Mo­guć­nost da kla­u­zu­la ba­lan­sa u pre­go­vo­ri­ma EU i Cr­ne Go­re bu­de ak­ti­vi­ra­na sva­ka­ko po­sto­ji i re­kao bih da je ona sve re­al­ni­ja. Ako zna­mo da je u pr­va tri kvar­ta­la 2014. go­di­ne od ukup­no 343 za­ko­na i pod­za­kon­ska ak­ta usvo­je­no sve­ga 155, ili 45 od­sto, i da je od ukup­no 55 stra­te­gij­skih do­ku­me­na­ta re­a­li­zo­va­no 28, lo­gič­no je pret­po­sta­vi­ti da se na ne­kim evrop­skim adre­sa­ma osje­ća­ju pre­va­re­nim, ka­zao je pred­sjed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je Sla­ven Ra­du­no­vić (DF). On je u in­ter­vjuu za „Dan” uka­zao da EU od dr­ža­ve kan­di­da­ta oče­ku­je da na­po­re u rje­ša­va­nju kri­znih obla­sti ula­že urav­no­te­že­no u svim po­gla­vlji­ma.
–Da­va­njem dr­žav­ne po­mo­ći KAP-u, što je pro­tiv­no Spo­ra­zu­mu o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju (SSP), pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić na­mi­ru­je ne­ke pri­vat­ne oba­ve­ze i svje­sno se koc­ka sa re­ak­ci­jom Evrop­ske ko­mi­si­je – sma­tra Ra­du­no­vić.
Vje­ru­je­te li da će 2015. bi­ti go­di­na ka­da će za Cr­nu Go­ru bi­ti ak­ti­vi­ra­na kla­u­zu­la ba­lan­sa u pre­go­vo­ri­ma sa EU zbog sla­bih re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, kao i u re­for­mi pra­vo­su­đa?
–U iz­vje­šta­ju o na­pret­ku za 2014. go­di­nu, u di­je­lu o po­gla­vlji­ma 23 i 24, na­vo­di se da je, u cje­li­ni po­sma­tra­no, na­pre­dak u obla­sti pra­vo­su­đa i te­melj­nih pra­va bio ne­u­jed­na­čen. To je pri­lič­no in­di­ka­tiv­no, s ob­zi­rom na to da se kla­u­zu­la ba­lan­sa upra­vo od­no­si na rav­no­mjer­no na­pre­do­va­nje u pre­go­vo­ri­ma u svim po­gla­vlji­ma. Uni­ja ne že­li da do­zvo­li pri­ti­sak na do­no­še­nje ne­kih od­lu­ka u si­tu­a­ci­ji u ko­joj je dr­ža­va, re­ci­mo, is­pu­ni­la 90 od­sto oba­ve­za u 30 po­gla­vlja, a u tri go­to­vo ni­je od­ma­kla od po­čet­ka. Iz tog raz­lo­ga se od dr­ža­ve kan­di­da­ta oče­ku­je da na­po­re u rje­ša­va­nju kri­znih obla­sti ula­že urav­no­te­že­no u svim po­gla­vlji­ma.
Mo­guć­nost da kla­u­zu­la ba­lan­sa bu­de ak­ti­vi­ra­na sva­ka­ko po­sto­ji i re­kao bih da je ona sve re­al­ni­ja. Ako zna­mo da je u pr­va tri kvar­ta­la 2014. go­di­ne od ukup­no 343 za­ko­na i pod­za­kon­ska ak­ta usvo­je­no sve­ga 155, ili 45 od­sto, i da je od ukup­no 55 stra­te­gij­skih do­ku­me­na­ta re­a­li­zo­va­no 28, lo­gič­no je pret­po­sta­vi­ti da se na ne­kim evrop­skim adre­sa­ma osje­ća­ju pre­va­re­nim. Ka­da to­me do­da­mo evi­den­tan ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje za ener­gič­ni ob­ra­čun sa no­si­o­ci­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou, ja­sno je da pred­met­na kla­u­zu­la u 2015. go­di­ni la­ko mo­že bi­ti ak­ti­vi­ra­na, a pre­go­vo­ri uspo­re­ni ili pri­vre­me­no su­spen­do­va­ni, dok se ne po­ka­žu tra­že­ni re­zul­ta­ti u po­gla­vlji­ma 23 i 24.
