Sa­rad­nik u Advo­kat­skoj gru­pi za me­đu­na­rod­no pra­vo i po­li­ti­ku u Va­šing­to­nu i Ful­braj­tov is­tra­ži­vač na ame­rič­kom uni­ver­zi­te­tu Vla­di­mir Le­po­sa­vić oci­je­nio je ju­če da ugo­vor o dr­žav­noj gra­ni­ci iz­me­đu BiH i Cr­ne Go­re ni­je kon­sti­tu­tiv­nog ka­rak­te­ra u smi­slu da se nji­me usta­no­vlja­va gra­ni­ca iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve. Le­po­sa­vić je ob­ja­snio da ta gra­ni­ca već po­sto­ji, a ugo­vo­rom se de­kla­ri­še sta­nje na te­re­nu i bli­že se re­gu­li­šu od­go­va­ra­ju­ća kon­kret­na pi­ta­nja – po­put gra­nič­nih pre­la­za i pru­ža­nja li­ni­ja raz­gra­ni­če­nja ili gra­nič­nih po­ja­se­va u po­je­di­nih dje­lo­vi­ma 268 ki­lo­me­ta­ra du­ge gra­ni­ce iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve.
– Iz­gle­da da je dio BiH jav­no­sti po­gre­šno ra­zu­mio da od pot­pi­si­va­nja ovog spo­ra­zu­ma za­vi­si prav­na sud­bi­na po­ja­sa oko Su­to­ri­ne. I fak­tič­ko i prav­no sta­nje u ve­zi sa Su­to­ri­nom je kraj­nje ja­sno, ona se na­la­zi u po­sje­du i u gra­ni­ca­ma Cr­ne Go­re, i u ve­zi sa tim ne po­sto­ji ni­šta spor­no – na­gla­sio je Le­po­sa­vić.
On na­gla­ša­va da za­stoj u ra­ti­fi­ko­va­nju tog ugo­vo­ra mo­že da pro­iz­ve­de sa­mo po­li­tič­ke, ne i prav­ne po­sle­di­ce. 
– Da bi to pi­ta­nje i za­i­sta po­sta­lo spor i do­bi­lo sud­ski epi­log, neo­p­hod­no je da bu­de iz­ni­je­to na rje­ša­va­nje pred Me­đu­na­rod­ni sud prav­de ili pred dru­gi ar­bi­tra­žni sud, a za ta­ko ne­što je po­treb­na pret­hod­na sa­gla­snost Cr­ne Go­re – na­veo je Le­po­sa­vić za por­tal „Mon­do”.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, naj­no­vi­ji spor o od­re­đi­va­nju blo­ko­va za is­tra­ži­va­nje i eks­plo­a­ti­sa­nje pod­mor­ja po­ka­zao je ne­ko­li­ko vr­lo va­žnih či­nje­ni­ca. Na­i­me, ka­ko po­ja­šnja­va, iako je pro­to­ko­lom iz 2002. go­di­ne pred­vi­đe­no da tre­nut­no raz­gra­ni­če­nje ne pre­ju­di­ci­ra ko­nač­ni sta­tus i gra­ni­ce na Pre­vla­ci, dr­ža­ve se po­na­ša­ju kao je da ri­ječ o utvr­đe­nim gra­ni­ca­ma.
Le­po­sa­vić upo­zo­ra­va da to ni­je do­bro jer su ovim pro­to­ko­lom znat­no vi­še uva­že­ni in­te­re­si Hr­vat­ske ne­go Cr­ne Go­re.
– U tom smi­slu Vla­da Cr­na Go­re mo­gla bi da bu­de agil­ni­ja, iako je svo­jim od­lu­ka­ma po­stu­pa­la kraj­nje sa­vje­sno, po­štu­ju­ći po­sto­je­ći pri­vre­me­ni spo­ra­zum. Ako po­gle­da­te ma­pu pri­vre­me­nog re­ži­ma na Pre­vla­ci, vi­dje­će­te da je Vla­da 2011. go­di­ne svo­ju gra­ni­cu od­re­di­la u skla­du sa tim re­ži­mom. Pro­šle go­di­ne, po­što je hr­vat­ska stra­na svo­je­volj­no od­re­di­la gra­ni­cu raz­gra­ni­če­nja ka otvo­re­nom mo­ru, Vla­da Cr­ne Go­re je li­ni­ju raz­gra­ni­če­nja po­vu­kla pod pra­vim uglom na li­ni­ju ula­za u Bo­ko­ko­to­r­ski za­liv – što je op­ti­mal­no da bu­de njen iz­ri­čit za­htjev u tom di­je­lu raz­gra­ni­če­nja. Ka­žem da je to rje­še­nje op­ti­mal­no, jer prak­sa po­ka­zu­je da boč­na li­ni­ja de­li­mi­ta­ci­je na mo­ru mo­že bi­ti po­vu­če­na i ver­ti­kal­no, u prav­cu sje­ve­ro­za­pa­da, kao što je to bio slu­ča­ju u spo­ru iz­me­đu Šved­ske i Nor­ve­ške iz 1909. go­di­ne – na­gla­sio je Le­po­sa­vić.
