Za Ze­tu i Tu­zi mno­gi sju­tra oče­ku­ju mno­go - sa­mo­stal­nost sa du­plim gla­som za sve gra­đa­ne. Pi­ta­će se u svo­joj i u ku­ći Glav­nog gra­da. No­vo rje­še­nje je pri­pre­mlje­no kroz iz­mje­ne vi­še za­ko­na o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi ko­ji su uz­gred bu­di re­če­no na od­bo­ri­ma Skup­šti­ne Cr­ne Go­re oci­je­nje­ni ne­u­stav­nim, a u sri­je­du na ple­nu­mu oči­gled­no će ima­ti ve­ći­nu jer je osim pred­la­ga­ča, DPS i al­ban­skih par­ti­ja, i SDP za ovo rje­še­nje. Grad­ske op­šti­ne po­sta­će op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da i ras­po­la­ga­će re­sur­si­ma, ima­će te­ri­to­ri­ju i bu­džet. Pre­ci­zi­ra­no je ka­ko će se raz­gra­ni­či­ti sa Pod­go­ri­com.
Pred­sjed­nik od­bo­ra DPS-a GO Go­lu­bov­ci Spa­so Po­po­vić krat­ko je pro­ko­men­ta­ri­sao da iz­mje­ne za­ko­na pred­vi­đa­ju ne­ko­li­ko ste­pe­na sa­mo­stal­no­sti op­šti­ne. On sma­tra, da bez ob­zi­ra na to tre­ba ja­ča­ti ad­mi­ni­stra­tiv­ne ka­pa­ci­te­te sa­mih grad­skih op­šti­na. U ši­ru po­le­mi­ku ni­je htio da ula­zi.
Nje­gov par­tij­ski ko­le­ga i pred­sjed­nik Skup­šti­ne GO Go­lu­bov­ci Mi­le­n­ko Ma­raš ni to­li­ko. Ja­vio se i re­kao da je u Mo­skvi sa fud­bal­skom re­pre­zen­ta­ci­jom i obe­ćao je da će od­go­vo­ri­ti na pi­ta­nja o sta­tu­su GO Go­lu­bov­ci, ali to ni­je ura­dio i u do­go­vo­re­no vri­je­me ni­je se ja­vljao na te­le­fon­ske po­zi­ve. Pri­o­ri­te­te je da­kle, ja­sno po­slo­žio.
For­mi­ra­nje bi­lo ka­kvog no­vog, fran­ken­štajn­skog ob­li­ka op­šti­ne na te­ri­to­ri­ji Ze­te, osim pu­no­prav­ne sa svim ovla­šte­nji­ma, bu­dže­tom, in­sti­tu­ci­ja­ma, te­ri­to­ri­jom i svim osta­lim po­treb­nim pred­u­slo­vi­ma za De­mo­krat­ski front je pot­pu­no neo­zbi­ljan re­zul­tat po­li­tič­kih kal­ku­la­ci­ja i tr­go­vi­ne, sa­op­štio je Alek­san­dar Ko­ji­čić, od­bor­nik DF-a Ze­te.
-Op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da je po­li­tič­ka kal­ku­la­ci­ja i tr­go­vi­na za­to što u to­me na­rav­no ni­je­su uče­stvo­va­li gra­đa­ni Ze­te, ni­ti nji­ho­vi de­le­gi­ra­ni pred­stav­ni­ci ko­ji pred­sta­vlja­ju opo­zi­ci­o­nu stra­nu. Što je naj­go­re, ni­ko ni­je na­šao za shod­no da kon­tak­ti­ra ni ak­tu­el­nu vlast i nji­ho­ve pred­stav­ni­ke sa te­ri­to­ri­je Ze­te. To do­dat­no po­ka­zu­je po­ni­ža­va­ju­ći od­nos ko­ji pred­stav­ni­ci vla­sti ga­je pre­ma Ze­ti i Ze­ća­ni­ma uop­šte, i ni­vo po­slu­šno­sti ko­ji ima­ju nji­ho­vi lo­kal­ni pred­stav­ni­ci. No, vje­ru­jem da će u na­red­nom vre­me­nu i ova­kve od­lu­ke i ova­kvi, na­zo­vi na­rod­ni pred­stav­ni­ci, bi­ti dio jed­ne pro­šlost, ko­ji će od­go­va­ra­ti pred su­do­vi­ma isto­ri­je, jav­no­sti i re­dov­nim – re­kao je Ko­ji­čić.