●Iz­vje­sti­lac Evrop­skog par­la­men­ta Čarls Te­nok na­veo je u na­cr­tu re­zo­lu­ci­je o Cr­noj Go­ri da Vla­da po­li­ti­kom pre­ma KAP-u kr­ši Spo­ra­zum o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju (SSP). Ka­kve po­sle­di­ce to mo­že iza­zva­ti?
–Kr­še­njem nor­mi SSP-a ko­ji je pot­pi­sa­la Vla­da Cr­ne Go­re je još jed­nom po­ka­za­la da je ve­o­ma ne­is­kren i ne­po­u­zdan part­ner. Da vas pod­sje­tim, ovaj isti pre­mi­jer je pro­dao Gr­ci­ma Ju­go­pe­trol kao mo­no­po­li­stu u tr­go­vi­ni naft­nim ener­gen­ti­ma, pa je na­kon go­di­nu da­na osno­vao Mon­te­ne­gro­bo­nus da se ba­vi slič­nim po­slo­vi­ma. Ta­ko je bi­lo i sa kon­ce­si­jom na mo­bil­nu te­le­fo­ni­ju Pro­mon­teu; na­kon ne­ko­li­ko go­di­na dr­ža­va je osno­va­la Mo­net, iako je Pro­mon­teu obe­ća­la mo­no­pol dug 20 go­di­na, što je ta­ko­đe bi­lo su­lu­do. Da­va­njem dr­žav­ne po­mo­ći KAP-u, što je pro­tiv­no SSP-u, Đu­ka­no­vić na­mi­ru­je ne­ke pri­vat­ne oba­ve­ze i svje­sno se koc­ka sa re­ak­ci­jom Evrop­ske ko­mi­si­je.
●Je­ste li za­do­volj­ni na­či­nom na ko­ji se Vla­da od­no­si pre­ma pi­ta­nju Pre­vla­ke i mi­sli­te li da će se to po­ja­vi­ti kao pro­blem u pro­ce­su in­te­gra­ci­je Cr­ne Go­re u EU?
Cr­no­gor­sko ru­ko­vod­stvo je dav­no od­u­sta­lo od Pre­vla­ke. Ka­da su kre­nu­li u za­vr­šnu fa­zu pro­jek­ta osa­mo­sta­lji­va­nja Cr­ne Go­re, lo­bi­ra­li su na sve če­ti­ri stra­ne svi­je­ta ka­ko bi pri­do­bi­li što vi­še pri­ja­te­lja u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci. Svje­sni či­nje­ni­ce da će zbog svog ne­ga­tiv­nog (kri­mi­nal­no-ko­rup­tiv­nog) imi­dža mo­ra­ti da pla­te mno­go sku­plju ci­je­nu od uobi­ča­je­ne, oni su pre­u­ze­li na se­be ulo­gu ve­ri­fi­ka­to­ra ko­sov­ske ne­za­vi­sno­sti, pro­mo­te­ra NA­TO bu­duć­no­sti Cr­ne Go­re i „po­kaj­ni­ka” sa du­bro­vač­kog ra­ti­šta.
Pro­blem Pre­vla­ke je du­go gu­ran pod te­pih, ali se vra­tio u fo­kus in­te­re­so­va­nja zbog pro­ce­sa evro­in­te­gra­ci­je Cr­ne Go­re i po­ten­ci­jal­nih na­la­zi­šta ga­sa i naf­te. Iako iz Hr­vat­ske sti­žu obe­ća­nja da ne­će blo­ki­ra­ti pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re EU zbog pro­ble­ma raz­gra­ni­če­nja na tom po­lu­o­str­vu i na mo­ru, mi­slim da će oni po­ku­ša­ti da is­ko­ri­ste uka­za­nu pri­li­ku i da uslo­vlja­va­njem na brz i efi­ka­san na­čin ri­je­še ovaj spor u svo­ju ko­rist.
