Taj­ming iz­bo­ra za­vi­si za­pra­vo od pro­cje­ne u vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji, od­no­sno od to­ga ka­da su naj­sprem­ni­ji da „pri­ti­snu” bi­ra­če, ka­ko je do­ku­men­to­va­no u afe­ri „Sni­mak”, kon­sta­to­vao je u raz­go­vo­ru za „Dan” po­li­tič­ki di­rek­tor Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Alek­san­dar Ra­žna­to­vić. Go­vo­re­ći o od­no­si­ma u opo­zi­ci­ji, Ra­žna­to­vić je re­kao da je za sva­ko ka­na­li­sa­nje ne­za­do­volj­stva po­treb­na ja­sna stra­te­gi­ja i cilj.
– U tom smi­slu, mi sa pu­nom pa­žnjom gle­da­mo na raz­li­či­te ide­je ko­je bi ima­le za cilj mir­nu i de­mo­krat­sku smje­nu vla­sti. Ipak, evi­dent­no je da se pre­vi­še ener­gi­je tro­ši na unu­ta­ro­po­zi­ci­o­ne op­tu­žbe, do­ka­zi­va­nja i be­smi­sle­na nad­gor­nja­va­nja ko­ja ne do­no­se ni­šta do­bro opo­zi­ci­ji i od ko­jih ko­rist, za­pra­vo, ima sa­mo vlast. To ne­će mo­ti­vi­sa­ti bi­ra­če želj­ne po­li­tič­kih pro­mje­na, na­pro­tiv – tvr­di Ra­žna­to­vić.
Is­ti­če da se po­sta­vlja pi­ta­nje da li je svi­ma u opo­zi­ci­ji cilj smi­je­ni­ti vlast ili je cilj na­ći de­žur­nog kriv­ca u opo­zi­ci­ji, sa­kri­va­ju­ći sop­stve­nu ne­spo­sob­nost.
– Ka­ko god, vje­ru­jem u sa­zri­je­va­nje opo­zi­ci­o­nih sna­ga. Vje­ru­jem u po­tre­bu ve­ćeg ra­zu­mi­je­va­nja, uva­ža­va­nja i to­le­rant­no­sti, što će ne­su­mnji­vo do­ve­sti i do opo­zi­ci­o­nog sna­že­nja i ve­ćeg ani­mi­ra­nja bi­ra­ča ko­ji su na­kon 25 go­di­na ove i ova­kve vla­sti želj­ni pri­je­ko po­treb­nih po­li­tič­kih pro­mje­na – o­ci­je­nio je Ra­žna­to­vić.
Upi­tan oče­ku­je li van­re­dne par­la­men­tar­ne iz­bo­re ove go­di­ne, re­kao je da je te­ško da­ti od­go­vor jer se iz­bo­ri ras­pi­su­ju on­da ka­da vla­da­ju­ći sa­vez pro­ci­je­ni da je za njih naj­po­god­ni­ji mo­me­nat. Ka­že da će se vlast sve vi­še su­o­ča­va­ti sa ne­za­do­volj­stvom gra­đa­na i tra­ži­će na­čin da svo­je re­zul­ta­te po­ka­že kao epo­hal­ne.
– Vje­ru­je­mo da su gra­đa­ni ra­zu­mje­li ovu igru „to­plo–hlad­no”, gdje vlast pr­vo za­mr­zne pen­zi­je, a on­da na­ja­vi grad­nju dru­gog blo­ka TE, ili se uma­nje so­ci­jal­na da­va­nja a na­ja­ve ve­li­ke in­ve­sti­ci­je i ta­ko u ne­do­gled. U kraj­njem, oni na iz­bor­ni pro­ces gle­da­ju kao na od­re­đe­ni na­por jer mo­ra­ju vr­ši­ti pri­ti­sak na gra­đa­ne ne bi li pro­du­ži­li op­sta­nak na vla­sti. I taj­ming iz­bo­ra je za­pra­vo nji­ho­va pro­cje­na ka­da su naj­sprem­ni­ji da „pri­ti­snu” bi­ra­če ka­ko je to već do­ku­men­to­va­no u afe­ri „Sni­mak” – na­gla­sio je Ra­žna­to­vić.
