Na­kon od­lu­ke So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je da od­bi­je opo­zi­ci­o­nu ini­ci­ja­ti­vu za for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de, je­di­no pre­o­sta­je da se do smjene vlasti do­đe or­gan­zo­va­njem pro­te­sta, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan“ pot­pred­sjed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je Stra­hi­nja Bu­la­jić.

● Ka­ko tu­ma­či­te od­lu­ku SDP-a da ne po­dr­ži opo­zi­ci­o­nu ini­ci­ja­ti­vu za for­mi­ra­nje pre­la­zne vla­de?
–Uvje­ren sam da ne po­sto­ji do­vo­ljan pro­stor ko­jim bi se oprav­da­lo pre­ve­li­ko ču­đe­nje zbog ta­kve od­lu­ke SDP-a. Mi­slim da se neo­prav­da­no stvo­ri­la at­mos­fe­ra da bi mo­žda i mo­glo da do­đe do for­mi­ra­nja pre­la­zne vla­de u do­go­vo­ru sa SDP-om, bez ob­zi­ra na ja­sne i od­ra­ni­je obes­hra­bru­ju­će po­ru­ke čel­ni­ka te par­ti­je. To mi je bi­lo čud­no i ne­lo­gič­no iz vi­še raz­lo­ga. Pri­je sve­ga, su­štin­sko pi­ta­nje je – za­što bi to SDP ura­dio? Ne vi­dim da je SDP-u u ak­tu­el­noj ko­a­li­ci­o­noj Vla­di sa DPS-om baš to­li­ko lo­še, tim pri­je jer su u toj ko­a­li­ci­ji uglav­nom ostva­ri­li svoj pro­gram, po­go­to­vo nje­gov ide­o­lo­ški dio. Bez ob­zi­ra što se, bar na pa­pi­ru, ra­di o par­ti­ji lje­vi­ce i so­ci­jal­ne prav­de, oči­gle­dan je pa­ra­doks da se SDP, kao i DPS, po­na­ša i dje­lu­je kao par­ti­ja na­zna­če­no na­ci­o­na­li­stič­ke ori­jen­ta­ci­je. Od zna­čaj­ni­jih pro­gram­skih na­mje­ra prak­tič­no ni­je­su ostva­ri­li je­di­no učla­nje­nje u NA­TO. Da ne go­vo­rim o na­ci­o­nal­nom pi­ta­nju, je­zi­ku, uni­šta­va­nju ći­ri­li­ce, la­ti­ni­za­ci­ji, him­ni sa sti­ho­vi­ma rat­nog zlo­čin­ca fa­ši­stič­ke ide­o­lo­gi­je, an­ti­srp­skim sta­vo­vi­ma, pro­go­nu je­di­ne ka­non­ske cr­kve i nje­nog sve­šten­stva i dru­gim na­u­mi­ma. Na­rav­no, u ostva­re­nju „cr­no­gor­skog ide­o­lo­škog pro­jek­ta“, SDP ne bi mo­gao sam da ostva­ri na­pre­dak da ni­je imao ra­zu­mi­je­va­nje i sa­gla­snost mno­go ja­čeg ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra, sa ko­jim već du­ži niz go­di­na for­mi­ra Vla­du. Uosta­lom, di­je­lim mi­šlje­nje svih ko­ji kon­sta­tu­ju da je DPS pri­hva­tio ide­o­lo­šku plat­for­mu SDP-a. Ta­ko­đe, tre­ba uka­za­ti i na to da je ta vla­da svo­jim neo­li­be­ral­nim eko­nom­skim kon­cep­tom, re­kao bih već pre­va­zi­đe­nim, do­ve­la Cr­nu Go­ru prak­tič­no do pri­vred­no-eko­nom­skog ko­lap­sa. Osim to­ga, još uvi­jek su svje­ži po­ku­ša­ji do­go­vo­ra sa SDP-om po­vo­dom lo­kal­nih iz­bo­ra u Pod­go­ri­ci i po­zna­to je ka­ko se sve to za­vr­ši­lo. Da­kle, svi do­sa­da­šnji po­stup­ci i po­li­ti­ka ko­ju vo­di SDP, po mom mi­šlje­nju, ne­dvo­smi­sle­no su uka­zi­va­li da bi­lo ka­kav opo­zi­ci­o­ni do­go­vor opozicije sa tom par­ti­jom ni­je mo­guć.

● DF je ra­ni­je na­ja­vio pro­te­ste pro­tiv re­ži­ma u slu­ča­ju od­bi­ja­nja pre­la­zne vla­de. Po Va­šem su­du, ka­ko tre­ba or­ga­ni­zo­va­ti te pro­te­ste?