●Da li je od­bor na či­jem ste če­lu ika­da raz­ma­trao zva­nič­ni za­htjev iz Hr­vat­ske da joj se vra­ti imo­vi­na ko­ja je, ka­ko tvr­de, opljač­ka­na to­kom ra­ta 1991. go­di­ne i pre­ni­je­ta u Cr­nu Go­ru?
–Iz Hr­vat­ske na­šem od­bo­ru ni­kad ni­je sti­zao ta­kav za­htjev. Uosta­lom, naj­bo­lja adre­sa za pro­na­la­že­nje ne­sta­lih ili ukra­de­nih stva­ri je u Vla­di Cr­ne Go­re, a ne u Skup­šti­ni.
●De­mo­krat­ski front je po­zvao opo­zi­ci­o­ne su­bjek­te na sa­rad­nju u ci­lju smje­ne re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Po Va­šem su­du, ko­ji je naj­bo­lji mo­del za ostva­ri­va­nje te sa­rad­nje?
–Ka­da smo osni­va­li De­mo­krat­ski front, ide­ja nam je bi­la da oku­pi­mo sve an­ti­re­žim­ske sna­ge, bez ob­zi­ra na ide­o­lo­ške i dru­ge raz­li­ke, sa ja­snim ci­ljem da se sru­ši vlast, de­mon­ti­ra de­ge­ne­ri­sa­ni dr­žav­ni apa­rat i or­ga­ni­zu­ju pr­vi slo­bod­ni iz­bo­ri. Ta­da je ne­ko­li­ko su­jet­nih gla­va one­mo­gu­ći­lo da se ta ide­ja ostva­ri u pot­pu­no­sti. Što bo­lja sa­rad­nja i što usa­gla­še­ni­je dje­lo­va­nje opo­zi­ci­je i da­nas su naj­bo­lji re­cept za uspjeh. Na­ža­lost, po­je­di­nim li­de­ri­ma su­je­ta još ne do­zvo­lja­va da re­al­no sa­gle­da­ju svo­je mo­guć­no­sti, kao ni op­ci­je ko­je su pred nji­ho­vim par­ti­ja­ma.
Ali, pri­ti­sak član­stva, ko­je je ap­so­lut­no za opo­zi­ci­o­no je­din­stvo, na­red­nih mje­se­ci će bi­ti to­li­ko jak da će de­ter­mi­ni­sa­ti kurs svih stvar­nih opo­zi­ci­o­nih sna­ga. To je po­seb­no va­žno zbog vr­še­nja pre­si­je na vlast ra­di for­mi­ra­nja pre­la­zne vla­de.
M.VE­ŠO­VIĆ


Usko­ro kon­sul­ta­ci­je

Funk­ci­o­ner DF-a Sla­ven Ra­du­no­vić na­ja­vio je da će ubr­zo bi­ti po­kre­nu­te ši­ro­ke kon­sul­ta­ci­je sa svim seg­men­ti­ma dru­štva i da će se tra­ži­ti for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de, ko­ja bi ima­la tač­no de­fi­ni­sa­ne oba­ve­ze ko­je mo­ra da za­vr­ši. On je po­ja­snio da pr­ven­stve­no mi­sli na spro­vo­đe­nje hit­nih mje­ra u eko­no­mi­ji, bez­bjed­no­sti, do­pu­nja­va­nju iz­bor­ne re­gu­la­ti­ve pri­mje­nom elek­tron­ske iden­ti­fi­ka­ci­je i či­šće­nje bi­rač­kog spi­ska.
–Ta vla­da bi mo­ra­la da ime­nu­je pred­stav­ni­ke opo­zi­ci­je u dje­lo­ve dr­žav­nog apa­ra­ta ko­ji su pre­po­zna­ti po zlo­u­po­tre­ba­ma dr­žav­nih re­sur­sa to­kom iz­bor­nog pro­ce­sa. To bi opo­zi­ci­ji po­mo­glo da ostva­ri kon­trol­nu funk­ci­ju i spri­je­či zlo­u­po­tre­be i pri­ti­sak na za­po­sle­ne – ka­zao je Ra­du­no­vić za agen­ci­ju Mi­na.
On je is­ta­kao da bi cilj pre­la­zne vla­de bio i ob­ra­čun sa kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom, či­šće­nje slu­žbi bez­bjed­no­sti od ko­rum­pi­ra­nog ka­dra i stra­nih agen­tu­ra, kao i od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne ste­če­ne kri­mi­na­lom.
