No­vi­nar­ski, na sta­zi tu­đih pat­nji, ne za­tva­ra­ju­ći oči pred onim što vi­di­mo, za­pa­ža­mo da je gra­do­na­če­l­nik Pod­go­ri­ce Sla­vo­ljub Mi­go Sti­je­po­vić, za­po­sta­vio va­žan ju­bi­lej za Glav­ni grad – 690 go­di­na od pr­vog po­mi­nja­nja Pod­go­ri­ce u pi­sa­nim do­ku­men­ti­ma. Osred­njost je pro­blem i ne­pri­ja­telj uspje­šno­sti, ali je isto­vre­me­no i si­gur­na stra­te­gi­ja za pri­la­go­đa­va­nje. Za­to je zna­nje uvre­da za osred­njost. Ne­ko, eto, zna za ju­bi­lej, a oni ko­ji vo­de grad, pre­vas­hod­no gra­do­na­čel­nik, da­na­šnji ve­li­ki pra­znik Pod­go­ri­ce mo­gli su, da su zna­li, da po­sve­te ju­bi­le­ju ko­ji istin­ski sla­vi Pod­go­ri­cu i svr­sta­va je u red ri­jet­kih gra­do­va. Ta­ko to pro­sto bi­va svu­da u svi­je­tu. Za­to i po­sto­je pra­zni­ci.
Pod­go­ri­ča­ni su mo­gli da u ne­koj od grad­skih ga­le­ri­ja po­gle­da­ju do­ku­men­ta ko­ja se ču­va­ju u Isto­rij­skom ar­hi­vu Ko­tor – pr­ve knji­ge ar­hiv­skog fon­da Sud­sko no­tar­ski spi­si.
– Stra­ni­ca no­si sig­na­tu­ru SN I, 14 i, iz­me­đu osta­lih spi­sa, tu se na­la­zi akt od 18. av­gu­sta 1326. go­di­ne (dru­gi od dna stra­ni­ce) u ko­je­mu se po­mi­nje iz­vje­sni Jo­van iz Pod­go­ri­ce („Jo­ha­nes de Pot­go­ri­ca, ge­ner de Ven­co...”), ko­ji se za­du­žu­je u Ko­to­ru kod Iva­na Gla­va­ti­ja na 300 per­pe­ra za pred­sto­je­će pu­to­va­nje – na­vo­di Jo­ško Ka­te­lan, ar­hi­vist u Isto­rij­skom ar­hi­vu.
Ovo svje­do­čan­stvo iz sred­njeg vi­je­ka ili iz­vod iz knji­ge ro­đe­nih gra­da tre­ba­lo bi da se od­štam­pa u ve­li­kom for­ma­tu, is­tak­ne i nji­me Pod­go­ri­ca po­hva­li pred svi­je­tom. Ovo­ga se ni­je­su sje­ti­li ni broj­ni sa­vjet­ni­ci, ali se ne­ko sjaj­no do­sje­tio da gra­do­na­čel­ni­ku pre­da lo­pa­tu u ru­ke ka­ko bi po­sta­vio ka­men te­me­ljac za nat­kri­va­nje ba­ze­na. Avan­gar­da ili a(j)van­gar­da, to bi sam gra­do­na­čel­nik tre­ba­lo da pro­ci­je­ni i za­u­zme stav.
Za­ni­mljiv je, ina­če, de­talj iz pr­vog pi­sa­nog tra­ga o Pod­go­ri­ci, gdje se na­vo­di ka­ko se Jo­van za­du­žu­je 300 per­pe­ra, a na osno­vu ko­jeg je uoč­ljiv pot­pu­ni kon­ti­nu­i­tet ko­ji grad ima od te 1326. do 2016. go­di­ne, od­no­sno da­na da­na­šnjeg. Du­žni smo, tre­nut­no, 30 mi­li­o­na, sa ga­ran­ci­ja­ma pre­ko 40, a sa­da se gra­do­na­čel­nik za­du­žu­je čak šest mi­li­o­na eura, za ra­svje­tu!
U pri­log či­nje­ni­ci da se gra­do­na­čel­nik ozbilj­no po­sva­đao sa ka­len­da­rom je i po­da­tak da je u pr­voj go­di­ni man­da­ta za­bo­ra­vio na va­žan ju­bi­lej – 70 go­di­na od oslo­ba­đa­nja Pod­go­ri­ce u Dru­gom svjet­skom ra­tu. On­da je svoj dvo­go­di­šnji man­dat, slu­čaj­no, ne ra­ču­na­ju­ći da je ma­lo za­bo­rav­nih, obi­lje­žio zim­ze­le­nim po­du­hva­tom – obi­la­skom svje­že po­sa­đe­nih de­se­tak sad­ni­ca u Her­ce­go­vač­koj.
