Uz čašicu razgovora, vina, rakije, meze i neizostavnog roštilja, a sve uz prijatelje, rodbinu i komšije tradicionalno se u kući porodice Vuković, u piperskom selu Vukovići, peče rakija. Domaćin Uroš Vuković ističe da ga čeka veliki posao u narednih sigurno nedjelju dana, jer iz vinograda od 3.500 čokota vinove loze ne gine im pečenje oko 80 kazana rakije od kojih u prosjeku dobiju po 11 litara rakije. Ne praktikuje, kako ističe da noći uz kazane pa ustaje rano ujutru i po dva kazana su uvijek aktivna. Rakiju peče za svoju dušu ali i za prodaju. Saglasan je kaže i sa izrekama da je onome ko peče rakiju najteže, kao i da „kad počneš pa pečenjem rakije kaži zbogom pameti, vidimo se kad sve završiš”.
- Pečenje rakije je u našoj kući oduvijek bila tradicija. Vremenom se taj proces mijenjao, odnosno kazani su od onih takozvanih čučavaca koji su bili znatno sporiji postali toliko modernizovani da mi uspijemo dnevno i po osam kazana da ispečemo, nekad i deset ako baš poranimo, dok je sa čučavcima taj proces puno duže trajao, a i svega dva kazana su se mogla ispeći za dan. Ipak, uz druženje je svaki posao puno lakši ali onda je domaćinu najteže, odnosno onome ko peče rakiju jer mora da bude skoncentrisan a kako kad proba iz jednog kazana, proba iz drugog, dođe jedan prijatelj, svrati komšija, drugovi sinova, poznanici od braće, svako po nešto popije, nazdravi se i taman bude „pameti zbogom” ali opet nije ni tako ozbiljno. Iskustvo je čudo - iskren je Vuković.
Ipak, ističe da posebne tajne za pečenje dobre rakije ne postoji.
- O rakiji i vinu se misli puno ranije, to zna svak ko ima vinograd, tako da koliko posvetite pažnje vinogradu takav proizvod možete i da očekujete. Mi imamo vinograd od 3.500 čokota, a na proljeće smo zasadili i još jedan od 850 čokota. Ove godine smo ubrali oko 7.000 grožđa a prošle cijeli vagon odnosno 10.000 ali je ovogodišnji kvalitet grožđa neuporedivo bolji od prošle godine, slatkoća mu je oko 23,5 što je odlično. Stariji brat bukvalno ne izlazi iz vinograda od kad počne rezidba do branja, to je ogroman trud i rad - priča Vuković.
Kako objašnjava, kad se napravi trop, on se obavezno miješa svaki dan po tri puta, jer tako dobija na kvalitetu. Vrenje traje najmanje 21 dan, pa se tek onda peče rakija.
- Mi smo ove godine odlili oko 500 litara vina ali samo za nas, ne za prodaju i treba se napraviti razlika da rakija nije ista kad se pretače vino jer rakiju koju dobijete od ostataka prevrelog kljuka grožđa nakon što je iz njega otočeno vino se zove rakija komovača što nije nekog kvaliteta. Dok je rakija koju mi pravimo prava domaćinska, pa kad otvorite bocu u sred zime sva kuća zamiriše od nje. Dok se peče, mjere se gradi koji pokazuju jačinu i mi je otprilike skidamo sa 22 do 23 grada, da bi ustvari imala onu jačinu koju mi želimo kad sve spojimo a to je oko 21 grad. Jako je bitno da kad se sve ispeče da se sastavi u istu posudu kako bi se izjednačila i u svim flašama bila ista - priča Vuković.
S.R.
Moć zelenog paradajza
Posle obimnog posla oko pečenja rakije, priča Uroš Vuković ruke od tolike količine grožđa, tropa i svega pocrne pa djeluje nemoguće oprati ih. Ipak, on je pronašao način. Ubere u bašti zeleni paradajz i sve se skine za tren oka. Kako kaže, za samo par minuta, ruke budu kao nove.
)){kind=small}