–Uko­li­ko par­ti­je iz vla­sti od­bi­ju ovaj za­htjev, tra­ži­će­mo od opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja, sin­di­ka­ta i svih gra­đa­na po­go­đe­nih ne­prav­dom i si­ro­ma­štvom da nam se pri­dru­že u or­ga­ni­za­ci­ji do­sad ne­vi­đe­nih, vi­še­dnev­nih ne­na­sil­nih i de­mo­krat­skih pro­te­sta, ko­jim bi­smo na­tje­ra­li re­žim da pri­sta­ne na slo­bod­ne iz­bo­re –ka­zao je Ra­du­no­vić.

Kri­mi­nal­na gru­pa že­li da i da­lje kra­de iz­bo­re
●Afe­ra „Sni­mak” i da­lje je ne­ri­je­še­na. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
–Taj kri­mi­nal­no-ko­rup­tiv­ni se­ri­jal ne sa­mo što ni­je do­bio svoj po­li­tič­ki i pra­vo­sud­ni epi­log u pro­šloj go­di­ni, već je pro­ši­ren sa ne­ko­li­ko no­vih „epi­zo­da”. Na­kon Đu­ka­no­vi­će kon­sta­ta­ci­je da je sve iz­mi­šlje­no i da je či­ta­va afe­ra mon­ti­ra­na, ja­sno je da or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa že­li da na­sta­vi da kra­de iz­bo­re i zlo­u­po­tre­blja­va dr­žav­ne re­sur­se, pa i uz ri­zik da EU oštro re­a­gu­je. Đu­ka­no­vi­ću ni­je sta­lo do vla­da­vi­ne pra­va u dr­ža­vi, već do pra­va da vla­da u dr­ža­vi – po sva­ku ci­je­nu.


U SAD po do­ka­ze o „Te­le­ko­mu”
Vla­da SAD po­zva­la je cr­no­gor­ske tu­ži­o­ce da do­đu u Va­šing­ton i pre­u­zmu do­ku­men­ta o afe­ri „Te­le­kom”. Za­što ta do­ku­men­ta do­sad ni­je­su sti­gla pre­ko in­stru­me­na­ta me­đu­na­rod­ne prav­ne po­mo­ći i da li u tu­ži­la­štvu uop­šte po­sto­ji vo­lja da se utvr­di ko je ko­rum­pi­ran u tom slu­ča­ju?
–Uti­caj Va­šing­to­na na do­no­si­o­ce od­lu­ka u Cr­noj Go­ri, kao i u dru­gim ze­mlja­ma či­je vla­sti op­sta­nak du­gu­ju ser­vil­noj spolj­noj po­li­ti­ci, iz­u­zet­no je ve­lik, iz­me­đu osta­log i zbog či­nje­ni­ce da nji­ho­vi pra­vo­sud­ni or­ga­ni i bez­bjed­no­sne slu­žbe po­sje­du­ju ogrom­nu ko­li­či­nu kom­pro­mi­tu­ju­ćeg ma­te­ri­ja­la i do­ka­za pro­tiv lo­kal­nih dik­ta­to­ra, ko­je po­vre­me­no va­de iz ar­hi­va, a sve u skla­du sa tre­nut­nim ame­rič­kim na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma. Što god da je raz­log, ova po­nu­da cr­no­gor­skom tu­ži­la­štvu mo­ra se is­ko­ri­sti­ti. Na­rav­no, po­sto­ji bo­ja­zan da u SAD ot­pu­tu­je tu­ži­lac sa una­pri­jed pri­pre­mlje­nim iz­vje­šta­jem o ne­po­sto­ja­nju do­ka­za pro­tiv osum­nji­če­nih čla­no­va vla­da­ju­ćeg esta­bli­šmen­ta.
Ali, mi­slim da bi no­vi VDT mo­rao da ra­ču­na na či­nje­ni­cu da će Ame­ri­kan­ci, uko­li­ko su to već od­lu­či­li, na­ći na­čin da obje­lo­da­ne do­ka­ze ko­je nu­de.