Osvr­ću­ći se na mo­guć­nost da SDP bu­de part­ner opo­zi­ci­ji u smje­ni re­ži­ma, on je na­veo da je pod­go­rič­ko is­ku­stvo bi­la gor­ka pi­lu­la i da na­kon tog is­ku­stva ne bi pro­cje­nji­va­o ka­pa­ci­tet SDP-a za po­li­tič­ke i de­mo­krat­ske pro­mje­ne, jer su one na­kon iz­bo­ra u Pod­go­ri­ci bi­le ni­ka­da bli­že.
– Pod­sje­ti­ću vas da su ak­ti­vi­ra­ni svi ne­de­mo­krat­ski me­ha­ni­zmi DPS-a ka­da je bio po­stig­nut do­go­vor o pre­u­zi­ma­nju vla­sti u Pod­go­ri­ci ka­ko do re­a­li­za­ci­je tog do­go­vo­ra ne bi ni do­šlo. Vo­lio bih da SDP smog­ne sna­ge da se iš­ču­pa iz za­gr­lja­ja DPS-a, tač­ni­je iz za­gr­lja­ja po­je­di­nih in­te­re­snih gru­pa. Od njih če­sto ču­je­mo bit­ne pri­če, sa ko­ji­ma je opo­zi­ci­ja če­sto u sa­gla­sju, ali ka­da ih tre­ba spro­ve­sti u dje­la, uvi­jek se na­đe ne­ki iz­go­vor. Ako SDP ne iza­đe iz ta­kvog mo­de­la po­li­tič­kog dje­lo­va­nja, sa­svim je iz­vje­sno da ne­će bi­ti po­treb­ni po­li­tič­koj sce­ni, ni u vla­sti, ni u opo­zi­ci­ji – ka­že Ra­žna­to­vić.
Funk­ci­o­ner Po­zi­tiv­ne sma­tra da je koč­ni­ca u evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma sta­nje na po­lju vla­da­vi­ne pra­va i re­for­me bez­bjed­no­snih slu­žbi.
– Jav­na je taj­na da se ANB po­na­ša vi­še kao or­gan par­tij­ske a ne naci­o­nal­ne bez­bjed­no­sti i to se pre­po­zna­je i u me­đu­na­rod­nim kru­go­vi­ma. To mo­ra da se mi­je­nja, iako DPS ima ogro­man ot­por pre­ma to­me. Ra­di se o jed­nom ne­de­mo­krat­skom me­ha­ni­zmu ko­ji se ko­ri­sti da bi se do­bi­ja­li iz­bo­ri, a DPS tre­ba i mo­ra da ga se od­rek­ne – za­klju­čio je Ra­žna­to­vić. M.V.


Vlast ni­je is­pu­ni­la obe­ća­nja

Upi­tan da li je 2014. go­di­na oprav­da­la nje­go­va oče­ki­va­nja po­vo­dom pi­ta­nja re­for­mi i na­pret­ka u evro­in­te­gra­ci­ja­ma, Ra­žna­to­vić je re­kao da se go­di­na za na­ma ne mo­že oci­je­ni­ti kao uspje­šna, ma ko­li­ko se to pu­ta po­no­vi­lo sa adre­sa vla­sti. Sma­tra da su gra­đa­ni oba­su­ti ve­li­kim te­ma­ma, nji­hov stan­dard je sve lo­ši­ji a pri­ma­nja za so­ci­jal­no ra­nji­ve ka­te­go­ri­je su u naj­bo­ljem slu­ča­ju u stag­na­ci­ji.
– Pen­zi­je ne­će da­lje ra­sti, ve­li­ki broj ra­ču­na mi­kro, ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća je u blo­ka­di, sve vi­še vi­so­ko­ško­la­ca je na bi­rou ra­da, zdrav­stve­ni si­stem je u ozbilj­noj kri­zi me­nadž­men­ta. Sve u sve­mu, to je jed­na ne­ve­se­la si­tu­a­ci­ja ko­ja du­go­roč­no mo­že bi­ti rje­ša­va­na sa­mo pro­fe­si­o­na­li­za­ci­jom i de­par­ti­za­ci­jom dr­žav­nih usta­no­va, kao i otva­ra­njem no­vih rad­nih mje­sta. No, za ta­ko ne­što se tre­ba ima­ti vi­zi­ja, ko­ju ova vlast oči­gled­no ne­ma. Za­to ona i tre­ba da bu­de pro­mi­je­nje­na – ci­je­ni Ra­žna­to­vić.