Ako i da­lje bu­de­mo tre­ba­li da pru­ža­mo ru­ku ka Glav­nom gra­du, ni­šta se tu ne­će pro­mi­je­ni­ti, ka­zao je Sr­đa Ra­i­če­vić, od­bor­nik SNP-a. On je is­ta­kao da su sa­da­šnje ige­ren­ci­je GO ni­ka­kve, te da gra­đa­ni že­le sa­mi svo­je pro­ble­me da rje­ša­va­ju.
-Mi smo po­kr­en­u­li ini­ci­ja­ti­vu još dav­no, ra­di­li smo i ela­bo­rat o eko­nom­skoj oprav­da­no­sti ko­ji je po­ka­zao oprav­da­nost osni­va­nja sa­mo­stal­ne op­šti­ne. Ze­ta ima bu­duć­nost kao sa­mo­stal­na. Odav­no je tre­ba­lo da Ze­ta ima svo­ju op­šti­nu, jer bi lju­di ko­ji bu­du iza­bra­ni tre­ba­li ozbilj­ni­je da re­ša­va­ju na­go­mi­la­ne pro­ble­me ko­je ima­ju gra­đa­ni. Su­šti­na je da njih sa­da ni­ko ni­šta ne pi­ta. Sta­tus GO je do­bi­jen kao pre­la­zno rje­še­nje do do­bi­ja­nja sa­mo­sta­le op­šti­ne. Ne tra­ži­mo op­šti­nu da bi se te­ri­to­ri­jal­no raz­gra­ni­či­li ili da di­že­mo ki­ne­ske zi­do­ve, već da bi prak­tič­ni­je funk­ci­o­ni­sa­li i pro­ble­me sta­vi­li na pr­vo mje­sto i to što ima­mo da ra­ci­o­nal­no tro­ši­mo – ka­zao je Ra­i­če­vić.
Pre­ma pred­lo­gu iz­mje­na za­ko­na o Glav­nom gra­du, u po­gla­vlju o fi­nan­si­ra­nju, op­šti­na u okvi­ru Glav­nog, sred­stva za fi­nan­si­ra­nje obez­bje­đu­ju iz sop­stve­nih pri­ho­da, ustu­plje­nih pri­ho­da, bu­dže­ta dr­ža­ve i bu­dže­ta Glav­nog gra­da. Sop­stve­ni pri­ho­di, iz­me­đu osta­lih su lo­kal­ni po­re­zi, tak­se i na­kna­de ko­ji se ostva­ru­ju na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne i pri­ho­di od pro­da­je i da­va­nja u za­kup imo­vi­ne op­šti­ne. Op­šti­ni pri­pa­da pri­hod od za­ko­nom ustu­plje­nih po­re­za i na­kna­da Glav­nom gra­du ko­ji se ostva­ru­je na nje­noj te­ri­to­ri­ji. Iz­me­đu osta­log na­ve­de­no je i 37 po­slo­va bu­du­će op­šti­ne.
Op­šti­na, iz­me­đu osta­log, da­je sa­gla­snost na lo­kal­na plan­ska do­ku­men­ta u di­je­lu ko­ji se od­no­si na njih, do­no­si plan i pro­gram raz­vo­ja, do­no­si bu­džet i za­vr­šni ra­čun bu­dže­ta, upra­vlja, ras­po­la­že i šti­ti svo­ju imo­vi­nu i vr­ši po­je­di­na svo­jin­ska ovla­šće­nja na dr­žav­noj imo­vi­ni u skla­du sa za­ko­nom. Op­šti­na iz­me­đu osta­log od­lu­ču­je o ras­pi­si­va­nju re­fe­ren­du­ma i uvo­đe­nju sa­mo­do­pri­no­sa za te­ri­to­ri­ju op­šti­ne ili di­je­lu op­šti­ne, utvr­đu­je uslo­ve za osni­va­nje mje­snih za­jed­ni­ca, ne­po­sred­no iz­vr­ša­va pro­pi­se i op­šte ak­te Glav­nog gra­da, kad je to od­re­đe­no tim ak­ti­ma, ne­po­sred­no sa­ra­đu­je sa op­šti­na­ma u Cr­noj Go­ri i op­šti­na­ma dru­gih dr­ža­va ra­di ostva­ri­va­nja za­jed­nič­kih in­te­re­sa u obla­sti lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
Za skup­šti­nu op­šti­ne bi­ra­će 30 od­bor­ni­ka i po još jed­nog na sva­kih pet hi­lja­da bi­ra­ča. Do­sad su grad­ske op­šti­ne bi­ra­le 20 od­bor­ni­ka.
Po­dje­la imo­vi­ne iz­me­đu Glav­nog gra­da i op­šti­na bi­će pred­met spo­ra­zu­ma na osno­vu od­lu­ka skup­šti­na op­šti­na.
A.D.