Uka­zao je da je ju­ris­dik­ci­ja nad po­lu­o­str­vom Pre­vla­ka va­žna zbog či­nje­ni­ce da gra­ni­ca te­ri­to­ri­jal­nog mo­ra i dru­gih mor­skih po­ja­se­va po­la­zi od kraj­nje, naj­i­stu­re­ni­je tač­ke nje­ne oba­le. Pre­ma tre­nut­nom prav­nom re­ži­mu, ka­ko je re­kao, po­lu­o­str­vo Pre­vla­ka se u pot­pu­no­sti na­la­zi pod vla­šću Hr­vat­ske, dok po­mor­ska gra­ni­ca pro­la­zi is­pred rta Oštro, sa­mim za­li­vom.
– Ako bi ta­kvo rje­še­nje bi­lo i ko­nač­no – to bi zna­či­lo da ula­zni ba­sen Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va, na mje­stu uva­la Lu­šti­ca i Ža­nji­ce, pre­sta­je da ima re­žim unu­tra­šnjih vo­da Cr­ne Go­re i bi­va po­di­je­ljen me­đu­na­rod­nom gra­ni­com – na­vo­di Le­po­sa­vić.
Upi­tan za­što bi ta­kav epi­log bio šte­tan po Cr­nu Go­ru, re­kao je da bi, osim gu­bit­ka di­je­la te­ri­to­ri­je, pro­mje­ne i de­va­sta­ci­je ge­o­mor­fo­lo­gi­je sa­mog Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va, bio ugro­žen bez­bje­dan i ne­sme­tan ula­zak bro­do­va u isti. Po­ru­čio je „ovo iz raz­lo­ga što bi na taj na­čin Hr­vat­ska i Cr­na Go­re po­sta­le su­če­lje­ne dr­ža­ve, pa bi se gra­ni­ca iz­me­đu njih od­re­đi­va­la prin­ci­pom ekvi­di­stan­ce ili sred­nje li­ni­je”.
– Po­sto­ji mo­guć­nost da u tom slu­ča­ju Me­đu­na­rod­ni sud pri­mi­je­ni prin­cip pra­vič­no­sti te da li­ni­ju raz­gra­ni­če­nja na mo­ru ne po­vu­če na sre­di­ni naj­du­že uda­lje­no­sti dvi­je oba­le. Me­đu­tim, ta­da se u pot­pu­no­sti za­vi­si od od­lu­ke su­da, a gdje bi se li­ni­jom raz­gra­ni­če­nja sva­ka­ko po­di­je­lio ula­zni ba­sen u Bo­ko­ko­tor­ski za­liv, a isti ti­me sma­njio – pod­vu­kao je Le­po­sa­vić.
On sma­tra da je zbog sve­ga to­ga va­žno da Cr­na Go­ra ne od­u­sta­ne od za­htje­va za pra­vič­nom de­li­mi­ta­ci­jom na sa­mom kop­nu po­lu­o­str­va Pre­vla­ka, te da tu čak ni­je po­treb­no zah­ti­je­va­ti po­vla­če­nje gra­nič­ne li­ni­je duž ci­je­log po­lu­o­str­va Pre­vla­ka u prav­cu sje­ve­ro­za­pad–ugo­i­stok.
– Do­volj­no je da Cr­noj Go­ri pri­pad­ne naj­u­ži kop­ne­ni po­jas od rta Oštro, unu­tra­šnjom li­ni­jom za­li­va, do Kon­fi­na. To je upra­vo dio one kop­ne­ne zo­ne na Pre­vla­ci ko­ja je bi­la pod pa­tro­na­tom Uje­di­nje­nih na­ci­ja. U su­prot­nom, Hr­vat­ska sva­ka­ko ne bi mo­gla ima­ti pri­stup ostat­ku Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va, pa bi nje­na te­ri­to­ri­jal­na ovla­šće­nja na ula­zu u za­liv mo­gla da ima­ju sa­mo ši­ka­no­id­ni ka­rak­ter – za­klju­čio je Le­po­sa­vić. M.V.

