Grad­ska op­šti­na Tu­zi u pro­šloj go­di­ni ostva­ri­la je pri­hod od 2.095.809 eura, a ras­hod 2.08.013 eura. Raz­li­ka od 17.795 eura je pre­ni­je­ta kao pri­hod.
Za­vr­šni ra­čun za pro­šlu go­di­nu, o ko­me će se iz­ja­sni­ti Skup­šti­na GO Tu­zi na sjed­ni­ci u če­tvr­tak, od­sli­ka­va ci­je­lo­kup­ni od­nos vla­sti, cen­tral­nih i lo­kal­nih, pre­ma ovom pod­ruč­ju, oci­je­nio je Ni­ko­la Ca­maj, od­bor­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za.
-Ma­lo a ne­do­ma­ćin­ski se tro­ši, bez raz­voj­nih in­ve­sti­ci­ja i uglav­nom se tro­ši bez ade­kvat­nog po­kri­ća, bez sa­gla­sno­sti Skup­šti­ne i bez upo­ri­šta u fi­nan­sij­skom pla­nu. A ako gle­da­mo ko­ji su re­zul­ta­ti ta­kvog tro­še­nja, to vi­še li­či na pra­nje no­v­ca, ne­go li i na po­ku­šaj re­a­li­za­ci­je pla­ni­ra­nih in­ve­sti­ci­ja, ko­li­ko god one ma­le i be­zna­čaj­ne bi­le. Na sto­ti­ne hi­lja­da eura se pre­u­smje­ri­lo, bez sa­gla­snos­ti Skup­šti­ne, za kr­plje­nje ru­pa na pu­te­vi­ma, kao da su svi pu­te­vi bi­li pre­tvo­re­ni u ru­pe, a na­kon tih ra­do­va, sve je to as­fal­ti­ra­no do sa­vr­šen­stva. Re­kao bih da, ni­ti su bi­li baš ta­ko za­htjev­ni na­ši pu­te­vi, ni­ti iz­gle­da­ju mno­go bo­lje sa­da! Re­al­nost de­man­tu­je. Do­volj­na je jed­na vo­žnja kroz Ma­le­si­ju i ni­je bi­ti te­ško za­klju­či­ti ka­ko su pa­re „do­ma­ćin­ski” po­tro­še­ne – ka­že Ca­maj.
Ca­maj na­vo­di da je Grad­ska op­šti­na Tu­zi da­la 100.000 eura fud­bal­skom klu­bu, ko­ji ni­ka­ko da da iz­vje­štaj ka­ko tro­ši sred­stva gra­đa­na.
- U kr­plje­nju ru­pa i do­da­ci­ma za sport, so­ci­ja­li i lič­nim pri­ma­nji­ma su se is­to­pi­li svi nek­ada­šnji „ve­li­ki pro­jek­ti”, ne sa­mo oni ko­ji vi­še i ne fi­gu­ri­ra­ju u pla­no­vi­ma - pi­ja­ca, za­o­bi­la­zni­ca, bu­le­var, vr­tić... već i oni ko­ju su bi­li pred­vi­đe­ni pla­no­vi­ma, kao sport­ska dvo­ra­na, most na Ci­jev­ni, ra­do­vi na objek­ti­ma kul­tu­re po mje­snim za­jed­nca­ma. Za sport­sku dvo­ra­nu je ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik, sa­da od­bor­nik, re­kao da je pro­je­kat do­bio na dar od ko­le­ge iz Ro­ža­ja, a mi sa­da ču­je­mo da se ra­di pro­je­kat, ta­ko da se ta pri­ča pre­tvo­ri­la u „Zi­da­nje Ska­dra”. Sve je ovo do­kaz da i ono što se pla­ni­ra sa­mo pred­sta­vlja far­su i pre­va­ru za gra­đa­ne Ma­le­si­je – ka­že Ca­maj.
Od­bor­nik DS-a na­vo­di da bi, ka­da se sve su­mi­ra, re­kao da ne­ko ite­ka­ko pot­ce­nju­je pa i vri­je­đa do­sto­jan­stvo i pa­met sta­nov­ni­ka ovo­ga kra­ja.
-No mo­žda gra­đa­ni do­bi­ja­ju što za­slu­žu­ju, jer ako po­dr­ža­va­ju jed­ne te iste pre­va­ran­te, šta re­ći. Ako je ovo ova­ko do­bro Ma­le­si­ji, on­da mi ko­ji smo u ma­nji­ni - opo­zi­ci­ji, sa­mo mo­že­mo za­bi­ljež­ti i sve igre na šte­tu gra­đa­na sa­ču­va­ti od za­bo­ra­va. Ali, du­bo­ko vje­ru­jem da gra­đa­ni to uvi­đa­ju, i da se na­dam da ne­će do­zvo­li­ti da bu­du i da­lje pljač­ka­ni, pre­va­re­ni i oma­lo­ža­va­ni, od na­vod­nih spa­si­te­lja. No iz­gle­da ni­gdje ni­je lak­še oprav­da­ti no­vac ne­go na kr­plje­nju ru­pa i as­fal­ti­ra­nju, ali te­ško da ne­ko mo­že po­vje­ro­va­ti da je na tim po­slo­vi­ma utro­še­no sko­ro vi­še od 750.000 eura (pla­ni­ra­no 280 hi­lja­da) - na­vo­di Ca­maj.
N.S.


