Po­red Hri­sto­ve cr­kve, za­jed­ni­ce bo­žan­ske lju­ba­vi, ko­ja je pri­zor svim lju­di­ma na lju­bav, ra­dost i na vječ­nu svje­tlost, i da­nas po­sto­je Ju­di­ni sva­to­vi, ko­ji Hri­sta, nje­go­vu lju­bav bo­žan­sku, sve­ti­nju i vječ­nu i ne­pro­la­znu svje­tlost pro­da­ju za 30 sre­br­nja­ka, po­ru­čio je ju­če mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je na­kon slu­že­nja vas­kr­šnje li­tur­gi­je u Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci. On je uka­zao da su Cr­noj Go­ri uvi­jek bi­li svoj­stve­ni ras­ko­li, ali da se ni­ka­da kao da­nas bu­duć­nost ni­je gra­di­la na ta­kvim di­o­ba­ma na ko­ji­ma se sa­da gra­di.
– Kao i u pro­šlim vre­me­ni­ma, ta­ko je i da­nas. Mno­go je Ju­di­nih sva­to­va ko­ji za se­be i za svo­je in­te­re­se, na­vod­no u ime si­ro­ti­nje i si­ro­ma­šnih, pro­da­ju i Bo­ga i du­šu, pro­da­ju bli­žnje svo­je, svu­da u svi­je­tu, a evo, na­ža­lost, i kod nas u Cr­noj Go­ri. Ju­di­nih sva­to­va uvi­jek je bi­lo. To su oni ko­ji su bi­li za­tro­va­ni krv­nim osve­ta­ma, bra­to­u­bi­lač­kim. Sve su to Ju­di­ni sva­to­vi, ko­ji Bo­ga ubi­ja­ju, a u isto vri­je­me i bli­žnje­ga svo­je­ga, bra­ta svo­je­ga – po­ru­čio je mi­tro­po­lit.
On je pi­tao na če­mu se da­nas gra­di bu­duć­nost u Cr­noj Go­ri, na­vo­de­ći da je „na­ro­dac ov­da­šnji” pro­u­zro­ko­vao broj­ne po­dje­le u dr­ža­vi.
– Po­di­je­lio je na­rod na dva na­ro­da, ho­će da po­di­je­li cr­kvu na dvi­je cr­kve. Po­di­je­lio je aka­de­mi­ju na dvi­je aka­de­mi­je. Po­di­je­lio je je­zik ko­ji go­vo­ri­mo vje­ko­vi­ma na dva je­zi­ka. Po­di­je­lio je na­ci­ju na dva na­ro­da, a na­rod je po­di­je­lio na dvi­je na­ci­je. Sve je po­di­je­lio i u isto vri­je­me sve što je­smo, što ima­mo i što smo bi­li, to je do­šlo pod znak pi­ta­nja – uka­zao je on.
U Cr­nu Go­ru je ju­če, pr­vi put u isto­ri­ji, do­ne­sen bla­go­dat­ni oganj iz Je­ru­sa­li­ma. Nje­gov cilj je, ka­ko je re­kao mi­tro­po­lit, da nas pod­sje­ti na lju­bav ko­ja nas ob­je­di­nju­je i da smo bi­li Je­ru­sa­lim­ska cr­kva, kao što smo bi­li kroz vje­ko­ve.
– Bla­go­dat­ni oganj iz sve­tog gra­da Je­ru­sa­li­ma pr­vi put je do­šao na pro­sto­re Cr­ne Go­re u ovaj sve­ti hram, u Ce­tinj­ski ma­na­stir i osta­le na­še hra­mo­ve. Bla­go­dat­ni oganj ko­ji kroz vje­ko­ve iz gro­ba Hri­sto­vog, iz hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja, ne­pre­kid­no na Ve­li­ku su­bo­tu za­si­ja na ču­de­san na­čin. Svje­tlost ko­ja je za­sja­la iz Hri­sto­vog gro­ba pri­je 2.000 go­di­na, evo je me­đu na­ma i sa na­ma, sve­ti oganj ko­ji je da­nas za­si­jao u ovom sve­tom hra­mu, sve­ta bo­žan­ska lju­bav ko­ja sje­di­nju­je sve i sva­ko­ga i sve­ti bo­žan­ski bla­go­dat­ni oganj, svje­tost Hri­sto­va ko­ja pro­sve­ću­je i osve­ću­je sve – ka­zao je mi­tro­po­lit.
Ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski je uka­zao da je na pod­ruč­ju Cr­ne Go­re i Bal­ka­na pro­li­ve­no mno­go brat­ske kr­vi, na­vo­de­ći da na­rod ni­ka­da ne mo­že da za­bo­ra­vi da je „moć­na i sil­na Evro­pa” kr­vlju i bom­ba­ma za­li­la na­še pro­sto­re, te da je, ka­ko je re­kao, pod­stre­ki­va­la bra­to­u­bi­stvo.