Po­vla­če­nje amba­sa­do­ra
lo­še rje­še­nje

Pred­sjed­nik skup­štin­skog Od­bo­ra za me­đu­na­rod­ne od­no­se i po­slanik DPS-a Mi­o­drag Vu­ko­vić ka­že da mo­gu­će po­vla­če­nje am­ba­sa­do­ra BiH iz Pod­go­ri­ce ni­ka­ko ne bi bi­lo do­bro za od­no­se dvi­ju ze­ma­lja. Po­vla­če­nje am­ba­sa­do­ra BiH iz Pod­go­ri­ce na­ja­vlju­je se već du­že vri­je­me, ma­da u Sa­ra­je­vu tvr­de da ta­kva od­lu­ka još ni­je do­ni­je­ta.
– Mi­slim da se tre­ba­lo pa­zi­ti da do tog po­te­za ne do­đe, te da je tre­ba­lo da bu­de spri­je­čen i da ne bu­de is­pro­vo­ci­ran – ka­zao je Vu­ko­vić za An­te­nu M.
Po mi­šlje­nju po­sla­ni­ka SNP-a Dan­ka Ša­ran­či­ća, oči­gled­no se ne­što čud­no de­ša­va ka­da je po­sri­je­di pro­blem Su­to­ri­ne. On ka­že da ni­je u pot­pu­no­sti si­gu­ran u stav mi­ni­stra vanj­skih po­slo­va Igo­ra Luk­ši­ća ko­ji tvr­di da je po­zi­ci­ja Cr­ne Go­re ja­sna te da se ni­šta ne mo­že pro­mi­je­ni­ti.
– Sma­tram da Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va mo­ra da ima pro­ak­ti­van pri­stup ovom pi­ta­nju ka­ko bi se ot­klo­ni­la sva­ka sum­nja – za­klju­čio je Ša­ran­čić.

La­gum­dži­ja: Gra­ni­ce su
opa­sna ra­bo­ta
Vje­ru­jem u do­bre na­mje­re onih ko­ji tra­že da Su­to­ri­na po prav­di, isto­ri­ji i ge­o­gra­fi­ji bu­de dio Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Na­ža­lost, ov­dje ni­je ri­ječ o do­brim na­mje­ra­ma i li­je­pim že­lja­ma, već o me­đu­na­rod­nom pra­vu, sma­tra šef di­plo­ma­ti­je BiH Zlat­ko La­gum­dži­ja. Ka­ko su pre­ni­je­li me­di­ji BiH, on je re­kao da po­sto­ji opa­snost da se otva­ra­njem pi­ta­nja Su­to­ri­ne poč­nu pre­i­spi­ti­va­ti ak­tu­el­ne gra­ni­ce BiH. La­gum­dži­ja je is­ta­kao da se no­vo vi­je­će mi­ni­sta­ra za­la­že da za­jed­no sa no­vom dr­žav­nom ko­mi­si­jom za gra­ni­ce na­pra­vi tri sve­o­bu­hvat­ne, pri­mar­no prav­ne, eks­pert­ske ana­li­ze o to­me šta raz­gra­ni­če­nje sa Cr­nom Go­rom, Sr­bi­jom i Hr­vat­skom do­no­si BiH.
– Na tim osno­va­ma Pred­stav­nič­ki dom će or­ga­ni­zo­va­ti jav­nu ras­pra­vu u ci­lju pot­pi­si­va­nja spo­ra­zu­ma o dr­žav­nim gra­ni­ca­ma sa su­sje­di­ma. Iz­vje­štaj Ba­din­te­ro­ve ko­mi­si­je ne­u­pi­tan je dio me­đu­na­rod­nog pra­va sa sna­gom me­đu­na­rod­ne pre­su­de, te kao je­dan od te­me­lja Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma ima pra­vo pr­ven­stva nad svim dru­gim ak­ti­ma te vr­ste – ka­že La­gum­dži­ja.
Ti­me se, ka­ko je re­kao, ga­ran­tu­je ne­u­pit­nost te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta i cje­lo­vi­to­sti BiH u nje­nim me­đu­na­rod­no pri­zna­tim gra­ni­ca­ma.