–Da­kle, či­nje­ni­ca je da je oče­ki­va­nom od­lu­kom SDP-a od­bi­je­na i mo­guć­nost even­tu­al­nog do­go­vo­ra o for­mi­ra­nju pre­la­zne vla­de. Šta sa­da pre­o­sta­je? Kao je­dan od tri­na­est osni­va­ča DF-a, uvje­ren sam da je­di­no pre­o­sta­je da se pro­te­sti­ma do­đe do pre­la­zne vla­de, ko­ja će or­ga­ni­zo­va­ti pr­ve po­šte­ne i de­mo­krat­ske iz­bo­re u Cr­noj Go­ri od 2006. go­di­ne, od re­fe­ren­du­ma za ru­še­nje za­jed­nič­ke dr­ža­ve. No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja je još pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci, slu­te­ći da od do­go­vo­ra sa SDP-om ne­će bi­ti ni­šta, do­ni­je­la od­lu­ku na glav­nom od­bo­ru i pred­sjed­ni­štvu da se pri­stu­pi or­ga­ni­zo­va­nju pro­te­sta. Ti pro­te­sti mo­ra­ju da bu­du do­sto­jan­stve­ni i is­kre­ni, sa ne­dvo­smi­sle­nim za­htje­vi­ma i po­ru­kom, ali i pot­pu­no ja­snim ci­ljem, što su čel­ni­ci DF-a već vi­še pu­ta is­ka­za­li. Oče­ku­jem da će pro­te­sti bi­ti is­traj­ni, do­sled­ni, sve­o­bu­hvat­ni, ali i na­gla­še­no upor­ni. De­mo­krat­ski front sa svo­jim ključ­nim kon­sti­tu­en­ti­ma – De­mo­krat­skom na­rod­nom par­ti­jom, Po­kre­tom za pro­mje­ne i No­vom srp­skom de­mo­kra­ti­jom – kao naj­ja­ča opo­zi­ci­o­na par­la­men­tar­na struk­tu­ra ima oba­ve­zu da or­ga­ni­zu­je ta­kve pro­te­ste. Uop­šte ne sum­njam da će oni biti or­ga­ni­zo­va­ni na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin i po­red svih oče­ki­va­nih, ali i neo­če­ki­va­nih op­struk­ci­ja. U tom ci­lju, čel­ni­ci DF-a će u na­red­nih ne­ko­li­ko sed­mi­ca obi­ći sve op­šti­ne.

● Da li vje­ru­je­te da u SDP-u po­sto­ji su­kob po pi­ta­nju ko­a­li­ra­nja sa DPS-om, ili su svi u toj stran­ci čvr­sto ve­za­ni za pre­mi­je­ra i pred­sjed­ni­ka DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća?
–Da li po­sto­ji su­kob u SDP-u oko bi­lo če­ga, to je nji­ho­vo unu­tar­par­tij­sko pi­ta­nje. Je­dan sam od onih ko­ji se ne upu­šta­ju u spe­ku­li­sa­nja ta­kvog ti­pa, po­seb­no ne jav­no. Sva­ka par­ti­ja ima svo­ju ide­o­lo­gi­ju i le­gi­tim­no vo­di po­li­ti­ku ona­ko ka­ko mi­sli da će ima­ti naj­bo­lji efe­kat. Pret­po­sta­vljam da je ta­kav slu­čaj i sa SDP-om. No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja i SDP sto­je na ap­so­lut­no su­prot­nim ide­o­lo­škim po­lo­vi­ma i pot­pu­no je lo­gič­no da SDP ko­a­li­ra sa ide­o­lo­ški naj­bli­žim DPS-om. Da­kle, da li u nji­ho­vim re­do­vi­ma po­sto­je su­ko­bi ili ne, ni­je mi od pre­ve­li­ke va­žno­sti. Mno­go su va­žni­je i me­ni in­te­re­sant­ni­je nji­ho­ve ko­nač­ne od­lu­ke, a ko­nač­na od­lu­ka je da SDP ne­će sa opo­zi­ci­jom. Isti­ni za vo­lju, sum­njam da su baš svi u toj par­ti­ji bes­po­go­vor­no ve­za­ni pup­ča­nom vrp­com za DPS. Vje­ru­jem da po­je­di­ne ko­le­ge iz SDP-a, bez ob­zi­ra na ide­o­lo­gi­ju, ima­ju pod­vu­če­nu cr­ve­nu li­ni­ju, ali to ne zna­či da će u per­spek­ti­vi na­pra­vi­ti bi­lo ka­kav do­go­vor sa opo­zi­ci­jom.
M.VE­ŠO­VIĆ

Ništa od pozivnice u NATO
● NA­TO će u de­cem­bru od­lu­či­va­ti o po­zi­vu Cr­noj Go­ri za član­stvo. Ka­ko Vi to vi­di­te?
