Grad­ski Od­bor Par­ti­je udru­že­nih pen­zi­o­ne­ra i in­va­li­da Cr­ne Go­re Pod­go­ri­ca (PU­PI), oštro se su­pro­sta­vlja i sa­moj po­mi­sli o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću, a ka­mo­li re­a­li­za­ci­ji tog bez­um­nog či­na. Grad­ski od­bor PU­PI Po­dr­go­ri­ca, u otvo­re­nom pi­smu gra­do­na­čel­ni­ku Sla­vo­lju­bu Sti­je­po­vi­ću na­vo­di da ta­kva lič­nost ne za­slu­žu­je spo­me­nik i tra­že da se od­lu­ka po­vu­če.
- Tra­ži­mo da od­mah po­vu­če­te od­lu­ku o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću, a ape­lu­je­mo na sve opo­zi­ci­o­ne i ča­sne od­bor­ni­ke da se su­pro­sta­ve tom na­u­mu. Mi­šlje­nja smo da je ide­ja za po­di­za­nje spo­me­ni­ka Voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću po­vod za no­ve po­dje­le, na ko­ji­ma vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja za­sni­va svo­ju vla­da­vi­nu pu­nih če­tvrt vi­je­ka, ili im slu­ži za za­ma­glji­va­nje te­ške eko­nom­ske stvar­no­sti i te­ške so­ci­jal­ne zbi­lje u Cr­noj Go­ri – na­ve­li su u otvo­re­nom pi­smu gra­do­na­čel­ni­ku Grad­ski od­bor PU­PI.
Ka­ko su is­ta­kli u otvo­re­nom pi­smu gra­do­na­čel­ni­ku, Spo­me­nik Voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću je u Pod­go­ri­ci već po­sto­jao, ali je 1918. go­di­ne po­ru­šen od stra­ne gra­đa­na Ple­me­na Ku­ča nad ko­ji­ma je Voj­vo­da Mir­ko u vri­je­me dvi­je po­ha­re na­pra­vio ge­no­cid.
- Najg­nu­sni­ja je laž i pre­va­ra da je taj spo­me­nik sru­ši­la srp­ska voj­ska. Ako se pri­sje­ti­mo do­la­ska Voj­vo­de Mir­ka na po­li­tič­ku sce­nu do­la­skom nje­go­vog bra­ta na cr­no­gor­ski pre­sto i zlo­či­na ko­je je po­či­nio da bi učvr­stio vlast svo­ga bra­ta-knja­za Da­ni­la, ne mo­že ni­jed­nog ča­snog cr­no­gor­ca osta­vi­ti rav­no­du­šnim. Pri­sje­ti­mo li se i zlo­či­na po­či­nje­nih pri­li­kom vla­da­vi­ne knja­za Da­ni­la u ko­ji­ma je glav­ni eg­ze­ku­tor bio Voj­vo­da Mir­ko, ima se šta i re­ći i za­pi­sa­ti, da se ni­kad ne po­no­vi i ne za­bo­ra­vi – na­vo­de iz Gra­dskog od­bo­ra PU­PI.
Ka­ko na­vo­de, isto­rij­ska je ne­i­sti­na da je spo­me­nik Voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću ujed­no i spo­me­nik oslo­bo­di­o­ci­ma Pod­go­ri­ce, a isto­rij­ska je isti­na da je Voj­vo­da Mir­ko Pe­tro­vić umro 1867. go­di­ne, a Pod­go­ri­ca oslo­bo­đe­na 1878. go­di­ne, po­sli­je Her­ce­go­vač­kog ustan­ka, što je 11 go­di­na po­sli­je smr­ti Voj­vo­de Mir­ka Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša.
- Ru­še­nje spo­me­ni­ka Voj­vo­di Mir­ku u Pod­go­ri­ci 1918. go­di­ne od stra­ne ple­me­na Ku­ča, ko­ji ni­je­su za­bo­ra­vi­li zlo­či­ne Voj­vo­de Mir­ka, po­či­nje­ne pe­de­se­tih go­di­na 19 vi­je­ka,ura­đe­no je za­to što je Voj­vo­da Mir­ko na­pra­vio pra­vi ge­no­cid nad tim ple­me­nom, o če­mu je pi­sa­lo vi­še isto­ri­ča­ra, isto­ri­o­gra­fa, kom­pe­tent­nih na­uč­ni­ka i is­tra­ži­va­ča. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je u kuč­koj po­ha­ri ubi­je­no i po­kla­no pre­ko 240 dje­ce, že­na, sta­ra­ca, ne­ja­či... Zar se to ne­čim mo­že prav­da­ti? – navode iz Grad­skog od­bo­ra PI­PI u pi­smu gra­do­na­čel­ni­ku.
Na­ve­li su i da je isto­rij­ski po­zna­to da se pri­li­kom ko­man­do­va­nja cr­no­gor­skom voj­skom u ra­to­vi­ma 1852, 1858 i 1862. go­di­ne, Voj­vo­da Mir­ko Pe­tro­vić ogri­je­šio i o Za­ko­ne Me­đu­na­rod­nog rat­nog pra­va zbog če­ga se od nje­go­vog si­na knja­za Ni­ko­le zah­ti­je­va­lo da ga iz­ru­či me­đu­na­rod­noj prav­di.S.R.