Pri­ča o ra­svje­ti za ma­lu dje­cu

Pri­ča­ti o tro­šku od 151.443 eura za jav­nu ra­svje­tu je pri­ča za ma­lu dje­cu ali ne i za od­bor­ni­ke ko­ji vo­di bri­gu o tro­šku na­rod­nih pa­ra, jer valj­da svi vi­di­mo da Tu­zi ni­je­su baš „grad svi­jet­slo­sti”, sma­tra Ca­maj.
- O kva­li­te­tu i ci­je­ni, i ko­li­ko se zbi­lja ra­di­lo go­vo­ri ono što se vi­di go­lim okom- ni­ti je tro­to­ar sti­gao do pum­pe, ni­ti je kva­li­tet­no ra­đe­no, te je do­bro da i ne stig­ne, uko­li­ko sa ra­di istim kva­li­te­tom. Iz ovog iz­vje­šta­ja pri­vla­či pa­žnju po­da­tak da je za ve­o­ma va­žnu in­ve­sti­ci­ju put Di­no­ša-Pi­ka­lja-Za­tri­je­bač od pla­nir­nih 75.000, po­tro­še­no sve­ga 45.000 eura – na­vo­di Ca­maj.


Na ra­čun so­ci­ja­le da­ju ko­me ho­će

Od­bor­nik DS-a na­vo­di da je ci­fra za so­ci­ja­lu u iz­bor­noj go­di­ni re­a­li­zo­va­na 100 po­sto.
-Pri­ma­o­ci i da­lje osta­ju ano­nim­ni. Raz­log se zna - ona se di­je­li na šte­tu onih ko­ji­ma sred­stva stvar­no pri­pa­da­ju. Zbog na­vod­ne eti­ke da ne „bla­mi­ra­ju so­ci­jal­ne slu­ča­je­ve” oni šti­te one ko­ji bi se za­i­sta po­sti­dje­li, ako ima­ju obra­za, jer uzi­ma­ju ono što im ne pri­pa­da, od onih ko­ji­ma pri­pa­da. So­ci­jal­ni slu­ča­je­vi se ne sti­de da če­ka­ju na red za so­ci­ja­lu is­pred po­šte, pa ni­ti po­sto­ji stig­ma ni­ti raz­log da ne­ko pri­kri­je nji­ho­va ime­na is­pred od­bor­ni­ka Skup­šti­ne. Na­po­mi­njem da sam ta ime­na tra­žio u ne­ko­li­ko na­vra­ta, i od­bor­nič­kim pi­ta­njem, i kao gra­đa­nin za­htje­vom, na osno­vu Za­ko­na o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma – na­vo­di od­bor­nik Ni­ko­la Ca­maj.