–Pri­je sve­ga, ni­je­sam si­gu­ran da će to bi­ti u de­cem­bru. Na­i­me, ni­je ja­sno na osno­vu če­ga je iz­ve­den ta­kav za­klju­čak. Ali, čak i da bu­de ta­ko, vje­ru­jem i oče­ku­jem da Cr­na Go­ra ne­će do­bi­ti po­ziv za član­stvo. Lo­gič­no bi bi­lo da će ze­mlje čla­ni­ce NA­TO-a, bar one naj­sna­žni­je, ko­je de­fi­ni­tiv­no uti­ču na kraj­nje od­lu­ke u toj mi­li­tant­noj ali­jan­si, a ko­je za se­be ka­žu da su ze­mlje raz­vi­je­ne de­mo­kra­ti­je, ko­nač­no shva­ti­ti i is­po­što­va­ti ras­po­lo­že­nje i ne­dvo­smi­sle­nu vo­lju na­ro­da Cr­ne Go­re. Pro­ce­nat onih ko­ji su za ula­zak u NA­TO ni­je iz­no­sio pre­ko 35 od­sto ni u naj­po­volj­ni­jim an­ke­ta­ma po za­go­vor­ni­ke učla­nje­nja. Lo­gič­no je oče­ki­va­ti da će te ze­mlje ulo­ži­ti sav svoj ne­sum­nji­vi auto­ri­tet i da će spri­je­či­ti i po­mi­sao da se ko­ri­šće­njem na­sil­nih i ne­de­mo­krat­skih va­ri­jan­ti pri­ti­sa­ka iz­vr­ši pro­mje­na stvar­ne vo­lje na­ro­da u Cr­noj Go­ri. Te ze­mlje raz­vi­je­ne de­mo­kra­ti­je se di­če, po­red osta­log, i ne­pri­ko­sno­ve­no­šću ljud­skih pra­va i slo­bo­da, te po­li­ti­kom vi­so­kih mo­ral­nih na­če­la. Stvar­nost je da po tom pi­ta­nju Vla­da vo­di po­li­ti­ku su­prot­no vo­lji ne­sum­nji­ve ve­ći­ne svo­jih gra­đa­na, kao da sa­ma ži­vi u Cr­noj Go­ri. Vla­da je ta­kav od­nos de­mon­stri­ra­la i kad je u pi­ta­nju uvo­đe­nje tzv. sank­ci­ja Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji. Iako je bi­lo vi­še ne­go ja­sno da to ni­je vo­lja ogrom­ne ve­ći­ne gra­đa­na Cr­ne Go­re, uvo­đe­njem tzv. sank­ci­ja pro­tiv Ru­si­je ova ze­mlja je dru­gi put u krat­kom ro­ku po­či­ni­la mo­ral­no sa­mo­u­bi­stvo. Svi se sje­ća­mo neo­pro­sti­vog mo­ral­nog i po­li­tič­kog su­no­vra­ta ka­da je Vla­da pri­zna­la ne­za­vi­snost la­žne dr­ža­ve Ko­so­vo. Ta dva mo­ral­na i po­li­tič­ka sa­mo­u­bi­stva će, sa­svim si­gur­no, ima­ti da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce u vre­me­nu ko­je ne­mi­nov­no do­la­zi. Va­šing­ton je Cr­nu Go­ru upa­ko­vao u tzv. „li­ni­ju va­tre“ iz­me­đu Ru­si­je i SAD. Ako ne­ko gu­ra jed­nu ze­mlju, pa ma­kar bi­la i to­li­kog zna­ča­ja kao Cr­na Go­ra, na tzv. „li­ni­ju va­tre“, on­da to­me gu­ra­ču ap­so­lut­no ni­je sta­lo do bi­lo ka­kve bez­bjed­no­sti, mi­ra i pro­gre­sa. Taj gu­rač sa­mo že­li da tu ze­mlju is­ko­ri­sti za svo­je na­mje­re i in­te­re­se i gu­ra je prav­cem ko­ji sa­mo on zna i že­li. Ni­je ga bri­ga ni za tu ze­mlju, ni za nje­nu dje­cu, ni­ti za bi­lo ka­kav njen na­pre­dak. A taj gu­rač gu­ra Cr­nu Go­ru ni na kog dru­gog do na sa­mu Ru­si­ju. Vla­da bi tre­ba­lo da zna da je već iz­vje­sno da Va­šing­ton ne­će us­pje­ti da for­mi­ra glo­bal­nu an­ti­ru­sku ko­a­li­ci­ju, pa bi tre­ba­lo da se po tom pi­ta­nju po­na­ša shod­no toj či­nje­ni­ci. Ni­je baš la­ko ra­zu­mlji­vo da SAD, ko­je ima­ju to­li­ku moć i to­li­ku sna­gu, ima­ju to­li­ko ma­lo ra­zu­mi­je­va­nja šta s njom. Iz­gle­da da, kao i sve dr­ža­ve sa skrom­ni­jom isto­ri­jom, sla­bo šta od nje na­u­če.