Na 150 stra­ni­ca na­pi­san je Lo­kal­ni ener­get­ski plan Glav­nog gra­da za pe­ri­od 2015.-2025. go­di­ne u ko­me su sa­že­ti broj­ni po­da­ci ko­ji se uzi­ma­ju kao re­fe­rent­ni za is­tra­ži­va­nje kli­matskh pro­mje­na. Ko­or­di­na­tor ti­ma auto­ra ko­ji su ura­di­li plan je Se­kre­ta­ri­jat za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. Sve je po­di­je­lje­no u ne­ko­li­ko po­gla­vlja. Gra­đa­ni sve to mo­gu po­gle­da­ti i da­ti su­ge­sti­je dok je do­ku­ment na jav­noj ras­pra­vi do 10. no­vem­bra.
Auto­ri su­ge­ri­šu da se obra­ti pa­žnja na dje­lo­ve gdje se go­vo­ri o kli­mat­skim pro­mje­na­ma ko­je po­ga­đa­ju i lo­kal­nu za­jed­ni­cu, a po­seb­no is­ti­ču po­pla­ve i su­še.
- Ur­ba­na ne­u­rav­no­te­že­nost i ne­plan­sko ši­re­nje na­se­lja glav­na su pri­jet­nja odr­ži­vom te­ri­to­ri­jal­nom raz­vo­ju. Jav­ne uslu­ge po­sta­ju sve sku­plje i sve te­že ih je obez­bi­je­di­ti, a pri­rod­ni re­sur­si se tro­še do kraj­njih gra­ni­ca. Po­sto­je­ća mre­ža jav­nog pre­vo­za ni­je na za­htjev­nom ni­vou, a ko­ri­šće­nje auto­mo­bi­la i sa­o­bra­ćaj­ne gu­žve pred­sta­vlja­ju ve­li­ki te­ret za ži­vot­nu sre­di­nu. Ur­ba­ni eko si­ste­mi se uni­šta­va­ju, pre­na­mje­nju­je se po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, a ne­do­volj­na bri­ga do­vo­di do ugro­ža­va­nja bi­o­lo­ške ra­zno­vr­sno­sti. Usled neo­d­go­vor­nog od­no­sa pre­ma ovim pi­ta­nji­ma po­ve­ća­va se ri­zik od po­sle­di­ca kli­mat­skih pro­mje­na po­put po­pla­va, su­še, po­ja­va ur­ba­nih to­plot­nih ostr­va... Iz tih raz­lo­ga eko­nom­ski raz­voj glav­nog gra­da te kroz ener­get­ske po­li­ti­ke mo­ra se za­sni­va­ti na stra­te­škim i in­te­gri­sa­nim pri­stu­pi­ma kroz za­jed­nič­ko dje­lo­va­nje grad­ske upra­ve, pri­vred­nih su­bje­ka­ta ali i gra­đa­na – sto­ji u do­ku­men­tu.
U do­ku­men­tu sto­ji da su re­zer­ve fo­sil­nih go­ri­va or­ga­ni­če­ne te da je ovim tem­pom po­tro­šnje iz­vje­stan nji­hov ne­sta­nak.
- Raz­voj teh­no­lo­gi­ja i po­tre­be ljud­skog bi­ti­sa­nja ne­dvo­smi­sle­no da­ju za pra­vo pro­cje­ni da će se do 2030. go­di­ne po­tro­šnja ener­gi­je utro­stru­či­ti u od­no­su na 1970. go­di­nu. Sva­ko do­ma­ćin­stvo gri­ja­njem mo­že da do­pri­ne­se za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne. To za­si­gur­no sma­nju­je tro­ško­ve ta­ko da je in­ve­sti­ra­nje u sa­vre­me­nu teh­ni­ku gri­ja­nja ne zna­či sa­mo oču­va­nje re­sur­sa već i is­pla­ti­vo. Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da se ugalj ne ko­ri­sti za po­tre­be jav­nih obje­ka­ta u vla­sni­štvu Glav­nog gra­da i dr­ža­ve. Pre­ma ras­po­lo­ži­vim po­da­ci­ma po­tro­šnja KAP-a je naj­ve­ća – pi­še u do­ku­men­tu.
U do­ku­men­tu pi­še da je, ka­da je u pi­ta­nju pro­iz­vod­nja elek­trič­ne ener­gi­je, kon­sta­to­va­no da su pro­iz­vod­ni ka­pa­ci­te­ti elek­tri­če­ne enr­gi­je lo­ci­ra­ni van te­ri­to­ri­je Glav­nog gra­da, osim ma­le hi­dro­cen­tra­le na Li­je­voj Ri­je­ci.
- Plan­skim do­ku­men­tom pre­po­zna­ti su po­ten­ci­ja­li i od­no­se se na ko­ri­šće­nje ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je. Lo­kal­nim pla­nom ura­đe­na je i ana­li­za po­tro­šnje ener­gi­je po ti­pu ener­gen­ta pri­je sve­ga elek­trič­ne ener­gi­je i dr­ve­ne bio ma­se odno­sno naf­te i naft­nih de­ri­va­ta. U raz­ma­tra­nje je uze­to i ko­ri­šće­nje ener­ge­na­ta po sek­to­ri­ma. Ge­ne­ral­no je ob­ra­đen sek­tor zdrav­stva sa pod­sek­to­ri­ma, sek­tor sa­o­bra­ća­ja. Fi­nan­sij­ska sred­stva su ne­spor­no jed­na od naj­va­žni­jih ele­me­na­ta za spro­vo­đe­nje po­stu­la­ta ovog pla­na i u tom smi­slu ob­ra­đe­ni su po­ten­ci­jal­ni iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja – pi­še u do­ku­men­tu. A.D.


Cen­tral­na ras­pra­va 4. no­vem­bra

Na­crt Lo­kal­nog ener­get­skog pla­na Glav­nog gra­da za pe­ri­od 2015.-2025. go­di­ne na jav­noj ras­pra­vi je do 10. no­vem­bra. Za­in­te­re­so­va­ni ko­men­ta­re i su­ge­sti­je na plan mo­gu do­sta­vi­ti u pi­sa­noj for­mi na adre­su Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, Uli­ca Vu­ka Ka­ra­dži­ća 41. Cen­tral­na jav­na ras­pra­va za­ka­za­na je za 4. no­vem­bar u de­set ča­so­va u KIC-u „Bu­do To­mo­vić”.


Sport­ski objek­ti tro­še ve­li­ku stru­ju

Na te­ri­to­ri­ji Glav­nog gra­da po­sto­ji 46 obje­ka­ta za smje­štaj mje­snih upra­va ukup­ne po­vr­ši­ne 11.446,44 kva­dra­ta ili pro­sječ­ne po­vr­ši­ne po objek­tu 248 kva­dr­taa. U ovom sek­to­ru u 2012. go­di­ni ukup­no je po­tro­še­no 236.941 ki­lo­va­ti ener­gi­je. Spe­ci­fič­na po­tro­šnja ovog sek­to­ra iz­no­si 20,7 ki­lo­va­ti po kva­dra­tu. Slič­na si­tu­a­ci­ja je i sa objek­ti­ma kul­tu­re, ko­jih ima 14. Me­đu­tim, u ne­ki­ma se ko­ri­ste i lož ulja.
Sport­ski objek­ti ko­jih ima pet u Pod­go­ri­ci ko­ri­ste elek­trič­nu ener­gi­ju, a u 2012. go­di­ni po­tro­ši­li su 2.050.000 ki­lo­va­ti.