Elem, dan je ka­da se ana­li­zi­ra uči­nak, pa da ne od­stu­pa­mo od to­ga. Svi­ma je već po­zna­to da pod­go­rič­kom gra­do­na­čel­ni­ku Sti­je­po­vi­ću ten­de­ri idu od ru­ke po prin­ci­pu ku­va­nja ža­be! U broj­nim slu­ča­je­vi­ma ne od­mi­če da­lje od ras­pi­si­va­nja ogla­sa. Da po­la­ko i pa­žlji­vo pri­pre­mi pro­ce­du­ru ne bi po­put ža­be iz vre­le vo­de iska­ka­le od­lu­ke o re­no­vi­ra­nju ku­će Ri­sta Sti­jo­vi­ća, grad­nji bi­ci­kli­stič­kih sta­za, po­stro­je­nja za pro­iz­vod­nju stru­je na De­po­ni­ji... Ali ta­ko bi­va ka­da ne­ko stvo­ri ne­pri­hva­tlji­ve ili ne­iz­dr­ži­ve uslo­ve i to ne pri­mje­ću­je. Ža­ba, či­taj ten­der, uba­čen u vre­lu vo­du od­mah iz nje is­ko­či. Uko­li­ko bi se, pak po­ste­pe­no, u skla­du sa nor­ma­ma, sta­vio u pro­ce­du­ru, tu bi ostao. Si­stem se po­tom za­gri­ja­va la­ga­no, po­ste­pe­no i ten­der se sku­va.
Za­kon je, ina­če, naj­o­mra­že­ni­ja ri­ječ pod­go­rič­ke vla­sti o če­mu svje­do­če sko­ro sva­ko­dnev­ne vi­je­sti o tu­žba­ma i pre­su­da­ma. Da je ta­ko do­ka­zi su na­la­zi Uprav­ne in­spek­ci­je – na de­se­ti­ne rad­ni­ka je za­po­sle­no ne­za­ko­ni­to, a on­da je gra­do­na­čel­nik ka­žnjen sa 100, a Glav­ni grad sa 1.000 eura zbog ne­iz­vr­še­nja mje­re ko­ju je na­lo­žio uprav­ni in­spek­tor zbog sta­tu­sa se­kre­ta­ra ko­ji vo­di fi­nan­si­je. Do­kaz je iz­vje­štaj Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je ko­ja je utvr­di­la, u vo­đe­nju fi­nan­si­ja gra­da to­kom 2015. go­di­ne, po­je­di­nač­na od­stu­pa­nja i ne­us­kla­đe­no­sti sa za­kon­skim i pod­za­kon­skim pro­pi­si­ma – Za­ko­nom o si­ste­mu unu­tra­šnjih fi­nan­sij­skih kon­tro­la u jav­nom sek­to­ru, Za­ko­nom o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti, Za­ko­nom o fi­nan­si­ra­nju lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, Za­ko­nom o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma, Za­ko­nom o jav­nim na­bav­ka­ma, Za­ko­nom o dr­žav­noj imo­vi­ni, Ured­bom o na­či­nu vo­đe­nja evi­den­ci­je po­kret­nih i ne­po­kret­nih stva­ri i o po­pi­su u dr­žav­noj svo­ji­ni i Uput­stvom o ra­du tre­zo­ra Glav­nog grad Pod­go­ri­ce te. Do­kaz je pre­su­da Uprav­nog su­da za „Mon­strum”. Do­kaz je pre­su­da da je 50 sta­no­va u Glav­nom gra­du po­di­je­lje­no ne­za­ko­ni­to. Do­kaz je pre­su­da da je Udru­že­nje mla­dih sa hen­di­ke­pom dis­kri­mi­ni­sa­no. Do­kaz je 400.000 eura od­šte­te za Ta­bač­ki most. Do­kaz su de­se­ti­ne pre­su­da o za­ki­da­nju za­ra­da za­po­sle­ni­ma. Do­kaz je ne­us­kla­đen sta­tut Glav­nog gra­da sa za­ko­nom..
Ni de­mo­kra­ti­ja im ni­je pri sr­cu jer da ni­je ta­ko te­ško bi ne­ko pri­stao da bu­de gra­do­na­čel­nik ta­ko što ga u par­la­men­tu pre­sud­no po­dr­ža­va sa­mo je­dan glas. Isti­na, ni­je to bi­lo ka­kav glas, ne­go pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta... I na sve ovo ne ka­žem ja ne­go Ivo An­drić: „Ka­da bi lju­di zna­li ko­li­ko ma­lo pa­me­ti upra­vlja svi­je­tom, umr­li bi od stra­ha”.
U ta­be­lu iz­bor­nih re­zul­ta­ta 16. ok­to­bra obo­ji­ca, ovi što za­vi­se je­dan od dru­go­ga, gle­da­ju sa strep­njom, a njih iz nje, su­ma su­ma­rum, osam hi­lja­da ne­po­dob­nih ko­ji lič­nu kar­tu ne da­ju ama ni za ži­vot. Lji­lja­na Mi­nić

Iz­o­sta­li
od­go­vo­ri
Či­ta­li bi da­nas dru­gi tekst da gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić ho­će na cr­tu no­vi­na­ri­ma „Da­na”, po prin­ci­pu mi pi­ta­nje, on od­go­vor. Pi­ta­nja su po­sla­ta, ali je su­če­lja­va­nje jav­no­sti i ono­ga ko ras­po­la­že sa sko­ro 50 mi­li­o­na na­rod­nih pa­ra iz­o­sta­lo iako je za­kon to re­gu­li­sao – ne­ma od­go­vo­ra.