao dr­ža­ve. Mo­ra se pri­zna­ti da ola­ko do­no­se ova­kve „li­si­č­je” za­ključ­ke (ka­ko bi re­kao je­dan moj sta­ri po­zna­nik i pri­ja­telj Al­ba­nac, uvi­jek ka­da mu je ne­ko po­di­la­zio sa ka­kvom pri­kri­ve­nom i opa­kom na­mje­rom).
Na­ve­de­ni tzv. par­la­men­ta­ri­stič­ki apel za­bo­ra­vlja ne­ke bit­ne evi­dent­ne stva­ri:
Opo­zi­ci­ja ni­je pro­tiv dr­ža­ve Cr­ne Go­re, ne­go nje­ne dr­ža­vi­ne i za­ro­blje­no­sti od stra­ne vla­sto­dr­ža­ca i nji­ho­ve eli­te ko­ja je na­pu­sti­la ko­mu­ni­stič­ki sa­mo­u­prav­ni so­ci­ja­li­zam pre­vrat­nič­ki, sa uli­ce i na pre­va­ru ci­je­la na­ro­da.
Us­po­sta­vlje­ni i re­a­li­zo­va­ni iz­bor­ni si­stem, u či­ta­vom pe­ri­o­du tran­zi­ci­je na­šeg osi­ro­ma­še­nog cr­no­gor­skog dru­štva, po­ka­zao je niz bru­tal­nih, bla­go je re­ći pro­pu­sta, kraj­njih zlo­u­po­tre­ba i la­ži­ra­nja iz­bor­nih re­zul­ta­ta. O to­me po­sto­je ne­po­bit­ni do­ka­zi, snim­ci i ra­zni do­ku­men­ti ob­ja­vlje­ni u bi­je­lim knji­ga­ma či­ja se te­ži­na mo­že is­ka­zi­va­ti i u ki­lo­gra­mi­ma. Pri to­me, za­ko­no­dav­na vlast i ka­da ini­ci­ra ne­što od ovo­ga, naj­če­šće to či­ni sa ci­ljem da mi­ni­mi­zi­ra i za­ta­ška pi­ta­nje ko­je sa­ma po­kre­će.
Re­fe­ren­dum o sa­mo­stal­no­sti Cr­ne Go­re vi­še je iz­ma­ni­pu­li­san od stra­ne me­đu­na­rod­nih fak­to­ra, ne­go što je bio istin­ski ple­bi­sci­tar­ni iz­raz na­rod­nih ma­sa, u če­mu se, sma­tra se, ve­ćin­ski na­rod na­šao u ti­je­snoj ma­nji­ni ovo­ga pro­ce­sa.
U par­la­men­tu Cr­ne Go­re, po pra­vi­lu, ve­ći dio ono­ga što opo­zi­ci­ja pred­la­že, po­zi­ci­ja u vla­sti po auto­ma­ti­zmu od­ba­cu­je, bez ob­zi­ra na oprav­da­nost ovih pred­lo­ga. To po­tvr­đu­je i pri­hva­ta­nje pred­lo­ga opo­zi­ci­je, ali sa­mo ka­da isti bi­va­ju pre­pa­ko­va­ni od stra­ne po­zi­ci­je – od­no­sno vla­sti.
U cr­no­gor­skoj tra­di­ci­ji ni­je za­pam­će­no da se vlast mi­je­nja iz­bo­ri­ma. To je či­ni osi­o­nom, ne­za­mjen­lji­vom, go­spo­dar­skom, a na­rod po­slu­šnič­kim. I to je tra­ja­lo i tra­je iako se svi­jet ko­jem te­ži­mo u tom po­gle­du ne­sum­nji­vo mi­je­nja. Ču­di, ka­da je u tom po­gle­du do­šla „ko­sa do ka­me­na”, da Evro­pa ne­će da po­mog­ne već gu­ra opo­zi­ci­ju u Skup­šti­nu ko­ja je, sa po­zi­ci­je su­štin­ske de­mo­kra­ti­je, po­sta­la tra­di­ci­o­nal­no ne­funk­ci­o­nal­na.
Vla­di­slav Vu­ko­vić