Vra­nji­na Ze­ti

Pre­ma za­kon­skim rje­še­nji­ma te­ri­to­ri­ji Go­lu­bo­va­ca kao op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da či­ne Go­lu­bov­ci ko­ji su sje­di­šte ove op­šti­ne, Ba­la­ba­ni, Be­ri­slav­ci, Bi­je­lo Po­lje, Bi­stri­ce, Vu­kov­ci, Vra­nji­na, Go­stilj, Go­ri­ča­ni, Ku­ri­lo, Mo­ja­no­vi­ći, Po­na­ri, Šu­šu­nja, Ma­ha­la, Ma­ta­gu­ži, Ljaj­ko­vi­ći, Srp­ska, Bo­tun i Mi­tro­vi­ći i dru­ga na­se­lja utvr­đe­na po­seb­nom od­lu­kom op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da.


GRA­ĐA­NI ZA PU­NU SA­MO­STAL­NOST
I aero­drom nam pri­pa­da
Vo­ji­slav ALI­GRU­DIĆ, mje­šta­nin Ba­la­ba­na: - Ne­ bi tre­ba­lo da se de­si da Tu­zi bu­du sa­mo­stal­na op­šti­na pri­je Ze­te. Mi bi mo­gli da iz­dr­ža­va­mo sa­mi se­be. Mo­gli bi bez Glav­nog gra­da što će nam, kad sve ima­mo. Ima­mo do­volj­no fir­mi, rad­nji, je­ze­ro je tu, kao i aero­drom ko­ji pri­pa­da na­ma jer je na na­šoj te­ri­to­ri­ji. Ta­ko će i bi­ti gra­ni­ce ako će­mo po­šte­no da ra­di­mo. Da se ja pi­tam od­mah bi iz­gla­sao taj za­kon. Ne pri­hva­tam op­št­i­nu Ze­ta u okvi­ru Glav­nog gra­da, sa­mo sa­mo­stal­nu i ne­za­vi­snu.

Za­riv AH­ME­TO­VIĆ, mje­šta­nin Ci­jev­ne: - Naj­bo­lje bi bi­lo da bu­de­mo pot­pu­no sa­mo­stal­na op­šti­na. Ne tre­ba da bu­de­mo za­vi­sni. Me­đu­tim, oni ne­će da mi bu­de­mo sa­mo­stal­ni, ne­go da ipak jed­nim di­je­lom za­vi­si­mo od Gla­vnog gra­da. Ni­je to naj­bo­lje rje­še­nje jer se mno­go taj od sa­da­šnjeg sta­tu­sa ne bi pro­mi­je­nio.

Bra­no MA­RAŠ, mje­šta­nin Ma­ha­le: - Pla­ni­ra­ju pr­vo da da­ju sa­mo­stal­nost Tu­zi­ma jer oni tre­ba­ju Pod­go­ri­ci. Ali to ne mo­že ta­ko. Ze­ta bi mno­go pri­je njih tre­ba­lo da da bu­de sa­mo­stal­na, jer smo to pri­je njih tra­ži­li. Me­đu­tim, ne­ma­mo mi na­ših ru­ko­vo­di­la­ca. Naš je Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić, gra­do­na­čel­nik i Du­šan Ra­do­njić, pred­sjed­nik GO Go­lu­bov­ci, ali ni­šta ura­di­li ni­su. Ne­će­mo sa Pod­go­ri­com, jer to ta­ko ni­šta ne va­lja. Što mi­sle da ne bi mo­gli bez njih pa ko je opljač­kao Ze­tu...

Ne­ma­nja VU­KA­DI­NO­VIĆ, mje­šta­nin Ma­ha­le: - Kad mo­gu Tu­zi da op­sta­nu kao sa­mo­stal­ni što ne bi mo­gla Ze­ta. Znam da ne bi bi­li pot­pu­no sa­mo­stal­ni, već bi di­je­lom za­vi­si­li od Glav­nog gra­da, ali opet biće bolje. Sma­tram da bi Ze­ta mo­gla i bez po­mo­ći Pod­go­ri­ce, jer ima­mo mno­go re­sur­sa.


Do iz­bo­ra se pi­ta­ju Ra­do­njić i Ma­raš

Uko­li­ko se do­ne­su pro­mje­ne no­vih za­ko­na ko­ji mi­je­nja­ju sta­tus GO do iz­bo­ra or­ga­na op­šti­ne u skla­du sa za­ko­nom o Glav­nom gra­du po­slo­ve iz nji­ho­ve nad­le­žno­sti oba­vlja­će or­ga­ni grad­skih op­šti­na. To zna­či da će do for­mi­ra­nja no­ve op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da Go­lu­bov­ci­ma ru­ko­vo­di­ti Du­šan Ra­do­njić i Mi­len­ko Ma­raš.