– Ov­dje na ovim pro­sto­ri­ma, od onih ko­ji su se od­re­kli Bo­ga lju­ba­vi, ko­ji su bo­žan­sku svje­tlost bra­to­lju­blja i bo­go­lju­blja za­mi­je­ni­li svo­jim in­te­re­si­ma i ide­ja­ma, svo­jim ras­ko­li­ma, di­o­ba­ma, bra­to­u­bi­stvi­ma. Ne sa­mo kod nas, ne­go i u Evro­pi. Moć­na i sil­na Evro­pa, ko­ju mi po­štu­je­mo, vo­li­mo i lju­bi­mo, sve na­ro­de nje­ne, ali ni­ka­da ne mo­že­mo da za­bo­ra­vi­mo, a već je pro­šlo 100 go­di­na od Pr­vog svjet­skog ra­ta, da je kr­vlju i svo­jim bom­ba­ma za­li­la ove pro­sto­re. U ime ko­ga? Ne u ime Hri­sta bo­ga, onog ko­ji je Bog i Za­pa­da i Is­to­ka, ne­go u ime svo­jih in­te­re­sa i ide­o­lo­gi­ja. U isto vri­je­me bi­li su pod­stre­ka­či bra­to­u­bi­la­štva. Ono na­še bra­to­u­bi­la­štvo ov­dje ne­sreć­no, ono je pot­po­mog­nu­to od tih evrop­skih moć­ni­ka, nje­mač­kih, kao i ono bra­to­u­bi­la­štvo ko­je se ne­dav­no do­go­di­lo u na­še vri­je­me. Isti oni, ko­ri­ste­ći na­šu ne­sre­ću i ne­slo­gu, opet su do­šli ov­dje da nas umi­ru­ju svo­jim bom­ba­ma, svo­jim „an­đe­li­ma”, pa su kr­vlju ob­li­li i Mu­ri­no, Da­ni­lov­grad i Cr­nu Go­ru, Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, Sr­bi­ju i Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu. To su sve Ju­di­ni sva­to­vi, to ni­je­su Hri­sto­vi lju­di i na­ro­di. To ni­je ona pra­va istin­ska Evro­pa, ni mi ni­je­smo oni pra­vi. Ni mi ne ide­mo pu­tem Sve­tog Vla­di­mi­ra, Sve­tog Sa­ve, Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Sve­tog Pe­tra Dru­gog Lov­ćen­skog Taj­no­vid­ca, Sve­tog Jo­a­ni­ki­ja mu­če­ni­ka, ne­go ne­kim dru­gim pu­tem, a u to­me nam po­ma­žu oni ko­ji nas to­bož pro­sve­ću­ju iz Evro­pe sa svo­jim bom­ba­ma – ka­zao je mi­tro­po­lit u svo­joj be­sje­di.
Da­nas se, ka­ko je re­kao, sve te­me­lji na ras­ko­li­ma, mr­žnji, na bra­to­u­bi­la­štvu, na oti­ma­nju od bra­će svo­je, na pri­va­ti­za­ci­ji.
– Če­ga? Na­rod­nog bla­ga i do­bra. Na pri­va­ti­za­ci­ji ono­ga što je na­rod dao Cr­kvi bož­joj. Da­nas su sve pri­va­ti­zo­va­li, pa sa­mo još da pri­va­ti­zu­ju hra­mo­ve Bož­je, ći­vot Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog i Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, ra­di se­be i svo­jih in­te­re­sa – re­kao je mi­tro­po­lit.
A.T.

Bla­go­dat­ni oganj ogri­jao i Nik­ši­ća­ne

Vas­kr­se­nje Hri­sto­vo, naj­ve­ći hri­šan­ski pra­znik sa­bor­no i li­tur­gij­ski obi­lje­žen je u svim cr­kva­ma i ma­na­sti­ri­ma Ar­hi­je­rej­skog na­mje­sni­štva nik­šić­kog. Pra­zno­va­nje je po­če­lo na Ve­li­ku su­bo­tu u po­noć ka­da se slu­ži Vas­kr­šnje ju­tre­nje, a u na­stav­ku li­tur­gi­ja. Mno­go­broj­ni Nik­ši­ća­ni sa­bra­li su se ju­če u Sa­bor­noj cr­kvi Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog gdje je li­tur­gi­ju, ko­jom je na­čal­stvo­vao pro­to­sin­đel Ni­ki­for, slu­ži­lo sve­šten­stvo tog hra­ma. Pr­vi put u isto­ri­ji vjer­ni­ci Nik­ši­ća ima­li su pri­li­ku da osje­te pla­men bla­go­dat­nog og­nja, ko­ji je iz Je­ru­sa­li­ma pre­ko Sr­bi­je do­ne­sen i u sve­ti­nje u Cr­noj Go­ri. Star­je­ši­na nik­šić­ke Sa­bor­ne cr­kve, pro­je­rej Mi­o­drag To­do­ro­vić, ka­zao je da je to naj­ve­će ču­do pra­vo­sla­vlja u Nik­šić do­ne­se­no iz Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja iz Pod­go­ri­ce. Vjer­nom na­ro­du na­kon li­tur­gi­je omo­gu­će­no je da sa bla­go­dat­nog og­nja za­pa­le svo­je svi­je­će ko­je su po­tom no­si­li u svo­je do­mo­ve. B.B.